Na obroncima Sokolske planine, u neposrednoj blizini reke Drine, smeštena je Banja Koviljača – jedno od najlepših i najstarijih lečilišta u Srbiji.
Okružena veličanstvenim planinama Cerom, Gučevom i Boranjom, ova banja nudi ne samo izuzetne prirodne uslove za oporavak, već i bogatu istoriju koja seže čak do 16. veka.
Nekada poznata pod nazivom Smrdan banja, zbog sumporovite vode lekovitih svojstava, danas je poznata kao "Podrinjska lepotica" i nezaobilazna destinacija za ljubitelje zdravstvenog turizma, istorije i prirode.
Banja Koviljača: Šta videti u banji i okolini?
Ako se pitate šta raditi u Banji Koviljači osim uživanja u lekovitim tretmanima – evo nekoliko atrakcija koje ne smete propustiti:
Kraljevski park
Jedan od najlepših banjskih parkova u Srbiji, uređen još u vreme kralja Petra I Karađorđevića. Idealno mesto za šetnju, odmor i fotografisanje.
Impozantna građevina iz 1930-ih godina, nekada mondenski centar banje, danas mesto kulturnih događanja i koncerata. Prava arhitektonska atrakcija.
B92.net/VV
Planina Gučevo
Raj za ljubitelje prirode, pešačenja i panoramskih pogleda. Na vrhu se nalazi i spomen-kosturnica iz Prvog svetskog rata.
Planine Cer i Boranja
Idealne za planinarenje i istraživanje – posebno Cer, poznat po istoimenoj bici iz 1914. godine.
Reka Drina
Nadomak banje, pruža mogućnosti za splavarenje, ribolov ili jednostavno uživanje u pogledu sa obale.
B92.net
Etno-selo Sunčana reka
Turistički kompleks na samoj Drini, sa brojnim sadržajima za porodice i decu, konjički klub, zoo-kutak, tradicionalna kuhinja i još mnogo toga.
Manastiri Tronoša i Čokešina
U blizini banje nalaze se i dva značajna manastira sa bogatom istorijom i kulturnim značajem.
Zašto posetiti Banju Koviljaču?
Zbog kombinacije lekovitih voda, čiste prirode, kulturne baštine i savremenih sadržaja, Banja Koviljača se s pravom svrstava među najbolje banje u Srbiji. Bilo da dolazite zbog zdravlja, prirode ili istraživanja, ova banja ima ponešto za svakoga.
Uz Sokolske planine, u okolini Banje Koviljače su i Cer, Gučevo i Boranja, kao i reka Drina. Sasvim dvoljno da ovo lečilište, koje je u prošlosti bilo poznato kao Smrdan banja može da se svrsta u neka od najbolje pozicioniranih u našoj zemlji.
Shutterstock/Minoli
Banja Koviljača i lečenje
Banja Koviljača nije samo prirodno lečilište, već i jedan od najznačajnijih zdravstveno-rehabilitacionih centara u Srbiji.
Zahvaljujući lekovitoj sumporovitoj mineralnoj vodi, blatnim tretmanima i stručnom medicinskom osoblju, postala je simbol zdravstvenog turizma u ovom delu Evrope.
Glavni adut Banje Koviljače su njeni termalni izvori bogati sumporom, koji blagotvorno deluju na širok spektar zdravstvenih problema. Zbog specifičnog mirisa, banja je u prošlosti nosila naziv Smrdan banja, ali su upravo ta svojstva ono što je čini lekovitom i jedinstvenom.
Ova voda pomaže kod:
Reumatskih i koštano-zglobnih oboljenja
Kožnih bolesti (poput psorijaze i ekcema)
Neuroloških i posttraumatskih stanja
Stanja nakon operacija i povreda
Pored vode, u lečenju se koristi i prirodni lekoviti blato (peloid), koje ima izuzetno dejstvo kod hroničnih zapaljenskih procesa, sportskih povreda i problema sa kičmom.
Shutterstock/Minoli
Za koga je preporučeno lečenje u Banji Koviljači?
Osobe sa reumatskim oboljenjima
Bolesnici sa degenerativnim promenama na kičmi i zglobovima
Pacijenti u fazi oporavka nakon operacija ili moždanog udara
Deca sa neuromišićnim smetnjama i problemima u razvoju
Osobe koje žele prevenciju i relaksaciju kroz prirodne tretmane
Kraljevi i iskustva u banji Koviljači
Lečenje u Banji Koviljači ima duboke korene – prvi zapisi o lekovitosti ovih izvora datiraju još iz 16. veka. Tokom istorije, banju su posećivali mnogi ugledni ljudi, uključujući i članove kraljevske porodice, što je dodatno doprinelo njenom ugledu i razvoju.
Danas, Banja Koviljača predstavlja idealan spoj tradicije, prirode i moderne medicine – savršeno mesto za obnavljanje tela i duha.
Možda je najšokantnije pravilo to što povratak kući može da košta i nekoliko hiljada australijskih dolara, čak i kada za to postoji ozbiljan porodični razlog.
Tokom prvih devet meseci 2026. godine, beogradski aerodrom je uslužio gotovo 7,3 miliona putnika, što predstavlja rast od 7 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, navodi se u saopštenju kompanije.
Iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) saopštili su da se primena ETIAS sistema za putovanja u zemlje Šengena odlaže za 2027. godinu, iako još uvek nije zvanično saopšten tačan datum početka. Ipak mnoge zanima kako će sve funkcionisati.
Sretenje, Dan državnosti Srbije, obeležava se 15. i 16. februara, a ove godine mnogi građani imaće priliku da spoje praznike i dobiju produženi vikend, te je vrlo verovatno da će hit destinacije širom Srbije planuti, a banje su svakako uvek među najtraženijma.
Možda je najšokantnije pravilo to što povratak kući može da košta i nekoliko hiljada australijskih dolara, čak i kada za to postoji ozbiljan porodični razlog.
Tokom prvih devet meseci 2026. godine, beogradski aerodrom je uslužio gotovo 7,3 miliona putnika, što predstavlja rast od 7 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, navodi se u saopštenju kompanije.
Glumac Džejson Sigel, kojeg je domaća publika zavolela kao nepopravljivog romantičara Maršala Eriksena u hit seriji "Kako sam upoznao vašu majku", konačno je izgovorio sudbonosno "da" i u stvarnom životu...
Mlada Amerikanka Beka Miči preko noći je postala glavna tema modnih kritičara, a javnost ne prestaje da debatuje da li je reč o novoj eri visokog glamura ili o promašaju sezone.
Britanska glumica Džordžina Kejts koja je glumila u filmu "An Awfully Big Adventure" i televizijskoj seriji "2point4Children", preminula je u 51. godini života.
Za zdravstvene ustanove u Srbiji planirana je distribucija ukupno oko 315.000 doza, od čega najveći deo čini domaća vakcina Instituta "Torlak" (oko 290.000 doza), uz vakcine namenjene deci starijoj od šest meseci.
Nakon operacija, jedna od stvari o kojima se mora voditi računa su i ožiljci i zato je važno da se pravilno tretiraju, a onda da se razmišlja o eventualnim terapijama korekcije ožiljaka.
Dugotrajno peckanje jezika ne znači nužno da je reč o ozbiljnoj bolesti, ali ga ne treba zanemarivati. Utvrđivanje uzroka ključno je za izbor odgovarajućeg lečenja i ublažavanje tegoba.
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra 2026. registrovano 60 obolelih od groznice Zapadnog Nila, 49 s neuroinvazivnim oblikom bolesti, saopštio je danas Institut za javno zdravlje Srbije.
-orig-orig.png)
