Prag: Lepota i seta na licu češke "dame"

Iako je možda najzavodljivija u jesen, koje god godišnje doba da izaberete za prvi "sastanak" sa grandioznom slovenskom „damom”, ne možete da se prevarite.

Bila jednom jedna legenda o princezi Libuši koja je tražila mesto gde se susreću četiri elementa - želela je plodnu zemlju, svež vazduh, čistu vodu i mnogo šume. Onda je ugledala čoveka kako pravi prag za kućuibaštujojseukazao grad čiji dvorci dosežu visoko, do neba. Tako je nastao Prag.

Gospodar Češke ili majka svih gradova osnovan je u 9. veku, ali da ga Karlo IV nije toliko obožavao, verovatno bi ostao bez epiteta zlatni i opravdanja zaštoje danasveći deo pod Unesko zaštitom. U doba češkog kralja i cara Svetog Rimskog carstva dostigao je vrhunac moći, slave i prestiža. Tada su u njemu nicale svete, kulturne i ekonomske ustanove, prvi univerzitet u Centralnoj Evropi, velelepni mostovi, književni i filozofski traktati... Još u to vreme su počeli da ga slikaju kao dvorac ni na nebu ni na zemlji, dok je gradom stotine tornjeva postao u 19. veku.

Pred praškom lepotom su poklekli mnogi osvajači i okupatori, pa čak i Hitler, upisujući u njegovu biografiju podatak da je iu Drugom svetskom ratu pošteđen razaranja. Imao je on isvojih loših perioda, naročitouvreme komunizma. Seta na njegovom „licu” i dalje je podsetnik na dane koji nisu uvek bili svetli.

Foto: pixabay.com

Koje god godišnje doba da izaberete za prvi "sastanak" sa glavnom češkom damom, ne možete da se prevarite. Možda je, ipak, najzavodljivija na jesen, kada turističke agencije u Srbiji kreću u borbu za svako mesto u autobusima koji putuju do Praga. A polasci su gotovo svakodnevni. U gradu sa 1,2 miliona stanovnika, prevoz odlično funkcioniše, a dobar deo može da se obiđe pešice, kroz parkove, aleje stoletnih platana i drvorede kestena... Posebna atrakcija su ulice sa kaldrmom, a neke od njih nose imena i Beogradska, Jugoslovenska...

Gejzir, Beherovka i Bond u Karlovim Varima

Češka je poznata po banjskom turizmu, ali Karlove vari, u kojima su odsedali Betoven, Gete, Mocart, Smetana, ipak suza luksuzniju klijentelu.Zato ih „običnismrtnici“ uglavnomposete samo na dan, kada dođu u Prag. U ovoj banji se nalazi veliki gejzir iz kojeg sve vreme izbija vrela voda. Osim po tome, poznata je i po Beherovki, travaricispecifičnog mirisa, koju je izumeo doktor Beher. Karlove vari je proslavio i Džejms Bond, odnosno film "Kazino rojal", sniman upravo ovde.

Čak i ako zvuči kao kliše, Karlov most je uvek dobro mesto za start. Male su šanse da ostanete ravnodušni na Vltavu koja u ritmu simfonije Bedžiha Smetane teče ispod njega, kipove u nizu ili na atmosferu koju "diriguju" svirači džeza i slikari sa paletama, dok se reka ljudi sliva sa jednog na drugi kraj najpoznatije od 18 praških "ćuprija". Njegov kamen temeljac je postavio Karlo IV, 9. jula 1357. godine u 5.31, jer su numerolozi izračunali da baš ovaj datum i satnica mostuobećavaju svetlu budućnost. Turistima se obavezno "proda" legenda prema kojoj jeodavde u reku bačen sveštenik Jan Nepomuk, svetac i zaštitnik grada kojem je podignut spomenik. Spustite ruku nanjegov kip, zamislite želju,paeto nade da će vam se ispuniti i garancije da ćete se vratiti u Prag.

Kilometar dalje, na desnoj obali Vltave, nalazi se čuveni Starogradski trg ili Staromjetske namjesti, sa zgradom Gradske većnice, Crkvom Svetog Nikole i spomenikom češkom reformatoru Janu Husu. Ovde još gori sećanje na 1415. godinu, kada je veliki mislilac spaljen.

Foto: pixabay.com

Ukoliko iz prvog puta "uhvatite" čaroliju koja izlazi iz Astronomskog sata Orloj na Gradskoj većnici, recite sebi: "Bravo!". Časovnik iz 1410. godine jedna je od najvećih turističkih atrakcija, za koju je potreban "prevod" ili će vas na svakih sat zbunjivati zvučno i simpatično otvaranje dvoje vrata iz kojih izlaze kipovi 12 apostola. Na bočnim stranama Kostur zvoni zvoncem, Turčin odmahuje glavom, Škrtica drži torbu sa novcem, a Taština se ogleda u ogledalu. Kraj predstave "svira" zlatni petao i odjeci velikog zvona na vrhu tornja.

