Island: Najveći lov na blago u prirodi

Ovo je najveći lov na blago u prirodi. Poput priče iz dečje slikovnice, svakog avgusta mališani Vestmanaeijar ostrva ostaju budni do kasno i lutaju ulicama.

Oni traže mladunce tupika, arktičke ptice jarko obojenog kljuna, koji polaze na prvi let iz gnezda u liticama, a zatim bivaju omamljeni jarkim svetlim grada i padaju na ulice.

Već decenijama deca spasavaju ptiće, kao uskršnja jaja, nose ih u lokalni prirodnjački muzej, a zatim s roditeljima puštaju u prirodu.

To je divna priča koju bi svaki putnik željan avantura u prirodi voleo da iskusi.

Međutim, poslednjih godina, priča je dobila obrt – kolonija tupika na Vestmanaeijar ostrvima se smanjila. Ptice ne prave gnezda, a svega nekoliko ptića se nađe na ulicama, jer nema dovoljno hrane za sve.

“To je postalo velika atrakcija”, priča Erpur S. Hansen, direktor Instituta za ekološka istraživanja u Prirodnjačkom centru Južnog Islanda.

“Međutim, ovo je već deveta godina za redom, da na Vestmanaeijaru gotovo da nema mladunaca tupika”.

Jedan od stručnjaka za tupike na Islandu, Hansen prati 13 kolonija širom zemlje.

U 2012. deca su spasla 1.830 ptića i odneli ih u muzej, što je mali broj ako imamo u vidu da su ostrva dom oko 600.000 jedinki.

Francesco_G / Flickr.com

Od 5. septembra samo jedna ptica je odnesena u Seheimar akvarijum.

Razlog za smanjenje populacije ovih divnih ptica, potiče iz 2005. godine kada je gotovo istrebljena Hyperoplus lanceolatus, ribica kojom se tupik gotovo isključivo hrani.

Naime, toplije temperature uticale su na proizvodnju glavne hrane riba – fitoplanktona i zooplanktona, što je sasvim poremetilo cikluse gnežđenja ptica.

Takođe, smatra se da su na ovu pojavu uticale i agresivne vrste riba, poput skuše, koje su došle u topliji deo mora.

U svakom slučaju, hrane za tupike je sve manje u ovom delu Islanda.

Ipak, situacija nije svuda tako mračna. Ovu zemlju okružuju tri različite okeanske struje – topla jugozapadna, mešana severna i hladna istočna.

U hladnijim vodama tupici na severu i istoku opstaju mnogo lakše, nego na jugu.

ronbrinkmann / Flickr.com

Isti fenomen koji je oterao Hyperoplus lanceolatus doneo je više hrane severnim pticama i privlači putnike zainteresovane za ovu atrakciju.

Najbolja mesta za posmatranje ptica je tihi Borgafjordjur Ejstri u dalekom Istočnom regionu, oko 70 km od najbližeg grada Egjilstadira.

Borgarfjordjur Ejstri naseljava svega 130 ljudi i među lokalcima je poznat kao dom Kraljice vilenjaka, ključne figure u islandskom folkloru.

Međutim, među planinarima, poznat je po 27 ruta kroz nepristupačne planine.

Ipak, tupiki privlače najviše pažnje, pa grd sve više pohode ljubitelji prirode željni da zavire u koloniju.

Od centra mesta, najpristupačnija kolonija tupika nalazi se na svega pet kilometara i to u blizini male luke.

Sagrađena sedamdesetih godina prošlog veka, luka je dobila status Plave zastavice Fondacije za obrazovanje o životnom okruženju kojom se meštanima odaje priznanje za zaštitu prirode, ali i njihove visoke standarde bezbednosti i usluge.

Okružene izletničkim stolovima, dve specijalno sagrađene platforme, jedna ispod stena, a jedna koja vodi kod vrha, dovode vas na nekoliko metara od severnih galebova i atlantskih tupika.

Sa narandžastim nožicama koje podsećaju na pačije, crno belim pingvinskim telom i šarenim kljunom, tupici imaju neodoljiv šarm, iako su na rođenju vrlo neugledni.

Jedna od većih, ali teško dostupnih kolonija nalazi se na Papej ostrvu, kod Istočnog Islanda i možete je posmatrati samo sa broda.

fr.zil / Flickr.com

Papej ostrvo je u privatnom vlasništvu i treća je najveća kolonija tupika na Islandu.

Ove ptice i dalje su najpopularnija lovina na ostrvu, pa je zbog kritične situacije lov zabranjen 2011. i 2012.

Ove godine lov je ograničen na samo pet dana ui julu, ali na severu se love i duže, čemu se Hansen žestoko protivi.

“Na severu kažu da mogu da love jer pticama ništa ne fali, a ne vide da je to deo mnogo većeg problema”, kaže on.

Deo problema je i u tome što su ptice sada na ceni kao kulinarski delikates, a pošto sve više turista dolazi na Island, izgleda da će kriza potrajati.

Dok jedni dolaze da ih posmatraju na liticama, drugi dolaze kako bi ih jeli u restoranima.

Međutim, to nije jedini u najmanju ruku čudan islandski specijalitet. Meso kitova takođe se služi u mnogim restoranima.