Italijanski portal "Everyeye.it" nedavno se raspisao o ovogodišnjoj turističkoj sezoni u Hrvatskoj, a već je naslovom privukao pažnju: "Lude cene u Hrvatskoj: Evo zašto su plaže puste".
U tekstu se pozivaju na izveštaje nemačkih, čeških, poljskih i švajcarskih medija koji su tokom leta analizirali stanje na hrvatskoj obali.
"Everyeye" piše da je nekada za apartman u Splitu usred sezone trebalo brinuti mesecima unapred, dok se ove godine, prema njihovim navodima, slobodan smeštaj mogao pronaći i samo nekoliko dana pre dolaska.
"Prazne sobe od Vrsara do Dubrovnika"
Italijanski portal navodi da situacija nije ista u svim delovima zemlje, ali tvrdi da se manjak gostiju najviše oseća u Istri, Dalmaciji i na Kvarneru, odnosno područjima na kojima se ostvaruje najveći deo hrvatskog turističkog prometa.
Pozivajući se na nemački portal "Baden24.de", pišu i o otkazivanjima rezervacija u poslednjem trenutku, kao i o slobodnim smeštajnim kapacitetima od Vrsara do Dubrovnika, ali i na popularnim ostrvima poput Hvara.
Posebno ističu da se takva situacija beležila tokom jula i avgusta, odnosno u periodu koji predstavlja vrhunac turističke sezone.
Shutterstock/DaLiu
Tvrde da su problem visoke cene
Kao jedan od glavnih razloga za takvo stanje "Everyeye" navodi cene. Prenose izračun nemačkog portala prema kojem bi četvoročlana porodica za četiri noćenja mogla da potroši čak 3.800 evra samo na smeštaj. Italijani taj iznos upoređuju sa cenom nedeljnog odmora u Riminiju.
Prenose i procenu Lukaša Kovande, glavnog ekonomiste češke "Triniti banke", prema kojoj su cene u Hrvatskoj od 2015. godine porasle za 70 odsto. U tekstu se navodi i da je razlika turistima postala još uočljivija nakon uvođenja evra 2023. godine, jer sada lakše mogu direktno da upoređuju hrvatske cene sa onima u drugim zemljama evrozone, poput Španije.
"Everyeye" se poziva i na češki portal "AreCenze", koji navodi da su troškovi turista u Hrvatskoj tokom poslednje tri godine porasli za 50 odsto, dok je u ostatku Mediterana rast, prema njihovim podacima, bio manji od 20 odsto. Sličnim tvrdnjama, navode Italijani, bavio se i poljski "Interija Biznes".
Shutterstock/Plam Petrov
Pisali i o nemačkim turistima
Italijanski portal posebno se osvrnuo na goste iz Nemačke, tradicionalno jedno od najvažnijih tržišta za hrvatski turizam.
Navode da je prošle godine zabeleženo više od 30.000 nemačkih turista manje i tvrde da se taj trend nastavio i tokom 2026. godine, što povezuju i sa ekonomskom situacijom u Nemačkoj.
Ipak, podaci koje prenose ne pokazuju pad na svim nivoima. Švajcarski "Blik", na koji se "Everyeye" takođe poziva, zabeležio je rast broja gostiju od dva odsto tokom prvih devet dana jula.
"Hoće li to biti dovoljno za spas sezone?"
Uprkos tom rastu, "Everyeye" prenosi pitanje švajcarskog lista da li će takvi rezultati biti dovoljni za "spas sezone".
Italijani na kraju pišu da turistički radnici deo nade polažu u rezervacije u poslednjem trenutku. Prema njihovim navodima, očekuje se da bi last-minute ponude i eventualni popusti mogli da pomognu u popunjavanju preostalih slobodnih smeštajnih kapaciteta na Jadranu.
Iako italijanski portal piše o „pustim plažama“ i manjku gostiju, zvanični turistički podaci zasad ne pokazuju pad na nivou Hrvatske. Prema podacima sistema "eVisitor", od početka godine do kraja jula ostvareno je 12,4 miliona dolazaka i 59,1 milion noćenja, što je u oba slučaja jedan odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Samo tokom jula Hrvatska je zabeležila 4,7 miliona dolazaka i 29,6 miliona noćenja. Broj dolazaka tako je bio 2,5 odsto, a noćenja jedan odsto veći nego u julu prošle godine. Hrvatska turistička zajednica objavila je da je reč o najboljem julu u poslednje dve godine.
Najviše noćenja u prvih sedam meseci ostvareno je upravo u Istri – 16,7 miliona, zatim u Splitsko-dalmatinskoj županiji sa 11,1 milionom i na Kvarneru sa 9,7 miliona.
Nemačka je pritom i dalje najvažnije strano tržište sa 10,3 miliona ostvarenih noćenja. Rast beleže i gosti iz Italije – u prvih sedam meseci ostvarili su dva odsto više dolazaka i noćenja nego u istom periodu prošle godine.
Smeštena u Egejskom moru, nedaleko od severoistočne granice Grčke sa Turskom, Samotraka nije ostrvo za one koji od letovanja očekuju luksuzne hotele i skupe restorane.
Starija Novopazarka inicijala Dž. O, koja je s porodicom živela u novopazarskom naselju Bukreš, preminula je pošto joj je pozlilo na Velikoj plaži u Ulcinju.
Starija Novopazarka inicijala Dž. O, koja je s porodicom živela u novopazarskom naselju Bukreš, preminula je pošto joj je pozlilo na Velikoj plaži u Ulcinju.
Smeštena u Egejskom moru, nedaleko od severoistočne granice Grčke sa Turskom, Samotraka nije ostrvo za one koji od letovanja očekuju luksuzne hotele i skupe restorane.
Starija Novopazarka inicijala Dž. O, koja je s porodicom živela u novopazarskom naselju Bukreš, preminula je pošto joj je pozlilo na Velikoj plaži u Ulcinju.
Za sve koji posete Vraćevšnicu, poruka je jednostavna , ovo nije mesto koje treba samo obići i fotografisati, ovo je zaista svetinja u kojoj se prošlost upoznaje, ali i oseća.
Holivudska zvezda ne krije da ne podnosi farbanje kose, pedikir i ostale bjuti tretmane koji traju satima, ali zato voli estetske zahvate i rado priča o njima.
Najstarije dete je odgovorno, najmlađe razmaženo, a srednje nekako uvek mora da se izbori za svoje mesto. Barem tako glase dobro poznati stereotipi o redosledu rođenja. Međutim, ima li u njima zapravo nešto istine?
U igri "Rio potera", koja podseća na igru "Zmija", figura koja podseća na Trampa trči unaokolo hvatajući ilegalne imigrante i oblači ih u narandžasta robijaška odela.
Na nadgrobnim natpisima sve češće se koriste QR kodovi koje posetioci mogu da skeniraju mobilnim telefonom i tako saznaju više o životu osobe koja je tu sahranjena.
UKHSA je pozvala građane da uklone stajaću vodu iz bašti, uključujući vodu koja se skuplja u kantama, posudama i saksijama, kako bi smanjili mogućnost razmnožavanja svih vrsta komaraca.
Dok tržište nudi brojne skupe suplemente i preparate za detoksikaciju, rešenje za pročišćavanje organizma i vraćanje energije često se nalazi u namirnicama koje već imamo u kuhinji.
