Danska hipi komuna Kristijanija, osnovana 1971. godine, kao socijalni eksperimet ušla je u šestu deceniju postojanja privlačeći godišnje i pola miliona turista iz celog sveta.
To čini ovaj neobični i kontroverzni deo Kopenagena jednom od najvažnijih atrakcija najstarije monarhije u Evropi.
Kristijanija je jedinstvena komuna na evropskom kontinentu, izvor žestokih debata, oblast sa sopstvenim ustavom, zastavom, valutom i crkvom, u kojoj živi i radi oko 1.000 ljudi liberalnijeg načina života.
Prositre se na 34 hektara blizu čuvene crkve Našeg spasitelja, sagrađene 1696. godine, sa koje se zahvaljujući barokonim sprialnim stepenicama koje sa spoljašnje strane vode do vrha tornja pruža veličanstveni pogled na grad pun palata, statua, ali i modernih građevina od stakla i granita, u kojima su smešteni svetski poznati muzeji.
Shutterstock/badahos
Sofija koja godinama pomaže prijateljima u Kristijaniji za Tanjug navodi da je ta slobodna zemlja nastala na napuštenom vojnom zemljštu, na kojem su ostali vojni objekti - barake i skladišta.
"Grupa hipika probila je ogradu i uselila se, a malo po malo dolazilo je sve više ljudi koji su živeli po pravilima Kristijanije potpuno nezavisne od danske vlade. Iako je to bilo vreme bez interneta, vest se brzo širila", kazala je Sofija.
Počelo je veoma sporo i postalo je nešto kao društveni eksperiment da se vidi da li je moguće napraviti grad u gradu. Bio je to ogled koji je neke šokirao a druge zauvek osvojio.
"Imamo svoju crkvu, svoj dom zdravlja, svoju poštu, market. Bilo je mnogo umetnosti i kulture, kojih, naravno, još uvek ima. Kao grad imamo mesta gde možete da jedete i da se zabavite. Imamo market gde se prodaju i sve vrste materijala potrebnih da se sagradi kuća, a ovde su većinu kuća ljudi sami napravili", rekla je ona i dodala da postoji i prostor pored vode gde ljudi mogu da uživaju.
Shutterstock/BBA Photography
U Kristijaniji, kaže, postoji mnogo lepih i posebnih mesta.
"Imamo mnogo starih vojnih zgrada i toliko toga za ispričati", navela je Sofija govoreći o toj autonomnoj oblast koja je najveći izvor kontroverzi u jednoj od, prema istraživanjima, najuređenijih i njasrećnijih zemalja sveta.
Da bi neko mogao da živi u Kristijaniji, dodaje, mora da dobije dozvolu meštana i to su obično ljudi koji znaju nekoga iz Kristijanije ili tu već rade, ulažu vreme, energiju i trud doprinoseći zajednici.
"Sve odluke donose se konsenzusom, razgovara se o svakoj temi sve dok se većina ne složi. Ako je neka kuća slobodna prikupe se sve prijave i pozovu zainteresovani da se predstave. Kada sve saslušaju, meštani odlučuju i najboljem saopštavaju ‘želimo da nam se pridužite jer mislimo da ste sposobni da živite sa nama'", kazala je Sofija.
To je, ocenjuje, neuobičajeno jer je u većini sveta potrebno da neko ima novac da bi se uselio tamo gde želi. Ovde je, kako kaže, pravilo - morate znati ljude koji će živeti sa vama.
Navodi da je u cilju transformacije pre pola godine zatvorena glavna ulica - Pusher street.
Njen kolega Hans, kaže za Tanjug da je zatvaranje glavne ulice kod nekih stanara izazvalo nezadovoljstvo jer se na taj način gubi duh Kristijanije.
"Zatvaranje je mogla da dozvoli samo naša zajednica, a učinjeno je kako bi se rešili problemi vezani za narkotike", naveo je on govoreći o njihovoj glavnoj znamenitost - ulici koja je bila poznata po štandovima sa lakim drogama koje su bile zabranjene u Danskoj.
