"Kamo sreće da je više Vujoševića"

Gocić je pomenuo, kao dobar primer, svog nekadašnjeg trenera Nenada Manojlovića i Duška Vujoševića, dugogodišnjeg trenera košarkaša Partizana.

Porodica je, kaže Gocić, prvi važan činilac uspeha.

"Nama tradicionalnog vaspitanja zdrava i složna porodica je najčvršći oslonac i nepresušni izvor sreće, vredan svake žrtve. Žao mi je što su se te stvari promenile, mada nije da ne razumem današnje sportiste. One mlađe, naročito. Lak su „plen“, jer u sistemu poremećenih vrednosti prebrzo dođu u fokus, a vrlo često nemaju dovoljno posvećene roditelje, koji će na vreme da im zaustave taj ringišpil u glavama," rekao je Gocić, koji je u karijeri osvojio gotovo nestvarnih 26 medalja na najvećim takmičenjima, uključujući po tri olimpijske i sa svetskih prvenstava i šest sa šampionata Evrope.

Drugi faktor su treneri, kaže legendarni vaterpolista.

"Nemaju ni trenere spremne da se bave njihovim ličnostima, voljne i sposobne da ih nauče još po nečemu pored tehnike i taktike. Kamo sreće da je više Duška Vujoševića u srpskom sportu. Mogu ljudi da misle šta hoće o njegovom liku i delu, i meni kao partizanovcu neki Duletovi stavovi zvuče ekstremno, ali niko mu ne može osporiti jak i pravilan pedagoški uticaj na momke koje vodi. Nedostaju nam tipovi kao on i njihovo „Gde si sine krenuo, s cvetom u kosi?“ dečacima sluđenih posle par menadžerskih poziva, nekoliko novinskih tekstova o njima i prvog „tipovanja“ atraktivne devojčice. Ja sam imao dva oca. Rođenog Borivoja i trenera Nenada Manojlovića. Svaki na svoj način i u svom domenu učinili su da ispadnem ovakav. Doživotno hvala obojici," rekao je, između ostalog, Gocić u intervjuu dnevnom listu Danas.