"Stanojević nije mogao bez mene, pokrivao sam dve pozicije u Partizanu"

U prvom, u sezoni 2012/2013. je tek ušao u prvim tim iz Teleoptika i obeležio ga tako što je rešio neizvesnu šampionsku trku sa Crvenom zvezdom.

Postigao je gol iz slobodnog udarca u 90. minutu i doneo pobedu vrednu titule, zbog čega je, tada, stekao status ljubimca navijača.

Ostvario je transfer u Borusiju Dortmund, potom nastupao i za Keln, Bašakšehir i Volfsberger, pre nego što se 2020. vratio u crno-beli tabor.

Iako dočekan sa euforijom, ispraćen je zvižducima, jer su mu mnogi zamerali skrivljeni penal u "večitom" derbiju, te nedovoljno zalaganje i nekarakteristične greške, iako je imao statistički doprinos.

Sa Partizanom kod Aleksandra Stanojevića je bio jesenji prvak, do poslednjeg kola se borio za titulu, igrao je finale Kupa Srbije i osminu finala Lige konferencije.

Ali, navijači nisu bili zadovoljni i on je otišao posle dve godine u Rigu, zatim Kasteljon i sada je član banjalučkog Borca, odakle se još jednom osvrnuo na to kako Partizan "jede" svoju decu.

"Partizan je klub koji ne trpi. Kad nemaš rezultate, možeš da se zoveš kako god hoćeš – ne trpi. S jedne strane, kad se pogledam u ogledalo znam da sam čist, zato što sam dao i više od 100% sebe. Nekad neke stvari ne idu onako kako si zamislio, na neke stvari ne možemo da utičemo", rekao je Jojić u emisiji "Na ivici terena".

"Znam da sam dao sve od sebe na svakom treningu, na svakoj utakmici. Trener Stanojević u tom momentu nije mogao da zamisli da krene utakmicu bez mene. Zbog čega? Zato što sam mu mnogo donosio, zato što sam pokrivao dve pozicije u timu. Ljudi koji prate fudbal, koji se razumeju fudbal, to vide. Drugi ljudi, koji gledaju samo navijački, oni gledaju s neke druge strane. Ne zameram nikome ništa, oni su to doživeli na neki drugi način i to je njihovo viđenje fudbala, a meni je najbitnije da sam čist. S jedne strane mi je krivo naravno zato što sam tako prošao, Partizan je moj klub i najviše sam naučio u Partizanu i najviše bih dao Partizanu. I dao sam i dao bih. Sutra opet, bez pogovora. Krivo mi jeste što je to tako na kraju ispalo, ali ne mogu ništa da promenim, dok s druge strane kažem opet, duboko u sebi znam da sam čist. Nemam problem sa tim".

Ipak, ne može se izbrisati taj maj 2013. godine i njegov gol u 90. minutu za titulu protiv Crvene zvezde.

"Kad sam dao gol, nisam ni bio na slavju, ni sa igračima, ni sa navijačima, morao sam da idem odmah na doping kontrolu. Nisam tad osetio kolika je važnost tog gola, niti sa bio svestan cele situacije. To je meni bilo, da kažem, gol kao i svaki drugi. Zaista sam tako razmišljao, iako su mi svi oko mene govorili: „Alo, znaš li šta si ti uradio?“ Ma rekao, dobro, ajde, biće ih još. I zaista kako vreme odmiče, vidim koliko je taj gol važan za navijače Partizana, a samim tim i za mene samog. Više poruka dobijem 18. maja nego 19. marta za rođendan", ispričao je Jojić uz osmeh.