Jan Veseli: "Idemo korak, po korak"

U Partizan je došao 2008. iz Slovenije i već je u prvoj sezoni potvrdio veliki talenat koji je došao do izražaja protiv najvećih timova Evrope. "Nije bilo lako kada sam dolazio. Veliki klub, veliki grad. Možda mi je bilo nešto teže u jednom periodu prošle godine. Osetio sam nostalgiju. Novac mi nije bio u prvom planu, već želja za napretkom", rekao je Veseli za Novosti.

Veseli je iz Češke, zemlje u kojoj su 'glavni' sportovi hokej, fudbal i atletika, a on je završio pod koševima.

"Potičem iz sportske porodice, pa je bilo logično da krenem stopama roditelja. Mama je bila odbojkašica, a tata košarkaš. Zašto nisam odbojkaš? Jednostavno, u rodnom gradu, Ostravi, nije bio kvalitetan odbojkaški klub, pa sam počeo sa košarkom".

Partizan je ove sezone pobeđivao, pored Panatinaikosa i Barselone, Efes Pilsen, Olimpijakos, Lijetuvos Ritas, Orlean i Unikahu. Na početku sezone bilo je pitanje da li 'crno-beli' mogu do dve pobede, a već sad ih ima sedam, sa odličnim šansama da se treću uzastopnu sezonu nađe u četvrtfinalu.

"Nikad nismo sumnjali u sopstvene mogućnosti. Značajno smo promenili tim, otišla su četvorica igrača iz startne postave, ali došli su drugi, koji, takođe, poseduju veliki kvalitet. Bilo nam je potrebno samo vreme da treniramo i uigramo se. Znali smo da će doći sve na svoje mesto, da ćemo potvrditi da imamo perspektivan tim. Ako nastavimo borbeno i koncentrisano, možemo da napravimo veliki uspeh. Ali, hajdemo korak po korak, utakmicu po utakmicu, kao do sada".

Veseli je prošle sezone bio 'džoker', a u ovoj je dobio novu, daleko težu ulogu koja sa sobom nosi veću odgovornost i pritisak

"Na početku sezone potpuno je nova situacija i sigurno da je bilo određenog opterećenja, što se i odrazilo na moje pojedine igre, ali, kako je vreme odmicalo, privikavao sam se na novu ulogu. Posle Nove godine, sve je krenulo uzlaznom linijom. Sada je dobro. Ali, uvek može bolje".

Mnogi su bili iznenađeni kada je Veseli došao u Partizan, a ne u neki daleko bogatiji klub.

"Novac mi nije bio u prvom planu, već želja za napretkom. Malo je mama (Ivana) bila zabrinuta kada je na „jutjubu“ gledala atomsferu u „Pioniru“, a danas uživa. Ove godine nas je bodrila protiv Efes pilsena i, sada, protiv Barselone. Oduševljena je".

Najveći uticaj na igru maldog Čeha imao je naravno Duško Vujošević, čovek koji sa Partizanom dominira već osam godina.

"Mnogo mi je pomogao da na pravi način shvatim i igram košarku. Neću preterati ako kažem da zna sve o košarci i da nam sve znanje nesebično prenosi na treninzima".

Mladom igraču nije lako kada igra u stranoj zemlji, daleko od porodice i prijatelja.

"Nije bilo lako kada sam dolazio. Veliki klub, veliki grad, ali u Slovanu sam već imao iskustvo samostalnog življenja, tako da sam se u Beogradu brzo adaptirao. Možda mi je bilo nešto teže u jednom periodu prošle godine. Osetio sam nostalgiju, jer duže vreme nisam video familiju, prijatelje".

Zbog velikih obaveza nije stigao da dobro upozna srpsku prestonicu.

"Nisam dobro upoznao Beograd s obzirom na to koliko sam dugo u Beogradu. Ali, morate da me razumete, Partizan je veliki klub, imamo mnogo obaveza, treninge, utakmice, putovanja, tako da nemamo vremena za izlaske. Ponekad sa drugovima iz tima izađem na kafu".

Od saigrača najviše vremena provodi sa Savom Lešićem, Aleksandrom rašićem i kapitenom Perom Božićem, a svi mu prognoziraoju NBA karijeru. Samo su dva Čeha do sada igrala u SAD-u, dva Jiržija, Velš i Zideka.

"Naravno da kod mene postoji želja da zaigram u NBA, ali sve u svoje vreme. Sada je na prvom mestu Partizan".

Otkako je u Partizanu imao je priliku da igra protiv najvećih zvezda u Evropi.

"Možda će se neko iznenaditi, ali najviše muke mi je zadao prošle sezone Hokins iz Lotomatike. Nimalo mi nije bilo lako, sa 210 cm, da „držim“ njega sa 195 cm, jer je izuzetno brz, skočan, sa odličnim šutem".

Iako košarkom zarađuje za život, on je ne gleda kao posao, već zadovoljstvo.

"Ne mogu da kažem da je posao, iako mnogo vremena provodim na parektu i primam platu. Jednostavno, košarka je igra, najlepša".

Za manje od dve nedelje je završnica Kupa Radivoja Koraća u Nišu, gde će Partizan braniti prvi od tri trofeja.

"Ima još vremena do završnice kupa. Prvo što nam je u glavi jeste duel s Marusijem. Potom nas očekuje utakmica sa Crvenom zvezdom u Jadranskoj ligi, pa tek onda četvrtfinale kupa sa beogradskim Radničkim".

U Češkoj navija za Banjik.

"U Češkoj je veliki derbi Banjik - Sparta, kao u Srbiji Partizan - Crvena zvezda".

Veseli je 24. aprila 1990. godine rođen u u Ostravi, rudarskom gradu.

"Ostrava je poznata po najvećem rudniku uglja u Češkoj, zbog čega su u blizini velike fabrike i zbog čega moj rodni grad nazivaju „čeličnim srcem Češke“, a imamo i Muzej rudarstva, kažu jedan od najlepših u Evropi. Gradska skupština Ostrave najveći je skupštinski kompleks u Češkoj, sa čijeg prelepog tornja može da se vidi planinski lanac na granici sa Slovačkom".

Za razliku od susednih zemalja u Češkoj je izuzetno popularan hokej, ali Veseli nikada nije klizao.

"Možda je popularan zbog toga što smo dugo bili u vezi sa Rusijom. Ne znam. Ali, jedno je sigurno, imamo veliki talenat za hokej i klizanje. Nikad nisam naučio da klizam, ali uživam dok gledam hokej. Ponekad leti sa drugarima igram fudbal".

Česi o Srbiji najbiše znaju zahvaljujući sportu.

"Moji sunarodnici, nekada Jugoslaviju, a sada Srbiju, uglavnom znaju preko sporta, a slično je i sa Srbima. U Beogradu se dosta prate naš fudbal i hokej, a nema gotovo nikoga ko ne zna za Jana Železnog (legendarnog bacača koplja). Inače, u Češkoj ima mnogo Srba koji su uticali na to da se Česi sve više upoznaju s vašom zemljom".