"Nekada su nam deca čistila kopačke kao nagradu – danas bi to nazvali ropstvom"

Patris Evra i danas se do detalja seća govora koji je Ferguson održao pred prvi meč polufinala Lige šampiona 2008. protiv Barselone, ponajviše zato što je većina tog govora bila posvećena njemu.

Veliki levi bek Junajteda i Francuske danas ima 44 godine – isto koliko je Ferguson imao kada je 1986. preuzeo kormilo na Old Trafordu – a uspomene mu naviru dok razgovara putem video-poziva iz svog doma u Dubaiju. Tada je bio nešto više od godinu dana u Junajtedu i njegova sudbina je još mogla da ode na obe strane za momka iz pariskog predgrađa Le Uli, poznatog po stvaranju fudbalskih talenata.

"Ferguson je pred svima započeo sastanak ovako. 'Momci, danas je važna utakmica i ako je izgubimo, to je zbog Patrisa'. Pogledali smo se, a ja sam pomislio: 'U redu, ovo je ogroman pritisak'. Ferguson je rekao: 'Patrise, nije me briga što je Mesi najbolji fudbaler na svetu ili šta god. Ako izgubimo – ako ne zaustavimo Mesija – okriviću tebe'.", prisetio se Evra u intervjuu za britanski Telegraf.

Evra se smeje prisećajući se starog Škota koji je imao tako snažan uticaj na njegov život: "Znao me je i znao je kako da upravlja mnome".

Evra je imao zadivljujuću karijeru. Bio je jedno od 24 dece rođene njegovim roditeljima i deo porodice koja se preselila iz Dakara u Pariz. Odrastao je u teškim uslovima, a kasnije postao prvi izbor na levom beku, pa i kapiten Junajteda i reprezentacije Francuske.

Igrao je pet finala Lige šampiona za tri različita kluba i izgubio sva osim onog 2008. Bio je jedini igrač svoje generacije u reprezentaciji Francuske koji nije prošao kroz akademski sistem zemlje, već se probijao kroz niže lige – prvo na Siciliji, potom u Monci.

Danas trenira i po pet sati dnevno u novom sportu – MMA. Planira borbenu težinu od oko 71 kilogram i već je potpisao meč u Parizu prošle godine, ali se protivnik povukao. I dalje poseduje atletizam koji ga je izdvajao kao igrača i ostao je izrazito takmičarski nastrojen.

"Odrastao sam gledajući filmove sa Brus Lijem i trenirao sam kik-boks kao klinac. Zaintrigiralo me je da uđem u oktagon i suočim se sa protivnikom. Osećaj straha od udarca u lice – ili odsustvo tog straha. Teško je objasniti. Ljudi bi rekli da je to nasilje, ali MMA je zapravo igra potere. Sve je u tehnici i načinu na koji zgrabiš protivnika. Nije u snazi. Jedan trening MMA je kao 90 minuta fudbala", kaže Evra.

Evra procenjuje da je u više od 800 utakmica bio potpuno bez bolova u svega sedam njih.

"Ne sedam posto. Sedam utakmica".

Dobro zna kakvu štetu mogu da naprave antiinflamatorni lekovi. U više navrata je povraćao tokom utakmica za Junajted, a kasnije i za Juventus. Tablete je uzimao da bi trpeo bol, a u jednom slučaju i da bi odložio operaciju. U Juventusu, kojem se pridružio 2014, probudio se jednog dana u takvim bolovima da je insistirao na snimanju. Artroskopija je otkrila čir koji i danas kontroliše.

"Mnogo sportista je to prošlo. Navijači ne znaju zašto ne igraš, a ako imaš problem sa stomakom onda si mekan. Želim da spasem buduće sportiste. Ovo radi – biljnog je porekla i potpuno prirodno. Ne uzimajte lekove protiv bolova jer ćete na kraju platiti cenu."

U Junajtedu ga je intenzitet iznenadio. Seća se trenutka u prvoj sezoni kada je imao manju povredu i kada su on i Ferguson odlučili da neće trenirati niti igrati te nedelje.

"Bio sam na stolu za terapiju i video Rajana Gigsa", priča Evra. "Imao je problem sa leđima, ali se istezao i izašao napolje da trenira. Video sam Pola Skolsa kako stavlja led na članak. Geri Nevil je bandažirao skočni zglob. Pomislio sam: 'Čekaj malo, ako ta tri dinosaurusa izlaze napolje, zašto sam ja princeza i ostajem na stolu?'"

"Obuo sam kopačke i izašao. Doktor je rekao: 'Patrise, ti si lud'. Trenirao sam i sutradan igrao utakmicu."

Evra smatra da se generacije razlikuju.

"Nekada smo igrali fudbal da bismo preživeli, da bismo prehranili porodicu. Danas je drugačije. Ne krivim ih. Takvo je društvo – svi moraju lepo da izgledaju, da imaju lep sat i lep auto".

Govoreći o radnoj etici, imao je zanimljiv primer.

"Svi mogu da imaju talenat, ali da li imaš radnu etiku? Navijači Mesija me mrze kada izaberem Kristijana kao najboljeg svoje generacije – i ne treba da ih poredimo – ali to je njegova radna etika", priča Evra i nastavlja:

"Ne možeš uvek da budeš dobar momak. Kada sam igrao, nisam uvek bio dobar momak na terenu. Bio sam ubica. To je pobednički mentalitet. Sada vidim igrače kako se pre utakmica smeju, raspoloženi su. Mnogo puta je Ferguson morao da prekine trening jer smo se ubijali na terenu. Nismo bili prijatelji, ali na kraju utakmice kažeš: 'Izvini'".

Seća se i trenerske licence UEFA kada je šesnaestogodišnjacima zadao vežbu u kojoj bi defanzivci radili sklekove za svaki primljeni gol.

"Deca su to obožavala, ali zvaničnici su mi rekli: 'Patrise, to ne može'. Rekli su da ako se neko dete povredi, roditelji mogu da tuže klub. U takvom svetu živimo".

I potom dolazi izjava koja je izazvala pažnju:

"Nekada su nam klinci čistili kopačke – ali to je bila nagrada. 'Bože, čistim kopačke Ronaldu ili Kinu ili Gigsiju'. Ako to danas uradiš, klinci bi to možda nazvali ropstvom. Nije njihova krivica, već zato što im sve dajemo. Drugačije vaspitanje, drugačiji roditelji. Mi smo učili na teži način i tu smo bili najbolji".

Dodaje i da sada ni Fergi ne bi mogao da se služi istim "trikovima" kao ranije.

"Ako bi Ferguson nekim od tih klinaca dao 'fen', nisam siguran da bi se pojavili sutradan na treningu. Mogu li da ih krivim? Ne. To je druga generacija. To je društvo. Veće je od fudbala."

Evra priznaje da mu i dalje nedostaje takmičenje – i jedan čovek posebno.

"Znam ko sam. Znam svoje vaspitanje. Znam gde sam odrastao. Nikada nisam želeo da mi Aleks Ferguson kaže: ‘Bravo, odigrao si dobru utakmicu’. Želeo sam da me Aleks Ferguson ubije ako ne dam maksimum", podvukao je Evra.