Prekookeanski ćevapi

Kratak vodič kroz najbolje srpske kafane po američkim gradovima

Ako je suditi po nedavno okončanom popisu, u Srbiji je trenutno između 200.000 i 300.000 ljudi manje u odnosu na popis iz 2001. godine. Međutim, taj broj će se sigurno uvećati kada se oduzme i broj onih koji već godinama, ako ne i decenijama žive izvan granica Srbije, a i dalje se vode kao njeni stanovnici.

Nasuprot uverenjima medija da je za to zaslužan rekordno nizak prirodni priraštaj, reč je o velikom, za sada još nepreciziranom broju ljudi koji su napustili Srbiju i pronašli svoje nove domove širom sveta. U najvećem broju slučajeva to je Amerika.

Iako je emigracija na severnoamerički kontinent višedecenijska tradicija, novost je broj ljudi na teritoriji SAD koji su priznali odakle potiču. Posle popisa stanovništva 2010. godine, procenjeno je da na teritoriji SAD živi preko milion ljudi srpskog porekla.

Smatra se da taj broj vrlo lako može dosegnuti i dva miliona, jer samo u Čikagu, koji nazivaju „najvećim srpskim gradom“, živi između 400.000 i pola miliona Srba. Los Anđeles, za koji naš narod neretko kaže da je „srpsko selo“, nastanjuje između 50.000 i 100.000 Srba, dok je Klivlend postao, ni manje ni više, „grad srpskog guvernera“.

I dok bi se jedni složili da je tenis naš najbolji „izvozni proizvod“, drugi će tvrditi da je to, zapravo, hrana. U skladu s tim, može se reći da su restorani nacionalne kuhinje ono što najbolje reprezentuje našu kulturu i tradiciju preko okeana, i bez obzira na sve loše strane koje nostalgija može da stvori, ne vlada gastarbajterska atmosfera kakva je svojstvena Srbima u Nemačkoj ili Austriji.

Premda se u Njujorku, Vašingtonu, Los Anđelesu, Čikagu i San Francisku mogu pronaći i srpski i hrvatski i bosanski lokali sa često kombinovanim „ex YU“ menijima, postoji nekolicina poznatih mesta koja pozamašan broj turista s naših prostora, ali i iz drugih zemalja, rado posećuje.

Klasičan primer toga je Njujork, u kom postoje mnogi restorani čiji su vlasnici iz bivše Jugoslavije, a među njima i neki sa isključivo srpskom kuhinjom.

U poslednje dve-tri godine mesto o kom se najviše pričalo jeste Kafana, koju je otvorio Beograđanin Vladimir Ocokoljić.

Osim vrlo zanimljivog enterijera koji je ispunjen starim fotografijama Beograda i filmskim posterima ostvarenja snimljenih još za vreme Jugoslavije, po izlasku iz restorana dobićete i listić sa azbukom.

'Kafana' u Njujorku

Restoran se nalazi u Ist Vilidžu, na Menhetnu, a pored gibanice i Karađorđeve šnicle nudi i veliki izbor vina i domaćih piva, od kojih je, krajnje predvidivo, najtraženije Nikšićko. Gosti, ipak, najčešće naručuju ćevape. No, to nije ništa strano, jer manje-više svaki restoran koji ima veze s Balkanom ima ćevape na meniju. Mnogima je Kafana poznata po reportažama u kojima se govorilo o poseti Novaka Đokovića ovom lokalu.

No, srazmerno broju stanovnika, u Čikagu postoji najveći izbor restorana nacionalne kuhinje, a ako je suditi po našim ljudima koji tamo žive, najradije bismo izdvojili Župu i Serbian Village.

U Èikagu živi blizu 500.000 Srba (Foto: mindfrieze/flickr)

Oni koji su okusili hranu i u Njujorku i u Čikagu, jednoglasno će reći da se u Čikagu može naći mnogo bolja i pre svega raznovrsnija hrana, ali to sve treba shvatiti krajnje uslovno, jer su i sami restorani na teritoriji jednog grada, a i između gradova, konkurentski raspoloženi.

Američka prestonica, Vašington, nudi možda jedan od najboljih lokala za one koji vole roštilj, restoran Slavija.

'Slaviya' u Èikagu

Sa druge strane, Amerikanci, kao i turisti iz drugih zemalja, pretežno su fascinirani srpskom i šopskom salatom.

Kada je u pitanju zapadna obala, ne treba zaboraviti ni restoran Dan Tana’s Beograđanina Dobrivoja Tanasijevića, poznatijeg kao Dan Tana, u Los Anđelesu.

Ovaj restoran nije poznat po srpskoj kuhinji, ali se u njemu može naći dobra mediteranska hrana, a naročito riblji specijaliteti i paste. Ako bi se morala naći mana našim restoranima u Americi, to bi svakako bile cene.