Stanovnici Kristijanije su zato u aprilu počeli da prekopavaju glavnu ulicu nadajući se da će tako područje "osloboditi" od kriminalnih grupa, a što je bilo neminovno nakon obračuna bandi i policije u kojima je stradalo nekoliko ljudi.
Zato su poznate reči gradonačelnice Kopenhagena Sofi Hestrop Adnersen da "Pušer ulica mora da umre da bi Kristijanija živela", a o čemu svedoči velika tabla na kojoj stoji obaveštenje za turiste da su nakon godina prisustva ekstremno nasilnih bandi odlučili da zatvore Pušer ulicu i da žele ceo prostor da transforimišu kako bi ispunili svoj san da Kristijanija postane živo umetničko orkuženje na dobrobiti dece i odraslih.
Shutterstock/Alexanderstock23
"Želimo u Pušer ulici da stvorimo prostor za uživanje koji će imati okvir za novu kulturnu i poslovnu zajednicu od koje će korist imati svaki pojedinac. Zato počinjemo, sa kanalizacijom, vodovodom i strujom", navedeno je na tabli na južnom ulazu u Kristijaniju uz jedan od brojnih kafića uz kojih se upravo postavlja klizalište.
Stanovnici Kristijanije žive autonomno sa samoproglašenim pravilima, bez obzira što ih vlasti u Kopenhagenu ne priznaju kao samostalni grad. Iako je danska zastava najstarija na svetu i datira iz 1219.
Kristijana ima svoju skoro najmlađu - crvenu sa žutim krupnim tačkama, svoj novac LOEN jak kao i kruna, svoju crkvu - Christiania church, istoimeni sportski klub, galeriju, market koji radi svaki dan, smešten u velikom skladištu iz 1847.
U Kristijaniji postoji i džez klub, pozorište, ali i cela zgrada posvećena seksualnim slobodama. Na izlazu iz enklave u kojoj je većina zgrada iscrtana veselim motivima kao i brojni od dasaka napravljeni objekti u kojima se prodaju suveniri, akvareli, čokolade, semenke i prozivodi od kanabisa, magneti nešto skuplji nego u Kopenhagenu, koji slovi i za jedan od najskupljih gradova na svetu, stoji natpis - "Sada ulazite u EU".
Kristijanija je bila zatvorena 2011. godine zbog brojnih rasprava unutar Vlade Danske - šta uraditi sa tim područjem koji je bio tretiran i kao socijalni eksperiment. Sastoji se od napuštenih vojnih baraka, ali se u njenom sastavu i delovi koji sežu u 1617. godinu, kada je na toj teritoriji bio grad Kristijanšvan koji je imao status slobodnog grada.
Cilj Kristianije je, kako je navedeno u Ustavu enklave, da se kreira samoupravljačka jedinica, gde je svaki individualac odgovoran za dobrobit cele zajednice. “Naše društvo biće samoodrživo, i kao takvo, naša težnja će biti ka našem uverenju da se psihološka i fizička beda mogu izbeći", poruka je iz Ustava koji zabranjuje i vožnju automobila, pa deo stanovnika proizvodi bicikle-tricikle kojih je pun Kopenhagen, bižuteriju ili razne predmete, koje možete kupiti u Kristijaniji.
U Kristijaniji do pre desetak godina niko nije plaćalo struju, gas i vodu, ali su nagodbom pristali na to zbog prodaje proizvoda od kanabisa.
Mestani povremeno imaju problem sa vlastima i investitorima. Prema nekima u ovom mestu žive tri grupe ljudi - idealisti koje interesuje kontrakultura, oni koji nisu želeli više da borave u psihijatrijskim ustanovama i dileri zbog čijih aktivnosti i obračuna je poseta Kristijaniji ponekad mogla da dobije poseban pečat.
