Italijanski portal "Everyeye.it" nedavno se raspisao o ovogodišnjoj turističkoj sezoni u Hrvatskoj, a već je naslovom privukao pažnju: "Lude cene u Hrvatskoj: Evo zašto su plaže puste".
U tekstu se pozivaju na izveštaje nemačkih, čeških, poljskih i švajcarskih medija koji su tokom leta analizirali stanje na hrvatskoj obali.
"Everyeye" piše da je nekada za apartman u Splitu usred sezone trebalo brinuti mesecima unapred, dok se ove godine, prema njihovim navodima, slobodan smeštaj mogao pronaći i samo nekoliko dana pre dolaska.
"Prazne sobe od Vrsara do Dubrovnika"
Italijanski portal navodi da situacija nije ista u svim delovima zemlje, ali tvrdi da se manjak gostiju najviše oseća u Istri, Dalmaciji i na Kvarneru, odnosno područjima na kojima se ostvaruje najveći deo hrvatskog turističkog prometa.
Pozivajući se na nemački portal "Baden24.de", pišu i o otkazivanjima rezervacija u poslednjem trenutku, kao i o slobodnim smeštajnim kapacitetima od Vrsara do Dubrovnika, ali i na popularnim ostrvima poput Hvara.
Posebno ističu da se takva situacija beležila tokom jula i avgusta, odnosno u periodu koji predstavlja vrhunac turističke sezone.
Shutterstock/DaLiu
Tvrde da su problem visoke cene
Kao jedan od glavnih razloga za takvo stanje "Everyeye" navodi cene. Prenose izračun nemačkog portala prema kojem bi četvoročlana porodica za četiri noćenja mogla da potroši čak 3.800 evra samo na smeštaj. Italijani taj iznos upoređuju sa cenom nedeljnog odmora u Riminiju.
Prenose i procenu Lukaša Kovande, glavnog ekonomiste češke "Triniti banke", prema kojoj su cene u Hrvatskoj od 2015. godine porasle za 70 odsto. U tekstu se navodi i da je razlika turistima postala još uočljivija nakon uvođenja evra 2023. godine, jer sada lakše mogu direktno da upoređuju hrvatske cene sa onima u drugim zemljama evrozone, poput Španije.
"Everyeye" se poziva i na češki portal "AreCenze", koji navodi da su troškovi turista u Hrvatskoj tokom poslednje tri godine porasli za 50 odsto, dok je u ostatku Mediterana rast, prema njihovim podacima, bio manji od 20 odsto. Sličnim tvrdnjama, navode Italijani, bavio se i poljski "Interija Biznes".
Shutterstock/Plam Petrov
Pisali i o nemačkim turistima
Italijanski portal posebno se osvrnuo na goste iz Nemačke, tradicionalno jedno od najvažnijih tržišta za hrvatski turizam.
Navode da je prošle godine zabeleženo više od 30.000 nemačkih turista manje i tvrde da se taj trend nastavio i tokom 2026. godine, što povezuju i sa ekonomskom situacijom u Nemačkoj.
Ipak, podaci koje prenose ne pokazuju pad na svim nivoima. Švajcarski "Blik", na koji se "Everyeye" takođe poziva, zabeležio je rast broja gostiju od dva odsto tokom prvih devet dana jula.
"Hoće li to biti dovoljno za spas sezone?"
Uprkos tom rastu, "Everyeye" prenosi pitanje švajcarskog lista da li će takvi rezultati biti dovoljni za "spas sezone".
Italijani na kraju pišu da turistički radnici deo nade polažu u rezervacije u poslednjem trenutku. Prema njihovim navodima, očekuje se da bi last-minute ponude i eventualni popusti mogli da pomognu u popunjavanju preostalih slobodnih smeštajnih kapaciteta na Jadranu.
Iako italijanski portal piše o „pustim plažama“ i manjku gostiju, zvanični turistički podaci zasad ne pokazuju pad na nivou Hrvatske. Prema podacima sistema "eVisitor", od početka godine do kraja jula ostvareno je 12,4 miliona dolazaka i 59,1 milion noćenja, što je u oba slučaja jedan odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Samo tokom jula Hrvatska je zabeležila 4,7 miliona dolazaka i 29,6 miliona noćenja. Broj dolazaka tako je bio 2,5 odsto, a noćenja jedan odsto veći nego u julu prošle godine. Hrvatska turistička zajednica objavila je da je reč o najboljem julu u poslednje dve godine.
Najviše noćenja u prvih sedam meseci ostvareno je upravo u Istri – 16,7 miliona, zatim u Splitsko-dalmatinskoj županiji sa 11,1 milionom i na Kvarneru sa 9,7 miliona.
Nemačka je pritom i dalje najvažnije strano tržište sa 10,3 miliona ostvarenih noćenja. Rast beleže i gosti iz Italije – u prvih sedam meseci ostvarili su dva odsto više dolazaka i noćenja nego u istom periodu prošle godine.
Ovogodišnja manifestacija bila je posvećena sećanju na prerano preminulog Ježevčanina Raška Joksića, kao i Rada Bogićevića, pevača narodne muzike, kompozitora i tekstopisca rođenog u Ježevici.
Na ovu objavu usledili su brojni komentari, a samo neki od njih bili su: "Dobri ljudi se prepoznaju svuda", "Dobra duša", "Pakistanci su veoma gostoljubivi ljudi, još kada se zbližiš s njima, tretiraju te kao porodicu".
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
"Rezervacija" ležaljki pored bazena ili na plaži ostavljanjem peškira mnoge putnike izluđuje jer često ne mogu naći slobodno mesto, iako na ležaljkama nema ljudi.
Ovogodišnja manifestacija bila je posvećena sećanju na prerano preminulog Ježevčanina Raška Joksića, kao i Rada Bogićevića, pevača narodne muzike, kompozitora i tekstopisca rođenog u Ježevici.
Bruk je navela da je 17 godina provela u industriji za odrasle, a razgovor je pokrenula nakon što je, kako je napisala, pregledala poruke koje joj ljudi šalju na Instagramu.
Primena znanja i rezultata istraživanja prikupljanih tokom čitavog jednog veka omogućila je ponovnu procenu ovih nalaza i osavremenjivanje naših saznanja, potvrđujući ove zaključke.
Glumica Konstans Zimer otkrila je da joj je početkom ove godine dijagnostikovan rak dojke i da je svoju zdravstvenu situaciju držala u tajnosti dok je promovisala seriju inspirisanu odnosom Džona F. Kenedija Mlađeg i Kerolajn
Nakon njene smrti, vlasti su uvele karantine u nekoliko medicinskih ustanova u regionu i stavile pod medicinski nadzor blizu 200 ljudi koji su bili u kontaktu sa Šipilovom.
I danas se pojavljuje u pojedinim delovima sveta, a novi slučaj iz Rusije ponovo je skrenuo pažnju na bolest za koju mnogi veruju da pripada prošlosti.
Aktivnosti u borbi protiv HIV-a širom sveta bile su 2025. godine poremećene smanjenjem sredstava, što je pretilo da zaustavi napredak postignut tokom niza godina.
Nove mogućnosti u lečenju onkoloških pacijenata svrstavaju Vojnomedicinsku akademiju u red svetskih onkoloških centara, u kojima se na jednom mestu primenjuje širok spektar savremenih metoda lečenja.
