Evropski dragulj na dva sata od Beograda FOTO

Mala evropska država, koju sačinjava arhipelag usred Sredozemnog mora, Malta je Srbima izuzetno pristupačna destinacija

Do ove, mnogima omiljene destinacije avioni Er Srbije od oktobra direktno lete tri puta nedeljno. Let traje oko sat i 55 minuta, što zavisi od vremenskih prilika.

Mada Malta geofizički čini deo severne Afrike jer leži na afričkoj kontinentalnoj ploči, pravo na jug od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, ona se geopolitički nalazi u južnoj Evropi.

Sastoji se od tri ostrva: Malta (246 km2), Gozo (67 km2) i Komina (3 km2). Glavni grad je Valeta.

Šta bi trebalo da posetite na Malti

S obzirom na to da Malta ima mediteransku klimu, sa toplim i suvim letima i blagim a kišovitim zimama, i zaista retkim snežnim padavinama, uvek je pravo vreme da se poseti.

Najviša prosečna godišnja temperatura na Malti je 21 stepen Celzijusa, a najniža 15 stepeni. Sa relativno visokim temperaturama tokom cele godine, Malta je jedno od nekolicine mesta u Evropi koje je zeleno tokom cele godine. Na Malti sunce sija godišnje skoro 3.000 sati, leti čak i do 12 sati dnevno. 

Prosečna godišnja temperatura mora je 20 stepeni Celzijusa, od minimalnih 16 u januaru do maksimalnih 26 u avgustu. 

Zbog takve klime na Malti se letuje od aprila do novembra, a mnogi turisti, pa iz Srbije, rado je posećuju i cele zime.

Valeta

Glavni grad Malte nazvan je po francuskom plemiću, uglednom vitezu Reda Svetog Jovana i vođi odbrane od osmanske opsade.

Shutterstock/Karina Movsesyan

Vitezovi Reda Sv. Jovana tražili su 1523. od kralja Šarla Petog od Španije i rimskog pape da kupe ostrvo, koje su im ga ovi 1530. poklonili. Posle velike opsade i pobede nad otomanskom vojskom 1565. u kojoj su vitezovi igrali presudnu ulogu, Red je od svojih evropskih saveznika tražio pomoć da izgradi ili ojača utvrđenja. Tako je papa Pije Peti poslao svog vojnog arhitektu Frančeska Laparelija da Kortonu i kamen temeljac je postavljen 1566. Za kratko vreme su nikli tvrđava, osmatračke kule, zvanične palate, bolnica, kao i kvartovi za pripadnike različitih loža.

Grad je dobio ime po velikom majstoru Žan Parisou de la Valeti, francuskom plemiću koji je vodio vitezove tokom velike bitke protiv Turaka. Za vreme vladavine vitezova tokom 268 godina na Malti je izgrađeno mnogo drugih zgrada, utvrđenja i crkava i izvan Valete, a od oko 15.000 stanovnika, koliko su zatekli na ostrvu u prvoj polovini 16. veka, posle skoro tri veka ovde je živelo više od 100.000 ljudi.

Marsakslok – "šareno" ribarsko selo na jugu ostrva

Mdina – antički glavni grad, u kojem je snimljen i film "Igra prestola"

Shutterstock/Karina Movsesyan

Rabat – "mesto katakombi", odnosno gradić u kojem se nalaze katakomba Svetog Pavla i rimska kuća

San Điljan – najživopisniji turistički centar na Malti, mesto dobrog noćnog provoda

Slijema – primorski grad na severoistoku zemlje, u blizini sela Julijana, jedno od najpopularnijih mesta za kupovinu

Hadžar Kim i Mnajdra – dva od nekoliko arheoloških nalazišta iz neolita, koji su pod zaštitom Uneska, udaljena jedno od drugog oko 600 metara

Melieća – mesto na severozapadu Malte, s najlepšim peščanim plažama

Plave pećine (Blue Grotto) – splet od sedam pećina na jugu ostva, od kojih su neke potopljene, pa se do njih stiže samo čamcima.

Zlatno doba Malte

Malteška ostrva su prošla kroz zlatno doba neolita, čiji su ostaci misteriozni megaliti, hramovi posvećeni boginji plodnosti. Potom su, u istoriji dugoj više od 7.000 godina, tragove ostavili i Feničani, Kartaginjani, Rimljani i Vizantijci.

Većinsko stanovništvo su katolici, a hrišćanstvo je na Maltu stiglo šezdesetih godina nove ere, kada je Sveti Pavle, na putu do Rima, doživeo brodolom na ostrvu. Ostrva su 870. godine nove ere osvojili Arapi, koji su i ostavili veliki trag u jeziku.

Do 1530. godine na Malti su se smenjivali osvajači iz Sicilije, Normani, Aragonci... Nakon toga na Maltu je stigao Čarls V, koji je osnovao Vrhovni vojni red Svetog Jovana iz Jerusalima, koji je vladao Maltom od 1530. do 1798. godine. Oni su unajmili umetnike: Karavađa, Matiju Pretija, Favraija da ulepšaju i oslikaju njihove crkve i palate, a taj period se naziva zlatnim dobom Malte.

Od vitezova Maltu je preuzeo Napolen Bonaparta 1798. godine, ali Francuzi se nisu previše zadržali na ostrvima – ponovo su ih "oteli" Englezi, koji su iskoristili priliku i poziv Maltežana da im pomognu u borbi protv Francuza. Bilo je to 1800. godine i britanska vladavina trajala je sve do 1964. godine, kada je Malta postala nezavisna.

Potom je 1974. godine postala republika, a od 2004. zvanično je i članica Evropske unije.

Inače, između Republike Srbije i Republike Malte na snazi je bezvizni režim i viza nije potrebna za boravak do 90 dana u periodu od šest meseci, navedeno je na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Ukoliko se planira duži boravak potrebno je aplicirati za D-vizu pre dolaska na Maltu. Najčešći razlozi zbog kojih se može odobriti dozvola za boravak na Malti duže od 90 dana su: zapošljavanje, studije i spajanje porodice.

Informacije o proceduri podnošenja zahteva i potrebnoj dokumentaciji mogu se naći na ovoj adresi.

Korisne informacije za sve koji putuju na Maltu

• Zdravstvena situacija

Na Malti ne postoje posebni zdravstveni rizici. Poželjno je posedovanje polise međunarodnog putnog zdravstvenog osiguranja. Preporučuje se flaširana voda.

• Transport

Na Malti i ostrvu Gozo vozi se levom stranom. Moguće je voziti sa srpskom novom vozačkom dozvolom, koja može da se koristi najduže godinu dana, posle čega je obavezna zamena za maltešku vozačku dozvolu. Nije potrebna međunarodna vozačka dozvola.

• Valuta

Valuta je evro. Plaćanje je moguće i u gotovom i preko platnih kartica.
 

• Ambasada Republike Srbije

Prilikom boravka u Republici Malti, za konzularnu pomoć i zaštitu možete da se obratite Kancelariji Ambasade Republike Srbije u Valeti:

srb.office.valletta@mfa.rs;  

+ 356 / 2703 7921

ili Ambasadi Republike Srbije u Rimu, koja na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Maltu, putem sledećih kontakt telefona: + 3906 / 321-19-50 i elektronske adrese: info@ambroma.com, kao i konzularno@ambroma.com