Komentar Hrvata o paradajz turistima širi se mrežama: "Opšta rugačina" FOTO

Iz godine u godinu, i na početku i na kraju leta, jedna tema ne prestaje da privlači pažnju na društvenim mrežama širom Balkana – fenomen poznat kao "paradajz turisti".

I dok jedni uživaju u suncu i moru ne trošeći čitavo bogatstvo na odmor, drugi ne propuštaju priliku da im se rugaju, što redovno pokreće oštre rasprave.

Iznerviran takvim raspravama i kako kaže, zabadanjem nosa u tuđi život, jedan Hrvat je nedavno podelio svoje iskustvo i stav o turistima koji ne žele da potroše ceo budžet na jedan odmor i koji biraju letovanje gde sami da spremaju hranu.

• Nemci dali 2.500 evra za letovanje u Hrvatskoj, od prizora skoro povratili
• "Zbog ove 3 stvari mogu vas kazniti u Dubrovniku": Treća je luda VIDEO
• Vlasnica apartmana u Hrvatskoj umalo doživela srčani udar zbog gostiju: "Ne može to tako"

 

"Zarađujem dobro ali jedem paradajz i paštetu"

"Kako i zašto je uopšte nastala opšteprihvaćena rugačina na račun paradajz turiste? Često vidim po komentarima da se obična rulja izruguje tome. Ja inače zarađujem vrlo dobro za naše prilike, ali kad odem na more, ne idem po restoranima. Mislim, tu i tamo pojedem neku picu ili nešto slično, ali u principu jedem 'paradajz i paštetu'. Čak ni apartmane ne iznajmljujem, već kampujem na divlje", započeo je pa nastavio:

"Nije stvar u škrtarenju. Ako treba da platim 100 evra da vidim neko ostrvo, neku skrivenu plažu, nešto što me zanima, platiću. Ali za osnovne potrebe poput spavanja i jela jednostavno ne želim da plaćam hiljade evra za jedan godišnji odmor", napisao je on pa dodao:

"Sledećeg leta nosim lonac paprike i roleks sat"

"Mislim da je ova rugačina krenula od lokalaca koji bahato i razmaženo veruju da je javna, državna imovina, pomorsko dobro zapravo njihovo. I da je onaj ko dođe dužan da troši barem 100 evra dnevno u njihovim mestima. Sledećeg leta planiram da ponesem lonac punjene paprike na plažu i "roleks" od 10.000 evra.cI puna podrška ljudima koji su uspeli tokom godine nešto da uštede i došli na more radi mora i kupanja na javnom dobru, na koje imaju pravo kao i svi građani ove zemlje, a ne radi ostavljanja novca lokalcima. I da me neko ne shvati pogrešno – nemam apsolutno ništa protiv da lokalci zarađuju. Samo shvatite da vam niko nije dužan da ostavlja novac. Nemate šta da komentarišete način na koji neko provodi svoj odmor. Sikter bre, rekla bi braća sa Bliskog istoka".

"Nisam škrt ali neću da plaćam toliko"

Njegova objava je, kao što to uvek biva kada se pokrene priča o "paradajz turistima", i ovog puta izazvala pravu buru komentara, ali veliki broj ljudi složio se s njegovim stavom.

Jedan korisnik je istakao:

"U redu mi je da ponekad pojedem dobru ribu ili meso u nekom restoranu uz more, ali današnje cene nisu proporcionalne kvalitetu koju dobiješ. Nisam škrt, ali neću da plaćam s***nje kao da plaćam zlato. Problem hrvatskog turizma je što nema kontrole kvaliteta, već se turistima podmeće smeće. Neki dan bio sam u Krku gde smo Aperol Spritz platili 9 evra, a ono što smo dobili nema veze sa naručenim."

Drugi dodaje: "Mislim da je ova rugačina krenula od pohlepnih ljudi sa kompleksom superiornosti."

• Kupila slatkiše u Dubrovniku i umalo pala u nesvest kad je videla račun: "45 evra za ovo?" VIDEO
• Hrvati zbog cena poručuju: "Kad ima budala, ja bih prodavao i po 20 evra"
• Ljudi sa područja SFRJ otkrili koliko im je novca dovoljno za letovanje: "Ovo postaje neizdrživo"
• Hrvati priznali da ne podnose turiste: Od svih su im najgori oni iz komšiluka: "Životinje"

Potom se javio i iskusni kamper koji je takođe podržao autora objave.

"Kampovao sam u Rovinju na Cuvi plaži 20 dana i nisam ostavio turizmu ni evra. Pašteta i paradajz. Jedan km dalje u kampu jedna noć košta 112 evra… na kakvim su oni drogama?"

"Ljudima danas generalno fali vaspitanja"

Neki korisnici naglašavaju i važnost pristojnog ponašanja.

"Ne znam odakle legenda o 'paradajz turistima', ali ja trošim gde mi se troši. Nosim svoju hranu na plažu i nije me briga, ponekad nosim i mali suncobran. Važno je ostati pristojan i poštovati lokalne zakone. Ne pravim čergu sa loncima, ćebićima i šatorima, ne rezervišem mesto od 5 ujutro. Ako mi je skupa kugla sladoleda od 2 evra, kupim u prodavnici. Ako su kafići skupi, sednem na klupu, ali ne sedim na podu u pešačkoj zoni. Ljudima danas generalno fali vaspitanja", zaključio je on.