Letovi između Beograda i Dubaija, kao i Beograda i Dohe, koji su bili planirani za danas, otkazani su, prema podacima sa sajta Aerodroma Nikola Tesla Beograd.
Od aprila 2026. godine, Barselona uvodi novu, značajno povišenu turističku taksu koja može dostići 15 evra po noćenju po osobi, čime postaje jedna od najviših u Evropi.
Stari grad vekovima je simbol Užica, a sada će zasijati u novom ruhu jer je izgradnjom vodene kule realizovan projekat obnove kulturno-istorijske baštine i unapređenja turističke ponude grada.
Ruska državljanka sa prebivalištem u SAD ponovo je uhapšena nakon što je bez karte i dokumenata uspela da se ukrca na let iz Njuarka za Milano i preleti Atlantik.
Redovan teretni saobraćaj na pruzi Budimpešta–Beograd počeo je polaskom voza iz Budimpešte, dok se putnički saobraćaj očekuje krajem marta, uz skraćeno vreme putovanja i direktnu vezu sa Bečom.
Svojom novom epizodom "Hungry for More" Turistička organizacija Beča daje novi podsticaj međunarodnom pozicioniranju Beča kao metropoli gurmana (Foodie-Metropole).
Međunarodni aerodrom Tampa na Floridi objavio je da ranija objava o zabrani nošenja pidžama u terminalu nije bila ozbiljna, već deo šale na društvenim mrežama.
Zamislite dan u Tomaru, gradu u srcu Portugalije, proveden u šetnji kaldrmisanim ulicama, uz zvuke fada i susret s vitezovima templara u belim tunikama koji podsećaju na bogatu prošlost ovog mesta.
Jedan putnik ostao je u čudu tokom leta iz Denvera kada je primetio da se preko sistema za zabavu u avionu emituje zvuk direktno iz kokpita – i to tako da svi u kabini mogu da čuju šta piloti pričaju.
Letovi između Beograda i Dubaija, kao i Beograda i Dohe, koji su bili planirani za danas, otkazani su, prema podacima sa sajta Aerodroma Nikola Tesla Beograd.
Od aprila 2026. godine, Barselona uvodi novu, značajno povišenu turističku taksu koja može dostići 15 evra po noćenju po osobi, čime postaje jedna od najviših u Evropi.
Stari grad vekovima je simbol Užica, a sada će zasijati u novom ruhu jer je izgradnjom vodene kule realizovan projekat obnove kulturno-istorijske baštine i unapređenja turističke ponude grada.
Ruska državljanka sa prebivalištem u SAD ponovo je uhapšena nakon što je bez karte i dokumenata uspela da se ukrca na let iz Njuarka za Milano i preleti Atlantik.
Emili Ratajkovski prošetala je reviji modne kuće Gucci, tokom Nedelje mode u Milanu, i izgleda uspela da zaseni ceo događaj, ali ovog puta ne pozitivno.
Poznato je da orgazam može da ima uticaj i na ublažavanje menstruacije i menstrualnih bolova, pa su u slučaju apstinencije od seksa posebno pogođene žene.
Mart 2026. nije mesec koji obećava lakoću i ravnu liniju. To je period u kojem se odnosi, poverenje i granice stavljaju pod lupu, a stvari koje ste godinama gurali u stranu počinju jasno da iskaču pred oči.
Iako posebnu pažnju posvećujemo uređenju enterijera i svakom kutku, postoje stvari i predmeti koje ne bi trebalo da držimo u prostoriji u kojoj spavamo.
Počelo finale Pesme za Evroviziju, a večerašnji pobednik će predstavljati Srbiju na najvećem muzičkom takmičenju na planeti, koje se ove godine održava u Beču, od 12. do 16. maja.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku poremetila je planove mnogim srpskim putnicima, pa tako ni pevač Dado Polumenta sa trudnom suprugom Ivonom ne zna kako da se vrati u Srbiju.
