Ovaj eksperiment je šokirao ceo svet, a danas privlači milione FOTO

To čini ovaj neobični i kontroverzni deo Kopenagena jednom od najvažnijih atrakcija najstarije monarhije u Evropi.

Kristijanija je jedinstvena komuna na evropskom kontinentu, izvor žestokih debata, oblast sa sopstvenim ustavom, zastavom, valutom i crkvom, u kojoj živi i radi oko 1.000 ljudi liberalnijeg načina života.

• Kad nije pod opsadom policije, Malme je biser Baltika: Cena karte nikad jeftinija

Prositre se na 34 hektara blizu čuvene crkve Našeg spasitelja, sagrađene 1696. godine, sa koje se zahvaljujući barokonim sprialnim stepenicama koje sa spoljašnje strane vode do vrha tornja pruža veličanstveni pogled na grad pun palata, statua, ali i modernih građevina od stakla i granita, u kojima su smešteni svetski poznati muzeji.

Shutterstock/badahos

Sofija koja godinama pomaže prijateljima u Kristijaniji za Tanjug navodi da je ta slobodna zemlja nastala na napuštenom vojnom zemljštu, na kojem su ostali vojni objekti - barake i skladišta.    

"Grupa hipika probila je ogradu i uselila se, a malo po malo dolazilo je sve više ljudi koji su živeli po pravilima Kristijanije potpuno nezavisne od danske vlade. Iako je to bilo vreme bez interneta, vest se brzo širila", kazala je Sofija.

Počelo je veoma sporo i postalo je nešto kao društveni eksperiment da se vidi da li je moguće napraviti grad u gradu. Bio je to ogled koji je neke šokirao a druge zauvek osvojio. 

"Imamo svoju crkvu, svoj dom zdravlja, svoju poštu, market. Bilo je mnogo umetnosti i kulture, kojih, naravno, još uvek ima. Kao grad imamo mesta gde možete da jedete i da se zabavite. Imamo market gde se prodaju i sve vrste materijala potrebnih da se sagradi kuća, a ovde su većinu kuća ljudi sami napravili", rekla je ona i dodala da postoji i prostor pored vode gde ljudi mogu da uživaju.

Shutterstock/BBA Photography

U Kristijaniji, kaže, postoji mnogo lepih i posebnih mesta. 

"Imamo mnogo starih vojnih zgrada i toliko toga za ispričati", navela je Sofija govoreći o toj autonomnoj oblast koja je najveći izvor kontroverzi u jednoj od, prema istraživanjima, najuređenijih i njasrećnijih zemalja sveta.      

Da bi neko mogao da živi u Kristijaniji, dodaje, mora da dobije dozvolu meštana i to su obično ljudi koji znaju nekoga iz Kristijanije ili tu već rade, ulažu vreme, energiju i trud doprinoseći zajednici.        

"Sve odluke donose se konsenzusom, razgovara se o svakoj temi sve dok se većina ne složi. Ako je neka kuća slobodna prikupe se sve prijave i pozovu zainteresovani da se predstave. Kada sve saslušaju, meštani odlučuju i najboljem saopštavaju ‘želimo da nam se pridužite jer mislimo da ste sposobni da živite sa nama'", kazala je Sofija.

To je, ocenjuje, neuobičajeno jer je u većini sveta potrebno da neko ima novac da bi se uselio tamo gde želi. Ovde je, kako kaže, pravilo - morate znati ljude koji će živeti sa vama.

Navodi da je u cilju transformacije pre pola godine zatvorena glavna ulica - Pusher street.

Njen kolega Hans, kaže za Tanjug da je zatvaranje glavne ulice kod nekih stanara izazvalo nezadovoljstvo jer se na taj način gubi duh Kristijanije.

"Zatvaranje je mogla da dozvoli samo naša zajednica, a učinjeno je kako bi se rešili problemi vezani za narkotike", naveo je on govoreći o njihovoj glavnoj znamenitost - ulici koja je bila poznata po štandovima sa lakim drogama koje su bile zabranjene u Danskoj.

