Jagodinski startap osmislio inovaciju zlata vrednu: Pravi saksije koje "nestaju" u zemlji

Ofingeri od otpada kukuruza, biorazgradive saksije ili kolagen iz jajeta... sve su to zelena re&scaron;enja koja nam pomažu da smanjimo negativne uticaje, pre svega industrije, na životnu sredinu.Jo&scaron; bolje, sva re&scaron;enja su nastala u Srbiji zahvaljujući GreenUp hub-u.Iako u na&scaron;oj zemlji postoji mnogo greentech re&scaron;enja, nisu lako dostupna. Jedna su u ranoj fazi razvoja, druga su spremna za pilot-projekte dok treća čekaju kupce.Green hub je kroz dve kohorte podržao 19 timova koji razvijaju greentech re&scaron;enja u brojnim oblastima - biomaterijali, održiva hrana, smanjenje otpada od hrane, poljoprivreda, mobilnost, energija, industrijski filteri, cirkularne sirovine, za&scaron;tita životne sredine, digitalni alati.Greenup akceleratorGreenUp Hub je osnovan kao platforma koja na jednom mestu povezuje zelene tehnologije, organizacije i znanje, sa ciljem da ubrza održivu transformaciju u Srbiji.U novu generaciju GreenUp akceleratora u&scaron;li su startapi koji razvijaju re&scaron;enja u različitim oblastima zelene tranzicije, od procene rizika hemikalija i održivih materijala, do solarne mikromobilnosti, čistijih industrijskih procesa, upravljanja otpadom i održive proizvodnje hrane.GreenUp akcelerator namenjen je startapima u ranoj fazi razvoja i traje dvanaest nedelja. Tokom programa timovi rade sa mentorima i partnerima na razvoju proizvoda, validaciji poslovnih modela, povezivanju sa trži&scaron;tem i pripremi za predstavljanje investitorima.Biorazgradive saksije iz JagodineJedna od zanimljivih ideja stiže iz Jagodine, gde se nalazi proizvodnja Bifrost-a, tima od petoro ljudi, koji je osmislio biorazgradive saksije.&quot;Proizvodimo biorazgradivi materijal od industrijske konoplje. Shvatili smo da je skoro nemoguće promeniti navike ljudi, pa smo umesto toga, želeli da ponudimo alternativu plastici. Ovaj materijal treba da zameni jednokratnu plastiku. Na&scaron; prvi pilot-proizvod su saksije za rasade koje se bodu direktno u zemlju, a za pet do &scaron;est meseci se razgrade. Na taj način one ujedno i i đubre zemlji&scaron;te&quot;, navela je za Ana Trifković iz startapa Bifrost.Prema njenim rečima, dugo su istraživali kako da dođu do dobitnog i najpogodnijeg materijala.&quot;Zaključili smo da industrijska konoplja ima dosta prednosti. Ona veoma brzo raste, pa za svega tri meseca dostiže punu veličinu. Mi koristimo isključivo otpad nastao preradom industrijske konoplje, dakle ono &scaron;to bi inače bilo bačeno, i to onda pretvaramo u novi materijal koji ima i antifungicidno dejstvo. Osim toga, konoplja je jaka, a pritom se razgrađuje i dodatno obogaćuje zemlji&scaron;te. Takođe, dok raste, konoplja iz atmosfere prikuplja tri puta vi&scaron;e ugljen-dioksida nego &scaron;uma iste povr&scaron;ine. Radili smo i analizu životnog ciklusa proizvoda i dokazali da proizvodnjom jednog kilograma na&scaron;eg materijala možemo da smanjimo vi&scaron;e od 1,169 kilograma CO₂ iz atmosfere. Zbog toga je čitav proces proizvodnje ovog materijala karbonski negativan&quot;, istakla je Ana.Kada je reč o dimenzijama razgradivih saksija koje smo imali prilike da vidimo, za sada je to prva pilot-veličina.Istraživanje je pokazalo, obja&scaron;njava nam Ana, da poljoprivredni proizvođači i rasadnici upravo manje plastične posude najče&scaron;će bacaju nakon upotrebe.&quot;Ostale obično poku&scaron;avaju da očiste i koriste vi&scaron;e puta, ali ove bacaju nakon jedne upotrebe. Zato smo od njih krenuli. Naravno, u budućnosti planiramo i druge oblike, veličine i primene. Planiramo i da pravimo pakovanja za hranu, kao i da razvijamo druge proizvode za jednokratnu upotrebu. Uz podr&scaron;ku različitih projekata, uključujući Green Up Accelerator, optimizovali smo proizvodnju i sada možemo da proizvedemo tri komada u minuti. Dakle, proizvodnja može da funkcioni&scaron;e na industrijskom nivou&quot;,zaključila je Ana Trfković.Bifrost će u narednom periodu proučavati kako se njihov proizvod pona&scaron;a u praksi, a istovremeno će istraživati koje druge industrije bi mogle da budu zainteresovane za takva re&scaron;enja.Njihov cilj je da stvore zamene za plastične proizvode u kućnoj upotrebi, poput punjača ili &scaron;tekera.GreenUp akcelerator realizuje se kroz partnerstvo inicijativa GreenUp Hub, koji se sprovodi u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje koju implementira GIZ, ICT Hub-a i Centra za čistiju proizvodnju Tehnolo&scaron;ko-metalur&scaron;kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kroz projekat &quot;Globalni program za zelenu hemiju i inovacije&quot; koji finansira UNIDO/Global Environment Facility u saradnji sa Univerzitetom Jejl.

Jagodinski startap osmislio inovaciju zlata vrednu: Pravi saksije koje "nestaju" u zemlji

1 Komentari