Sertanežo – muzika koju Brazilci najviše vole

Sertanežo je žanr koji se pojavio pre oko 100 godina na selu, a od tada je očekivano evoluirao. Iako je zadržao svoju osnovu, tema pesama se promenila, ranije su govorile generalno o životu, a sada su teme žene, piće, izdaja, pa su uvedeni i elementi fanka i sambe. Uticaj sertaneža od devedesetih godina prošlog veka je veliki, a u prilog tome govori i činjenica da je tom muzičkom žanru dodeljena posebna kategorija na dodeli Latinskih Gremi nagrada.

Ime žanra potiče od reči sertão, koja predstavlja predele koji se nalaze daleko od metropola. Taj stil se pojavio u delu Brazila gde su smeštene države Sao Paulo, Minas Žerajs, Gojas, Mato Groso, Mato Groso do Sul i Paran. Mnogi bi rekli da je to seoski stil muzike, a obično ga izvode solo muzičari ili dueti, a svira se gitara.

Prvi put sertanežo se pojavio krajem dvadesetih godina prošlog veka. Za tvorca se smatra pisac Kornelio Pires, koji je snimio priče i delove tradicionalnih pesama u raznim delovima država u kojima se taj stil pojavio. Tadašnje pesme bile su o životu seljaka i lepoti pejzaža na selu, a izdvojila se Piresova „Caipira Gang“, koja je potom doživela brojne obrade, kao i veliki broj njegovih drugih pesama.



Sledeća faza u istoriji sertaneža počela je posle II svetskog rata, kada su ubačeni novi stilovi, pojavili su se dueti, kao i elementi marijačija. Uz gitare, počele su da se koriste i harmonike i harfe, pa je došlo i do promena tema pesama. Više tema nije bio seoski život, već ljubav, ali su i dalje pesme bile autobiografske, a novine su sedamdesetih godina uneli Milionario & Žoze Riko, koji su uz violine počeli da koriste i trube.

Ubrzo su obične gitare zamenile električne i došlo je do evolucije žanra, a to je već početak brazilskog kantrija, može se reći. Baš tada povećava se popularnost sertaneža, zbog pojave fm radija, kao i televiziji. Do tada, ljudi su mogli da čuju pesme samo u cirkusu ili na rodeu, pa je popularnost samo počela da raste. Došlo je i do porasta broja muzičara u tom žanru, zato što je on predstavljao nešto novo, a mogućnost da se u pesme unese nešto svoje je oduševljavalo mnoge umetnike.

Iako je kantri muzika postala komercijalna, sertanežo je otišao u drugom pravcu i ostao je svoj i veran tradiciji. Pojavio se i žanr ’sertanežo universitario’, koji je muzička industrija izvela iz originalnog sertaneža, sa pojavom modernijih instrumenata. On je postao popularan među studentima, a otuda i njegovo ime, a ima elemente popa i zbog toga i velika popularnost pojedinih pesama, posebno „Ai se eu te pego!“.



Danas, pravi sertanežo je popularan u Brazilu, a ono što ga čini posebnim je želja pojedinih umetnika da mu ostanu verni, tačnije njegovom originalnom obliku. Moderni sertanežo postao je popularan i van granica Južne Amerike, pa se tako u Evropi rado sluša veliki broj pesama, među kojima se izdvajaju „Bara Bará Bere Berê“ i „Eu Quero Tchu, Eu Quero Tcha“.

Najpopularniji pevači, pored Tela su Gustavo Lima i Flavel & Neto, a iako je to ranije bio uglavnom muški žanr, u poslednje vreme povećao se broj ženskih vokala. Najveću popularnost stekle su Paula Fernandes i Marija Sesilija, ali ni druge pevačice ne zaostaju mnogo za njima. Zbog velike popularnosti samog stila, očekuje se da će neki od njih dobiti priliku da zablistaju na otvaranju Svetskog prvenstva, pa budite pažljivi i dobro oslušnite, možda će vam tada biti jasno zašto je sertanežo toliko popularan.