Jedina mana, kada je reč o turističkim putovanjima, najčešće su turisti i velike gužve.
Nesnosne gužve na odredištima koja obavezno morate posetiti i beskrajni redovi ispred atrakcija koje ne smete preskočiti i najstrpljivijima će pokvariti iskustvo, a same znamenitosti skoro da biste i bolje videli na internetu.
Među evropskim hit destinacijama prednjače Francuska, najposećenija zemlja na svetu, Španija i Italija, u kojima je gužva tolika da se uvode i zakoni kojima bi se ograničilo turističko okupljanje i domaćem stanovništvu omogućio koliko-toliko normalan život.
Amerikanka koja se na TikToku predstavlja pod imenom Flip Travels, putuje svetom sa suprugom Benom, a nedavno je posetila i Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju.
Međutim, postoje i turistički zapostavljene zemlje u Evropi koje takođe vredi posetiti, a nagradiće vas obilascima – bez mase turista. U poređenju sa recimo Španijom, koju poseti gotovo petsto miliona turista godišnje, u ovim ćete zemljama, s manje od tri miliona posetilaca, u istom periodu imati osećaj da možete disati.
Ako tražite ideju za svoje sledeće putovanje, razmislite o ovih 10 najmanje posećenih zemalja u Evropi.
1. Lihtenštajn
Sa manje od sto hiljada turista godišnje, Lihtenštajn je najmanje posećena evropska zemlja. To ne znači da nije vredan posete – pored spektakularnog alpskog pejzaža, glavni grad Vaduz, sa brojnim kulturnim i istorijskim znamenitostima, svakako vredi posetiti.
Ovu dansku autonomnu teritoriju godišnje poseti svega oko 130.000 turista, koji su zadivljeni lepotom netaknute prirode, osećanjem izolovanosti i njenom nepristupačnošću. Glavni grad Torshavn, koji šarmantno spaja skandinavsku i lokalnu kulturu, jedan je od najmanjih na svetu.
Moldavija je poznata po svojim vinogradarskim brdima i dom je nekih od najvećih svetskih vinskih regiona, kao što su Krikova i Milestij Mići, ali godišnje ima manje od 400.000 turista. Kišinjev, glavni grad, pun parkova i spomenika, arheološko nalazište Orhejul Veči i tradicionalna sela samo su neki od razloga zašto bi trebalo da posetite Moldaviju bar jednom.
Jedna od najbezbednijih zemalja na svetu i gastronomska meka, ima manje od 800.000 poseta godišnje, verovatno zbog visokih cena. Glavni grad Luksemburga poznat je po svom utvrđenom srednjovekovnom starom gradu i pod zaštitom je Uneska. Slikovite litice iznad reke Alzete sigurmo će vas oduševiti.
Litvaniju godišnje poseti nešto više od milion turista, iako može da ponudi ponešto za svačiji ukus. Vilnjus, ima barokni stari grad pod zaštitom Uneska, bogato kulturno i gastronomsko nasleđe i zanimljivu prirodu u kojoj se smenjuju klasični baltički vidici, šume i jezera sa neobičnim peščanim predelima.
V_E/Shutterstock
6. Severna Makedonija
Severnu Makedoniju poseti oko milion i dvesta hiljada turista godišnje, što je malo s obzirom na njen ogroman turistički potencijal. Pored neizbežnog Ohridskog jezera, jednog od najstarijih i najdubljih jezera u Evropi sa starim gradom Ohridom, koje je uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine, Makedonija krije i brojne manastire, crkve i odličnu domaću hranu.
shutterstock, Erik Cox Photography
7. Bosna i Hercegovina
Našu susednu zemlju godišnje poseti oko milion i sedamsto hiljada turista. Živopisni Mostar, Sarajevo, u kojem se susreću svi prošli i sadašnji svetovi, brojne stare tvrđave koje se uzdižu iz nepristupačnih planina i divlja, očuvana priroda sa čistim rekama i neverovatnim vidicima samo su početak preporuka za istraživanje Bosne i Hercegovine.
Shutterstock/Ranko Maras
8. Island
Zemlju leda i vatre godišnje poseti samo dva miliona i dvesta hiljada turista, što znači da ih je zaista malo. Razlog je verovatno teška dostupnost i visoke cene, jer islandske lepotice, koje su i opevane i oslikane, naravno zaslužuju posetu, a Zlatni krug je jedna od najpopularnijih ruta na svetu.
Shutterstock/Palmi Gudmundsson
9. Crna Gora
Iako Crnu Goru godišnje poseti nešto više od dva i po miliona turista, to je gotovo neznatan broj u odnosu na evropski prosek. Zemlja crnih mitskih planina, ledenih jezera, fascinantnih građevina, sa brojnim upisima na Uneskovu listu, mali je dragulj koji nam je preblizu da ga ne bismo istraživali gore-dole, kako drumovima, tako i kozjim stazama.
Shutterstock/Jasa Jovicevic
10. Letonija
Letonija se može pohvaliti prirodnim lepotama, bujnim šumama, brojnim jezerima i peščanim plažama. Zanimljiva živopisna drvena arhitektura, tradicionalna kuhinja i kulturno i istorijsko bogatstvo Rige, obučene za svoju nedavnu ulogu Evropske prestonice kulture, čine Letoniju odličnom destinacijom na severu kontinenta, iako ju je posetilo tek oko dva i po miliona turista do sada.
Francusko Ministarstvo kulture pozvalo je i druge ustanove pod njegovom nadležnošću da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile sigurnost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela.
Posebno mu se dopada raznovrsnost koju grad nudi nakon zalaska sunca. Kako je objasnio, beogradski noćni život obuhvata sve, od malih lokalnih barova do veoma živahnih mesta za noćni provod.
Mataruška Banja poslednjih godina prolazi kroz proces obnove, a posebna pažnja posvećena je razvoju zdravstvenog i rehabilitacionog turizma, po kojem je ovo mesto decenijama bilo poznato.
Francusko Ministarstvo kulture pozvalo je i druge ustanove pod njegovom nadležnošću da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile sigurnost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela.
Posebno mu se dopada raznovrsnost koju grad nudi nakon zalaska sunca. Kako je objasnio, beogradski noćni život obuhvata sve, od malih lokalnih barova do veoma živahnih mesta za noćni provod.
Priznajmo sebi: nismo svi disciplinovani da merimo obroke i računamo kalorije, a posebno ne da idemo u teretanu triput nedeljno i dobro se oznojimo. Ipak, to ne znači da ne možemo da izgubimo kilograme.
Nova studija na oko 7.500 ljudi pokazala je da je zdrava ishrana povezana sa sporijim biološkim starenjem, bez obzira na to da li je reč o mediteranskoj, nordijskoj ili nekoj drugoj dijeti. Najizraženija povezanost uočena je
Ne postoji jedna količina vode koja odgovara svim ljudima i svim okolnostima. Potrebe za tečnošću razlikuju se u zavisnosti od fizičke aktivnosti, temperature, ishrane i zdravstvenog stanja.
Bundibugjo virus se od početka epidemije u maju proširio iz DR Konga na Ugandu, Francusku i Keniju, a 20. oktobra potvrđen je i prvi slučaj u Nigeriji.