Orloj nije samo interesantne spoljašnosti, nego je i funkcionalan - rimske cifre pokazuju starogermansko a zlatne gotičke brojke staročeško vreme, astronomski brojčanik otkriva položaj Sunca i Meseca, zodijak i lokalno vreme, dok kalendar sa medaljonima predstavlja mesece. Prema omiljenoj praškoj legendi, jedinstveni sat je to i ostao zato što su oslepeli njegovog tvorca, kako nikada ne bi napravio ništa slično. U Drugom svetskom ratu je nastradao, ali najvažniji delovi su sačuvani, pa je uspešno "oživeo". Od tada kuca glasno i u miru, jer Pražani veruju da će ih zadesiti velika nesreća ukoliko ga zapuste. Pogled preko će vas "baciti" u razmišljanje, jer ćete se zapitati odakle vam je poznata Crkva Device Marije. Ona je, verovali ili ne, inspirisala Volta Diznija za sve one dvorce u koje je smestio princeze iz crtaća.

Ako neki grad ima istoriju, onda je to Prag. Privilegovan je i zbog "živih svedoka" o bogatoj prošlosti – sačuvanearhitektureizsvihperioda, palata, impozantnih katedrala i crkava. Tu su Hradčani, najveći dvorac na svetu, koji vas vraća u doba bohemskih kraljeva i vladara Rimskog carstva, ali i u noviju istoriju, jer su u njemu i predsednici Čehoslovačke imali svoje odaje, a imaju ih i današnji državnici. Sa njega se grad vidi kao na dlanu, a pod njegovim okriljem se nalazi velelepna gotska Katedrala Svetog Vita, u čijoj je kripti sahranjen Karlo IV. Hradčani su na ceni i zbog Stare i Nove kraljevske palate, letnje rezidencije Belvedere, palate Lobkovic, vrtova, galerija, a češka prestonica uopšte i zbog najmodernijeg evropskog zoološkog vrta, kristalaikeramike, muzeja torture, seksa, krovova i dimnjaka, voštanih figura, komunizma, čokolade, tramvaja...

Foto: pixabay.com

Turizam u Pragu razvijen je i naime Franca Kafke, pisca koji je jedno vreme živeo u Zlatnoj ulici na broju 22. Legenda kaže da njegov duh još šeta gradom, jer Kafkina poslednja želja nije ispunjena - najbolji prijatelj Maks Brod nije spalio njegova dela pošto je pisac umro. Možda ga zato "presretnete", recimo baš u kafani "Milena",posvećenoj njegovoj ljubavnici Jesenskoj.

Osetiti Prag a ne probati Pilsner, Plzevice, Krušovice, Kozel ili Badvajzer je greh, kažu Pražani, ponosni na to što su prepoznatljivikao vrhunskimajstori ovog alkoholnog pića. Gde god da ga probate, podjednako će vam prijati, ali po poseban doživljaj krenite u pivnicu "U fleku", nekadašnje "odredište" češke inteligencije. Ovo mesto će vam preporučiti svaki pravi lokalac. Da je spolja prilično neprimetno, a unutra mračno, prvi je utisak koji ćete steći o objektu iz 15. veka. Kada vam nasmejani konobari požele dobrodošlicu, uvedu vas u jednu od osam sala i smeste za sto sa spojenim klupama, tako da odmah upadate u razgovor sa nepoznatim ljudima do vas, dok vam prilazi harmonikaš u kariranim pantalonama na tregere i sa kapicom na glavi, startna impresija se ruši kao kula od karata.

Kozna,možda ćete, šetajući praškim ulicama, osetiti "nepodnošljivu lakoću postojanja" o kojoj je pisao Milan Kundera. Možda vam se nenadano dogodi i "susret" sa melanholijom, koju sivim nebom češka lepoticazna da priredi i setom vas zbuni poput "Procesa" Franca Kafke. Stavite to "na račun" šarma zlatnog grada i priznajte sebi da vas je, uprkos činjenici da realnoima mnogo više istorije nego vedrine na licima Pražana, opio.

Jevrejski geto

Obilazak Jevrejske četvrti (Jozefov) vratiće vas u 13. vek iz kog datira. Nastala je kada je Jevrejima naređeno da se iz svojih domova skoncentrišu u ovaj kvart, a kako je istorija bila sve nemilosrdnija prema njima, geto se samo širio. Šest sinagoga, stara opština i jevrejsko groblje - i dalje su tu.

Knedlićke

Sigurno znate da Prag ne treba da napustite, a da ne probate čuvene knedlićke sa gulašem. Autentični češki specijalitet, po gotovo simboličnoj ceni, se preporučuje u gostionici "Havelska koruna" u samom centru. Ovo je izbor većine meštana, što znači da ne možete da pogrešite. Tradicionalna kobasica je najukusnija sa uličnih tezgi, ispred kojih se redovi prave i zbog točenog piva.

Izvor: Novosti.rs