"Prethodnih dana smo zaista imali puno informacija o raznim vrstama, jedna od njih je zavredela posebnu pažnju, a to je pojava morskog sisara kita perajara. To je kosmopolitska vrsta koja živi u svim vodama sveta, ali vrlo retko zalazi u Jadransko more. Prvi i jedini nalaz pre ovoga bio je u decembru 2011. godine. Ženka može da naraste do čak 27 metara i da budu teške 80 tona. Za njih je karakteristično da zimske sezone provode ne hraneći se, a letnja sezona, kada se hrane, može da bude razlog zašto se približavaju obali u ovom periodu. Obalne vode i Bokokotorski zaliv posebno su u ovom periodu puni fito i zoo planktona, koji su ključni plen za ove jedinke", objasnila je Branka Pestorić. Ona je dodala:
"Na osnovu snimaka procenjujemo da je kit dugačak oko 8–9 metara. Neke naše procene su bile da će se zadržati i duže jer je more ovde hranjivo za njegove potrebe. Ono što moramo da naglasimo da on nije opasan za čoveka, ali čovek za njega verovatno jeste."
Shutterstock/Stefan Fan
Pestorićeva je istakla da je kit sada verovatno krenuo prema severnom Jadranu.
Bokokotorski zaliv je bio sigurno izazovno područje za njega jer je opterećen velikim brojem plovila, od kruzera do brodova. To kita ozbiljno ometa i sigurno je to jedan od razloga zašto je napustio zaliv.
Pre vesti o kitu, u javnost su dospele i informacije o beloj ajkuli.
"Ona je bila na oko 12 kilometara od obale. To je zaista vrlo važan za nauku, ali ne može da ima nikakav uticaj na kupače i posetioce", objasnila je Branka Pestorić.
Kako turisti koji planiraju letovanje u Crnoj Gori reaguju na ove vesti?
"Ove stvari ne utiču na smanjeno interesovanje kada je reč o turizmu. Crna Gora je nama važna destinacija i verujem da će veliki broj građana Srbije letovati tamo", objasnio je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencije (YUTA). On još kaže:
"Interesovanje za Crnu Goru je veliko, ali je zabeležen manji pad od kada se ne putuje turističkim agencijama. Imamo bliski odnos, jezik i mnogo ljudi putuje individualno kod prijatelja ili rodbine."
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
U avion u Boing 737-800 bilo je 165 putnika i šest članova posade. Svi su sigurno sleteli, a prema dostupnim informacijama portala Dalmacija Danas, nitko nije povređen.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
Malo ostrvsko naselje Somaroj u norveškom Arktiku je 2019. godine dospelo na naslovne strane svetskih medija zbog inicijative da postane prva zona na svetu u kojoj vreme ne bi imalo značaj.
Iako je zarastao u rastinje i pomalo zaboravljen, do mosta se relativno lako stiže. Selo Pločice nalazi se između Pančeva i Kovina, pa je ova neobična istorijska građevina dostupna svima.
Posebno se izdvaja njena naslovna uloga u televizijskoj drami "Mileva Ajnštajn" iz 1972. godine, a publika je pamti i po ostvarenjima "Koštana" i "Ranjena zemlja", kao i seriji "Selo gori, a baba se češlja".
Autori studije planiraju da ispitaju koji aspekti fizičke aktivnosti imaju najveći značaj za očuvanje kognitivnih sposobnosti, uključujući intenzitet kretanja i dugoročne obrasce aktivnosti.
"Manosfera" je prerasla u veoma profitabilnu onlajn industriju, koja zarađuje tako što promoviše "najekstremnije oblike mizoginije i muškosti zasnovane na osećaju povređenosti i ogorčenosti".
HPV infekcija je veoma česta, a postoji oko 200 tipova virusa – da li je ranica na materici znak za uzbunu i kako se prate promene objasnila je za TV Prva dr Jelena Štulić, specijalista ginekologije u GAK Narodni front.
Ovi nalazi zahtevaju dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri se zabeležene promene u reakciji mozga na insulin odražavaju na pamćenje i mentalne sposobnosti, navodi Juronjuz.
