Nakon gotovo dve decenije, putnici na američkim aerodromima više ne moraju da rade jednu stvar prilikom sigurnosnih provera.
Ministarstvo za nacionalnu bezbednost ukinulo je pravilo uvedeno nakon terorističkih napada, čime je označen kraj ere putovanja bosih nogu u terminalima.
Ova naizgled mala promena najavljena je 8. jula i mogla bi da ima veliki kulturni uticaj, piše Vog.
Glamur naspram praktičnosti
Trendseterka Mendi Li, poznata kao @oldloserinbrooklyn, izabrala je Najk Er Rifts, hibrid patika i Meri Džejn cipela, za Nedelju mode.
"Lako se obuku, dovoljno su stilske za oblačenje i udobne su tokom celog leta", objašnjava Li. Ako sada elegantnija obuća prolazi kroz bezbednosnu kontrolu, pitanje je da li će ostatak odeće slediti taj primer. Ključno pitanje nije da li se aerodromski stil može vratiti glamuru 50-ih i 60-ih, već da li se može spojiti sa praktičnošću koju je nametnuo period posle 11. septembra.
Zlatno doba putovanja
Tokom takozvanog "doba mlaznih aviona", od sredine 50-ih do ranih 70-ih, aerodromska odeća bila je sinonim za formalnu odeću. Sam let je bio poseban događaj, a putničkim terminalima dominirala su elegantna odela, haljine za opuštanje i raskošni šalovi.
"Aerodromi su definitivno gravitirali ka luksuzu, najsavremenijoj arhitekturi i signalizirali su ideju napretka i modernog razvoja", kaže Samer En Li, istoričarka mode. Cene karata su bile visoke, a letenje je bio vrhunski statusni simbol, što su dodatno potvrdili modni uvodnici u časopisima poput Voga. Međutim, važno je napomenuti da je moda tog doba generalno bila formalnija.
"Tada su se ljudi generalno oblačili bolje kada su izlazili iz kuće", objašnjava Li. "Dakle, iako možda nisu nosili krzneni šal u lokalnu prodavnicu, muškarci su i dalje nosili odela i kravate na bejzbol utakmice".
Od farmerki do trenerki: Kraj formalnosti
Formalnost je počela da nestaje u dva talasa. Prvi je stigao 70-ih godina sa liberalizacijom vazdušnog saobraćaja. „Došlo je do veće liberalizacije vazdušnog saobraćaja 70-ih godina, jer su avio-kompanije bile ohrabrene da usvoje konkurentne cene“, kaže Li. Letovanje je postalo pristupačnije i manje ekskluzivno, a moda je postala ležernija - farmerke su postale svakodnevne, a odela su zamenjena udobnijim materijalima.
Drugi, drastičniji talas usledio je nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. "Posle 11. septembra, morali ste delimično da se svučete da biste prošli kroz obezbeđenje", kaže Džonatan Skver, vanredni profesor na Parsonsovoj školi dizajna. Uvođenje politike skidanja cipela 2006. godine dodatno je podstaklo pragmatičan pristup odeći, gde su udobnost i brzina promene postali prioritet.
"Nećete nositi čizme Rika Ovensa Kisa ili čizme Marka Džejkobsa Kiki, nosićete nešto što možete lako da skinete i obučete", dodaje Skver.
Paparaci i uspon "teretana" stila
Uprkos svemu ovome, aerodromi su ostali modna pozornica, posebno za poznate ličnosti. Tokom 90-ih i 2000-ih, paparaci su redovno čekali zvezde poput Kejt Mos ili sestara Olsen da bi zabeležli njihov "aerodromski izgled" - naizgled ležeran, ali pažljivo isplaniran. Stilistkinja Mikaela Erlanger se seća kako je Viktorija Bekam izašla iz aviona u štiklama i uskoj haljini 2007. godine.
"Početkom 2000-ih, poznate ličnosti su se i dalje oblačile za paparace - pomislite na prevelike naočare za sunce, štikle i torbe", kaže ona. Ali, za većinu putnika, kao i za mnoge poznate ličnosti, udobnost je prevladala.
"Zatim je došao uspon sportskog stila, kulture velnesa i više bezbednosnih politika, koje su zahtevale cipele koje se lako obuju i izuju, tkanine otporne na gužvanje i slojevitu odeću, koja je mogla brzo da se skine", dodaje Erlanger.
Neudobnost letenja diktira stil
Iako se današnja putovanja pažljivo neguju za društvene mreže, stvarnost letenja je često neudobna - sedišta su sve manja, a gužve veće. To ostavlja malo prostora za formalnu odeću.
"Kako je iskustvo letenja postalo sve neudobnije, ljudi traže načine da se nose sa tim. To znači da su ljudi manje zabrinuti zbog toga kako izgledaju kada lete, a više zbog toga da im jednostavno bude udobno dok to rade", kaže Džulijan Kil, osnivač kompanije Points Path.
Ekspertkinja za putovanja Melani Fiš sje saglasna i ne očekuje povratak formalnoj odeći.
"Na nama je da manje kabine sa više sedišta učinimo što udobnijim", kaže ona. "A to je teško postići u bilo čemu osim u rastegljivim tkaninama i patikama".
Budućnost aerodromske mode: Udoban šik?
Današnji putnici kao da žele najbolje iz oba sveta. Neudobnost letenja i dalje zahteva praktičnost, ali uticaj društvenih medija probudio je želju za uglađenim izgledom. Mlađe generacije gravitiraju ka hibridu elegancije i udobnosti. Trendseterka Megi Klimuško to opisuje kao odstupanje od trenerki pandemijske ere.
"Ljudi žele da se osećaju uglađeno i sofisticirano kada putuju, ali nisu spremni da žrtvuju udobnost", kaže ona.
Ona zamišlja putnika koji je "ležeran, ali i doteran i fino obučen", sa usklađenim setovima prtljaga i bezvremenskim klasicima. Ali, Mendi Li upozorava na mogući kontratrend: povratak žrtvovanja udobnosti za stil.
"Zaista mislim da je to prirodan napredak konzervativizma industrije: sve veća patnja, zapravo", kaže ona. Budućnost aerodromskog stila mogla bi da zavisi od toga koliko nelagodnosti smo spremni ponovo da podnesemo u ime mode.
Za modne profesionalce, aerodromska odeća mora biti multifunkcionalna. "Bilo je vreme kada bih letela direktno za Pariz, ostavljala torbe u hotelu, pripremala klijenta i na kraju večerala ispod Ajfelovog tornja, sve u roku od dva sata", seća se stilistkinja Loren Džuorski.
"Morate biti spremni da vam bude udobno tokom leta, ali ipak biti spremni na brzu promenu kada sletite".
Dok je skoro četvrt veka hodanja bosih nogu po hladnim podovima terminala oduzelo deo glamura letenju, kraj pravila izuvanja cipela otvara novu priliku - da se ponovo posvetimo kreiranju našeg stila putovanja.
