Za putovanje u Crnu Goru državljanima Evropske unije nije potrebna viza. Sa važećom ličnom kartom u Crnoj Gori mogu boraviti do 30 dana, dok sa važećim pasošem mogu boraviti do 90 dana. Izgleda da se ovom bliži kraj
Crna Gora će uskoro promeniti dužinu dozvoljenog boravka za građane svih zemalja s kojima ima bezvizni režim, kao i minimalnu vrednost nekretnine potrebne za dobijanje boravka, sa ciljem sprečavanja zloupotreba, izjavila je ministarka rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga Naida Nišić, prenosi Tanjug.
"Crna Gora će, po preporuci Saveta za nacionalnu bezbednost, uvesti ograničenje da građani svih zemalja sa bezviznim režimom mogu boraviti najviše 30 dana, umesto dosadašnjih 90. Takođe, pravo boravka na osnovu vlasništva nad nekretninom biće moguće samo ukoliko vrednost te imovine iznosi najmanje 200.000 evra", izjavila je Nišićeva.
Ona je na međuministarskoj konferenciji "Radne migracije u okviru Centralnoevropske inicijative - Sigurni putevi i održivo tržište rada" koja se održava u Beogradu dodala da su kroz akcije koje su sprovedene zajedno sa Upravom policije uvideli da je bilo zloupotreba, da ih je neophodno zaustaviti, ali na taj način da se ne ugroze procesi i da ostanu otvorena zemlja za stranu radnu snagu koja je Crnoj Gori nasušno potrebna.
Naglasila je da bi Crna Gora morala, kada je u pitanju bezbednost i stranaca i domaćih državljana, da uradi izmene Zakona o strancima.
Kroz Savet za nacionalnu bezbednost predložen je čitav set mera koje će biti usvojene kako bi se, pre svega, digitalizovao proces dobijanja dozvole za boravak i rad, rekla je ona i dodala da im je cilj da se ceo proces dobijanja dokumenata smanji na do 10 dana.
Rekordan broj stranih radnika
Crna Gora je, prema njenim rečima, prva u regionu po broju stranih radnika, što pokazuje da zemlja ima otvoreno tržište rada i konkurentnu ekonomiju.
Kako je navela, svakako bilo koje smanjivanje kvota za strance u ovom trenutku napravilo bi veliki problem za domaće poslodavce.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Rukovodstvo Skijališta Srbije i Olimpijskog centra (OC) "Jahorina" potpisali su danas Sporazum o saradnji koji ima za cilj unapređenje regionalne saradnje i jačanje zajedničke ponude zimskog turizma.
U 2026. godini turisti će istraživati nove horizonte, a naglasak će biti na destinacijama koje su povoljne i udaljene od uobičajenih turističkih ruta, piše New York Post.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Kolmar, grad u istočnoj Francuskoj, u regiji Alzas, nedaleko od granice sa Nemačkom i Švajcarskom, jedan je od najpoznatijih evropskih adventskih gradova.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Iako nas iz Beograda deli nepuna 2,5 sata do Temišvara i čuvenog prazničnog adventa u ovom rumunskom gradu, svakog decembra već gotovo deceniju unazad svedočimo višečasovnim čekanjima na granici koja ovo kratko putovanje pretvaraju u pravu agoniju.
Rukovodstvo Skijališta Srbije i Olimpijskog centra (OC) "Jahorina" potpisali su danas Sporazum o saradnji koji ima za cilj unapređenje regionalne saradnje i jačanje zajedničke ponude zimskog turizma.
U 2026. godini turisti će istraživati nove horizonte, a naglasak će biti na destinacijama koje su povoljne i udaljene od uobičajenih turističkih ruta, piše New York Post.
Triša Pajtas porodila se pre nekoliko meseci, a sada je javno odgovorila svima koji komentarišu njen fizički izgled i pitaju se da li je ponovo trudna.
Misice dve francuske regije, Provanse, Džuli Zituni, i Akvitanije, Ainjoa Lahitete, ostale su bez svojih titula nakon što je osvanuo njihov privatan video snimak.
Opsežno francusko istraživanje koje je obuhvatilo podatke gotovo 30 miliona odraslih osoba donelo je jasan zaključak, da mRNA vakcine protiv kovida 19 ne povećavaju dugoročni rizik od smrti ni zbog kog uzroka.
Srčana slabost sve češće se opisuje kao "tiha epidemija" savremenog doba i jedan je od najvećih izazova za zdravstvene sisteme, a u Srbiji između 165.000 i 200.000 ljudi živi sa ovim oboljenjem, koje se najčešće prepoznaje kroz nespecifične tegobe poput umora,
