Selo Deda Mraza u Laponiji ove godine bez snega: Tužni prizori novogodišnje bajke FOTO

U ovo doba godine, grad Rovanijemi u finskoj pokrajini Laponiji, koji turistički zvaničnici od 1980-ih reklamiraju kao pravi dom Deda Mraza, trebalo bi da bude beo. Ali, nedavno je pala samo kiša, a temperatura je iznosila čak dva stepena.

"Moji irvasi mogu da lete, pa to nije problem", rekao je muškarac duge bele brade u crvenom odelu dok je odmarao umorne noge nakon dugog dana provedenog sa uzbuđenom decom i odraslima.

"Ali, možemo videti da su klimatske promene stvarne. I to utiče na irvase. To utiče na život ovde na Arktiku", dodao je čovek, čiji poslodavci nisu hteli da kažu njegovo pravo ime.

Stočari tvrde da blaže i nepredvidljivije zime otežavaju irvasima da dođu do lišajeva, svoje glavne hrane.

Shutterstock/Roman Babakin

Sneg se otopio, a potom zaledio, zbog čega su lišajevi ostali ispod tvrdog leda.

Arktik se inače brže zagreva od drugih delova sveta zbog klimatskih promena, gotovo četvorostruko brže, prema istraživanju koje su objavili finski naučnici u časopisu Nature 2022.

Toplije globalne temperature, podstaknute sagorevanjem fosilnih goriva, proteklih su godina dovele do vremenskih katastrofa poput poplava i suša širom sveta.

U finskoj Laponiji, nakon istorijsko toplog leta, u novembru je oboren novi temperaturni rekord pre nekoliko nedelja kada je u gradu Utsjoki izmereno 11,1 Celzijusovih stepeni. Prethodni rekord iz 1975. iznosio je 11 stepeni.

Turistički bum

Turisti iz svih delova sveta dolaze u Rovanijemi kako bi videli očaravajući snežni krajolik i iskusili arktičku hladnoću. Mnogi se takođe nadaju da će doživeti spektakularne boje polarne svetlosti.

Grad je prošle godine ostvario više od milion noćenja, što je najviše dosad. Takođe, posetioci koji žele da upoznaju Deda Mraza, to mogu učiniti na nekoliko mesta u Rovanijemiju, uključujući podzemni tematski park i obližnje selo Deda Mraza, koje je otvoreno cele godine.

Shutterstock/svand

U selu radi i poštanska kancelarija, gde vilenjaci u crvenim kapuljačama marljivo sortiraju gomile pisama upućenih Deda Mrazu.

"U decembru bude oko 30.000 pisama svakoga dana", rekla je poštanska "vilenjakinja" Hejdi Mustonen, koja tamo radi 20 godina.

Više od pola miliona pisama za Deda Mraza pristigne svake godine, dodala je, naglasivši da se svako od njih bude otvoreno i pomno pročitano.

Hejdi je kazala da voli toplu i radosnu atmosferu u selu Deda Mraza, ali da bi volela da padne sneg kako bi ulepšao krajolik.

"Kada bismo mogli, svuda bismo stavili sneg. Ali, mi smo samo poštanski vilenjaci", rekla je.