"Grčka i dalje ne može da se poredi ni sa jednom drugom destinacijom", kaže direktor Jute (YUTA) Aleksandar Seničić za RT Balkan, govoreći o tome gde srpski turisti najradije letuju.
Skoro milion naših turista pronašlo je osveženje u grčkim morima, a kada je reč o domaćim destinacijama, banje su i dalje najinteresantnije.
Iako najtoplije godišnje doba kalendarski još nije završeno, septembar ipak daje dobar uvid u to gde su srpski turisti najčešće odlazili na odmor. Skoro milion srpskih turista boravilo je u Grčkoj, kaže direktor Jute Aleksandar Seničić za RT Balkan:
"Ostale destinacije beleže tri–četiri, pa i više puta manji broj turista u odnosu na Grčku. U Crnoj Gori do početka septembra je bilo oko 150.000 srpskih turista, ali bi, zapravo, Turska bila druga destinacija po posećenosti. Zanimljivo je da je ona interesantna ne samo tokom leta, već i tokom cele godine, jer postoji veliki broj direktih letova. Takođe, Istanbul svake nedelje vuče određeni broj putnika. U Turskoj lociramo do sada negde preko 200.000 srpskih turista".
Što se tiče lokalnog turizma, najviše smo posećivali banje i planine:
"Posećivale su se Vrnjačka banja, Sokobanja, Prolom, Kuršumlijska banja, Vrdnik – to su banje koje se najviše traže i najviše posećuju. Pored hotelskog, imaju i veliki broj privatnog smeštaja, dakle raspolažu kapacitetima da prime veliki broj gostiju. Međutim, domaćih gostiju imamo manje, i to negde 20 odsto prema procenama. To je i logično, jer je značajno manji broj vaučera u odnosu na prošlu godinu. Podeljeno je 30 hiljada, dok ih je prošle godine bilo 100 hiljada, a taj pad će se svakako odraziti na ukupan broj domaćih turista. Naravno, jedan deo ljudi boravi u Srbiji, makar to bio samo vikend, što popravlja opštu sliku.
B92.net
Zlatibor ne silazi sa trona, mnogi zainteresovani za "porodične planine"
Kada su u pitanju planine, tu je Zlatibor pre svega, zatim Zlatar koji se ubrzano razvija, Divčibare, Rudnik, Stara planine – planine koje veoma prijaju ljudima. Na njima ima i privatnog smeštaja i relativno su povoljne cene u odnosu na Zlatibor ili Kopaonik. Mnogi se odlučuju za te, kako kako mi zovemo 'porodične' planine, gde ima sadržaja i za decu i to je ono što posebno zanima ljude preko leta", pojašnjava Seničić.
Primećen pad
Za sve destinacije beleži se pad u odnosu na prošlu godinu kad je reč o putovanju preko turističkih agencija:
"Negde je to 5 odsto, negde 15, ali pad je prisutan. Malo će bolja situacija biti u septembru, bar su takve najave, ali to ne može u velikoj meri da promeni ukupnu statistiku. Mnogo je razloga za ovakvu situaciju, a pre svega društveno-politička kriza koja se pojavila, gde imamo jednu nestabilnost u svakodnevnom životu. Jedan deo stanovništva ne prima plate, a možda najznačajniji faktor, jeste da veliki broj roditelja koji imaju decu za srednju školu i fakultet do pre dvadeset dana nije znalo da li će biti prijemnih ispita. Sve je to doprinelo pomenutom padu interesovanja, a značajnu ulogu imalo je i povećanje cena, što se odrazilo na smanjenu potražnju", pojasnio je.
I poseta stranih turista pada, mada, slika bi mogla da se promeni.
"Što se tiče stranih gostiju, do početka jula meseca primećeno je značajno smanjenje gostiju na svim destinacijama. Međutim, slika se popravlja i posebno se vidi u Beogradu, a na primer, Zlatibor je već bolji u odnosu na prošlogodišnje posete stranih gostiju. Generalno do kraja godine bi možda moglo da se dođe do nivoa kakav je bio prošle godine", ističe Seničić.
Na izbor putnika, osim cena aranžmana i dužine putovanja, mogu da utiču i bezbednosna situacija u svetu, kao i aktuelna dešavanja u pojedinim zemljama.
Od zamka grofa Drakule u Rumuniji do napuštenih sela i misterioznih ruševina, širom Evrope nalaze se mesta za koja se vezuju jezive legende i priče o paranormalnim pojavama. Na listi sedam najukletijih lokacija našlo se i jed
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
U avion u Boing 737-800 bilo je 165 putnika i šest članova posade. Svi su sigurno sleteli, a prema dostupnim informacijama portala Dalmacija Danas, nitko nije povređen.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
Na izbor putnika, osim cena aranžmana i dužine putovanja, mogu da utiču i bezbednosna situacija u svetu, kao i aktuelna dešavanja u pojedinim zemljama.
Od zamka grofa Drakule u Rumuniji do napuštenih sela i misterioznih ruševina, širom Evrope nalaze se mesta za koja se vezuju jezive legende i priče o paranormalnim pojavama. Na listi sedam najukletijih lokacija našlo se i jed
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
Meteorit ružičaste boje, pronađen u pustinji Sahara 2022. godine, identifikovan je kao komad planete Mars, star 4,1 milijardu godina, navodi se u studiji američke svemirske agencije NASA.
Tereza Kesovija emotivno se oprostila od svog dragog prijatelja, muzičke legende Mate Miše Kovača, čije su pesme ostavile neizbrisiv trag u srcima mnogih.
Vest o smrti čuvenog hrvatskog pevača Miše Kovača objavljena je na razglasu stadiona Poljud, a njegova karijera obeležila je više od pola veka muzičke scene.
Pacijent u Kini koji je proveo tri meseca u komi nakon izliva krvi u mozak ponovo je stekao sposobnost govora, samostalnog uzimanja hrane i hodanja uz pomoć druge osobe, nakon eksperimentalne terapije fokusiranim ultrazvučnim
Bangladeš je u oktobru zabeležio 173 smrtna slučaja od denga groznice, najviše u jednom mesecu ove godine, a zdravstveni stručnjaci upozoravaju da se značajnije smirivanje epidemije ne očekuje pre decembra.
Autori studije planiraju da ispitaju koji aspekti fizičke aktivnosti imaju najveći značaj za očuvanje kognitivnih sposobnosti, uključujući intenzitet kretanja i dugoročne obrasce aktivnosti.
