Simanić: Kao da su me nožem uboli; Nisam znao da sam ostao bez bubrega

Član Saragose je u intervjuu za “El Periodico de Aragon”, izjavio da se sjajno oseća pet meseci kasnije i da planira povratak treninzima, ali i na parket.

"Sjajno se osećam! Prošlo je pet meseci od povrede. Nadam se da ću uskoro početi da treniram, čim mi doktori daju zeleno svetlo", rekao je Simanić na početku razgovora i dodao:

"Ako bude dobro, počeću da treniram, iako se možda neću vratiti na teren do sledeće sezone."

Prisetio se i duela sa južnosudanskim košarkašem Nanijem Otom od kog je sve krenulo.

"Neverovatan bol, kao da su me nožem uboli. Od tog momenta sam postao veoma zabrinut. Posle pet minuta sam otišao u kupatilo i video da krvarim. Tada sam shvatio koliko je sve ozbiljno. Odatle sam otišao direktno u bolnicu, gde su uradili testove i videli da moraju hitno da me operišu.

Probudio sam se iz anestezije bez saznanja da sam ostao bez bubrega. Prvo sam izgubio 2,5 litre krvi. Videli su da moraju da me operišu. Prvo nisu razmatrali o vađenju bubrega, samo su ga zašili. Ali, tečnost je nastavila da curi i morali su ponovo da me operišu, ovoga puta da ga potpuno izvade“, objašnjava Boriša šta se sve dešavalo u tom periodu.

Prognoze su isprva bile bolje kada je reč o njegovom povratku na parket.

"Nikada nisam ni posumnjao, jer čim su me operisali, pitao sam doktora koliko ću odsustvovati. Rekao mi je da ću tri meseca morati dobro da zalečim ranu. Sve je to produženo jer je krvna slika morala da se vrati u normalu“, nastavlja Simanić.

Njegovi saigrači su na kraju stigli do srebrnog odličja, koje su mu posvetili.

"Bio sam mnogo srećan. Kada sam se povredio, moji saigrači nisu mogli da spavaju dve noći koliko su bili zabrinuti i tužni. Čim sam se probudio, poslao sam im poruku da bih im rekao da je sve u redu. Tada su mogli da se opuste, da se smire i tako uđu u naredne utakmice. To im je bila motivacija da urade najbolje", ističe Simanić.

Optimista je krilni centar rođen 1998. godine kada je u pitanju nastavak karijere.

"Verujem da ću se vratiti mnogo bolji, jer je ovo učinilo da sazrim, da ojačam psihički. Sada mi nisu važne neke situacije na koje sam ranije obraćao pažnju, cenim male, svakodnevne stvari. Jednostavno, sada mogu da pružim najbolje. Sada su dešavanja koja nas inače čine nervoznima ili ljutima, za mene nebitna. Zdravlje cenim više od svega“, zaključio je Simanić.