Stanovnici Kristijanije su zato u aprilu počeli da prekopavaju glavnu ulicu nadajući se da će tako područje "osloboditi" od kriminalnih grupa, a što je bilo neminovno nakon obračuna bandi i policije u kojima je stradalo nekoliko ljudi. 

Zato su poznate reči gradonačelnice Kopenhagena Sofi Hestrop Adnersen da "Pušer ulica mora da umre da bi Kristijanija živela", a o čemu svedoči velika tabla na kojoj stoji obaveštenje za turiste da su nakon godina prisustva ekstremno nasilnih bandi odlučili da zatvore Pušer ulicu i da žele ceo prostor da transforimišu kako bi ispunili svoj san da Kristijanija postane živo umetničko orkuženje na dobrobiti dece i odraslih.

Shutterstock/Alexanderstock23

"Želimo u Pušer ulici da stvorimo prostor za uživanje koji će imati okvir za novu kulturnu i poslovnu zajednicu od koje će korist imati svaki pojedinac. Zato počinjemo, sa kanalizacijom, vodovodom i strujom", navedeno je na tabli na južnom ulazu u Kristijaniju uz jedan od brojnih kafića uz kojih se upravo postavlja klizalište.

Stanovnici Kristijanije žive autonomno sa samoproglašenim pravilima, bez obzira što ih vlasti u Kopenhagenu ne priznaju kao samostalni grad. Iako je danska zastava najstarija na svetu i datira iz 1219.

Kristijana ima svoju skoro najmlađu - crvenu sa žutim krupnim tačkama, svoj novac LOEN jak kao i kruna, svoju crkvu - Christiania church, istoimeni sportski klub, galeriju, market koji radi svaki dan, smešten u velikom skladištu iz 1847. 

U Kristijaniji postoji i džez klub, pozorište, ali i cela zgrada posvećena seksualnim slobodama. Na izlazu iz enklave u kojoj je većina zgrada iscrtana veselim motivima kao i brojni od dasaka napravljeni objekti u kojima se prodaju suveniri, akvareli, čokolade, semenke i prozivodi od kanabisa, magneti nešto skuplji nego u Kopenhagenu, koji slovi i za jedan od najskupljih gradova na svetu, stoji natpis - "Sada ulazite u EU".

Kristijanija je bila zatvorena 2011. godine zbog brojnih rasprava unutar Vlade Danske - šta uraditi sa tim područjem koji je bio tretiran i kao socijalni eksperiment. Sastoji se od napuštenih vojnih baraka, ali se u njenom sastavu i delovi koji sežu u 1617. godinu, kada je na toj teritoriji bio grad Kristijanšvan koji je imao status slobodnog grada.

Cilj Kristianije je, kako je navedeno u Ustavu enklave, da se kreira samoupravljačka jedinica, gde je svaki individualac odgovoran za dobrobit cele zajednice.  “Naše društvo biće samoodrživo, i kao takvo, naša težnja će biti ka našem uverenju da se psihološka i fizička beda mogu izbeći", poruka je iz Ustava koji zabranjuje i vožnju automobila, pa deo stanovnika proizvodi bicikle-tricikle kojih je pun Kopenhagen, bižuteriju ili razne predmete, koje možete kupiti u Kristijaniji.

U Kristijaniji do pre desetak godina niko nije plaćalo struju, gas i vodu, ali su nagodbom pristali na to zbog prodaje proizvoda od kanabisa.

Mestani povremeno imaju problem sa vlastima i investitorima. Prema nekima u ovom mestu žive tri grupe ljudi -  idealisti koje interesuje kontrakultura, oni koji nisu želeli više da borave u psihijatrijskim ustanovama i dileri zbog čijih aktivnosti i obračuna je poseta Kristijaniji ponekad mogla da dobije poseban pečat.