Da li opada broj selfija sa putovanja?

Od tog neprijatnog događaja, Gupta, fotografkinja i spisateljica, primećuje porast nasilnog ponašanja turista u potrazi za savršenim selfijem.

Tokom putovanja na Šri Lanki neposredno pre pandemije kovida-19, videla je horde turista koji su se gurali da naprave što bolju fotografiju čuvenog brdašca sa kokosovim palmama u primorskom gradiću Mirisi.

Iako nije videla da je neko povređen, Guptino uživanje je pokvareno.

Iznervirala se, jer nije mogla dobro da vidi, a kamoli da uslika čuveni zalazak sunca.

Gupta nije protiv fotografisanja – i sama se nadala da će napraviti nekoliko slika za svoj portfolio – ali ne može da podnese ono što opisuje kao „nedostatak obzirnosti prema drugima“.

Ono što je trebalo da bude prekrasan, zapanjujući prizor pokvarilo je previše grubih ljudi koji su pokušavali da uslikaju spektakularno okruženje.

„To nije lepa uspomena“, kaže Gupta o njenoj poseti najpopularnijem mestu na Šri Lanki (u vreme objave ovog teksta hešteg #MirisaŠriLanka imala je više od 20.000 reakcija na Instagramu).

Kultura selfija nije ništa novo, a nije ni „devijantno ponašanje“, kaže Vanja Bogićević, vanredna profesorka u Centru za utostiteljstvo i turizam Tiš na Univerzitetu Njujorku.

Napominje da je takvo ponašanje prisutno u društvima već duže vreme.

Ali, kako posle ukidanja kovid mera ljudi pokušavaju da nadoknade propuštena putovanja, broj prekomernih turista raste, a kao posledica toga, kultura selfija cveta, objašnjava ona.

Pojedina odredišta pokušavaju da usmere posetioce ka manje poznatim turističkim atrakcijama i oblastima.

Na primer, Amsterdam nastoji da posetioce četvrti crvenih fenjera preusmeri na predgrađa, a Firenca da promoviše manje poznata gradska naselja.

Međutim, neki gradovi, poput Beča, izgleda ne uspevaju da odvrate turiste od najpoznatijih atrakcija, što izaziva ogorčenost njegovih stanovnika, objašnjava Bogićević.

U Veneciji se nedavno prevrnula gondola, jer grupa turista iz Kine nije htela da sedne i prestani da fotografiše.

To nije bio prvi put da su turisti izazvali probleme u poznatom italijanskom gradu, a verovatno neće biti ni poslednji.

Uprkos naporima destinacija širom sveta da ukažu turistima da mogu da uživaju u obilascima i bez neprestanog fotografisanja, neki posetioci se „ponašaju suprotno društvenim normama,“ čime iskazuju „nepoštovanje prema lokalnoj kulturi“, naglašava Bogićević.

Bilo da su neprikladno odeveni u verskim objektima (što potvrđuju selfijima), poziraju kod spomenika ili se rizično ponašaju zbog fotografisanja (kao slučaj u Veneciji), takvo ponašanje može da bude problematično za lokalno stanovništvo i druge posetioce.

Međutim, broj prigovora i žalbi lokalnog stanovništva na neprimereno ponašanja turista raste, i vlasti počinju da preduzimaju određene mere.

Pojedina najpopularnija odredišta uvode mere kao što su ograničenje broja posetilaca ili visoka cena ulaznica.

Negde se čak sankcionišu turisti koji prave duge foto sesije i selfije.

Novi Zeland je pre dve godine uveo novi pristup.

Turisti su zamoljeni da umesto slikanja na najpopularnijim mestima gde to čine i influenseri, pronađu neko novo mesto i to podele na društvenim mrežama.

Na najpoznatijem mestu za pravljenje selfija u gradu Halštatu u Austriji, prošlog maja je podignut drveni zid da zakloni pogled na Alpe.

Bio je to vid protesta protiv zagađenja bukom i saobraćaja.

Posle negodovanja na društvenim mrežama, zid je uklonjen.

A Vermont je u proleće 2023. godine bio glavna vest u medijima, jer je influenserima zabranio da slikaju idilično jesenje lišće.

Rob O’Kif, glavni izvršni direktor i predsednik turističke kompanije See Monterey, koja organizuje obilaske Montereja i okoline i promoviše odgovorno ponašanje duž živopisnog državnog puta uz pacifičku obalu u Kaliforniji, kaže da oni nisu protiv selfija, ali da pokušavaju da objasne posetiocima da putovanja pružaju mnogo sadržajnija iskustva od mogućnosti pravljenja selfija.

„Selfiji počinju da predstavljaju problem onog trenutka kada slika postane važnija od užitka u putovanju“, kaže O’Kif, koji se nada da će ljudi shvatiti da ih takve slike ne predstavljaju u pravom svetlu.

Bogićević smatra da popularna odredišta i turističke agencije, pa čak i influenseri treba da upute turiste kako da se ponašaju, pogotovo na destinacijama kojima su potrebni promocija i prihod od turizma.

„Ako neki influenser poziva ljude da posete određeno mesto, onda bi trebalo i da im objasni kako da se ponašaju“, smatra ona.

Međutim, neki pripadnici generacije X će selfije uvek smatrati dosađivanjem drugima, a ne nadahnućem za buduća putovanja.

Gupta i njena porodica koji žive u Čikagu obožavaju Jeloustoun, ali ga sada posećuju zimi, kada ima mnogo manje turista.

Oni obilaze manje poznata mesta da bi izbegli turiste koji su opsednuti selfijima i koji mogu da im pokvare užitak u putovanju.

„Nervira me kada ljudi samo drže telefone i ne uživaju u trenutku“, kaže Džeremi Harlan, producent CNN-a (pripadnik generacije X) koji živi u Denveru, u Koloradu, i često putuje, kako poslovno tako i privatno.

„Ako šetate po Montseratu, samo zastanite i osmotrite okolnu lepotu i urežite je u pamćenje.

Kultura selfija je uništila kaldrmisane ulice u naselju Dambu u Bruklinu, gradskoj oblasti Njujorka, kaže Aliston Tik, dizajnerka enterijera koja se izjašnjava kao pripadnica generacije Iks.

Dambo je „savršen primer“ kako je ovaj „fenomen otišao predaleko“, dodaje Tik.

Sada je „selfiranje“ zabranjeno u čitavoj ulici u naselju.

To više nije mesto gde može da se uživa i to je sramotno, ističe ona.

„Znam da ovakav stav prvenstveno odražava moje godine, ali mrzim čak i reč selfi.

„Samo slikaju sami sebe“.

Ili, slikate sebe i mačku lutalicu u prolazu i propuštate suštinu lova na tartufe koji ste platili, a kasnije se žalite, kao što je učinio učesnik ture koju organizuje agencija Experience BellaVita u Italiji.

Zbog toga je agencija uvela novi pristup koji tragače primorava da „urone“ u lov na tartufe, objašnjava Marino Kardeli, vlasnik ove firme.

Da bi aktivno učestvovali u lovu, a ne samo posezali za njihovim telefonima, tragačima se dodeljuju posebne vrste motike za tartufe i poslastice za pse tragače.

Kardeli kaže da agencija želi da obeshrabri upotrebu mobilnih telefona, a da ljude podstakne da „dožive iskustvo putovanja koje je sadržajnije od površne želje da se naprave selfiji“.

Ipak, Kardeli razume želju da se ovekoveči iskustvo lova na tartufe i zato je angažovao profesionalnog fotografa da slika umesto turista.

Turistička agencija FILO, koja uglavnom organizuje grupna putovanja za milenijalce i generaciju Z (zumeri), nedavno je uvela putovanja bez mobilnog telefona da promoviše bogatija i spontanija iskustva na putovanjima.

„Ako neko ne može da se odrekne telefona tokom celog putovanja, onda tražimo da to bude bar par dana“, kaže Tara Kepel, glavna izvršna direktorka i osnivačica agencije.

Veruje da će tako turisti biti potpuno prisutni na putovanjima i oslobođeni pritiska da stalno postavljaju objave na društvenim mrežama i budu „stalno dostupni“.

Iako se selfija uglavnom gnušaju pripadnici generacije Iks, Kepel veruje da su milenijalci i zumeri jednako željni putovanja na kojima ih ništa ne ometa, odnosno digitalne detoksikacije tokom koje će odložiti telefone i istinski se povezati sa drugim putnicima i okruženjem.

„Velika je razlika u iskustvima sa putovanja bez selfi štapa“, ističe Kepel.

Tik kaže da nije neophodno da se na putovanja ne nose telefoni, jer i sama voli da ima slike koje može kasnije da gleda.

Ono što ne može da podnese, objašnjava, jeste poziranje i težnja ka savršenstvu ne bi li sve to izgledalo iskreno.

„Volim fotografije, i volim da putujem i da imam slike koje me na njih sećaju“, kaže Tik.

Ali, želi da fotografisanje bude jednostavnije.

„Ako želite da napravite fotografiju, jednostavno škljocnite“.

Ali, ako ipak postoji potreba da se prave savršene slike za Instagram, onda neodgovorno ponašanja mora da se obuzda kako obrazovanjem turista, tako i sprovođenjem zakona, smatra O’Kif.

„Nemojte da se ponašate protivzakonito samo da biste napravili selfi“, naglašava on.