Palićko jezero lagano umire

Ovo nije jezero, ovo je bara puna žabokrečine. Ne sećam se kad sam se ovde kupao u poslednjih desetak godina...

Izvor: Večernje novosti

Volim da dođem na jezero, jer je to prava oaza mira. Ali, voleo bih da se Palić konačno sredi i da bude kao nekad, dobro i za kupanje, da ne moramo da idemo na more. Stalno se priča o čišćenju jezera, ali ko zna kad će sve to da se završi - gnevan je Vojkan Milić, stari Subotičanin, kojeg smo zatekli kako stoji pored Palićkog jezera.

Mnogo je ljudi ovih dana stiglo u Suboticu - jedni da prate filmski festival, a drugi da se odmore na Paliću ili da se okupaju u jezeru, ali njihove želje ostale su neispunjene. Nekada najposećenije izletište severne Vojvodine danas je pusto.

Problemi u vezi sa zabranom kupanja u jezeru Palić nastali su početkom juna, kada je Zavod za javno zdravlje iz Subotice utvrdio da u vodi ima fekalnih bakterija. Zvanično, zabrane kupanja nema, ali standardi EU kažu da ova voda druge B kategorije nije za ljudsku upotrebu.

- Kvalitet vode se proverava svakih 15 dana. Verujemo da će treća analiza potrvditi da je voda ispravna. Do tada je Subotičanima i njihovim gostima preporučeno da se ne kupaju u jezeru - rečeno nam je u Zavodu za javno zdravlje.

Blagoje Lečić, biolog JP „Palić - Ludaš„, otkriva nam da je reč o starenju jezera, ali i o dotoku podzemnih voda i fekalija iz septičkih jama posle velikih kiša.

- Palić, kao jedinstven ambijent nastao spojem prirodnih vrednosti i arhitektonskog nasleđa, ima turističku tradiciju već 160 godina. Još sredinom 19. veka glavni županijski lekar dr Janoš Libetraut gradskim ocima je skrenuo pažnju da jezerska voda i blato imaju lekovito dejstvo. U zagrejanom stanju leče kožne bolesti i šuljeve. Od tada se razvijala palićka lekovita banja, koja, nažalost, danas ne radi zbog velikog broja fekalnih bakterija i mogućeg rizika od virusa hepatitisa. Posledica toga je ukidanje sezone kupanja, odnosno izostanak turista i kupača, zbog čega naše preduzeće i opština imaju velike gubitke - priznaje nam Blagoje Lečić.

Po njegovim rečima, glavni krivac za laganu smrt jezera na Paliću jeste mulj, koji je debeo 30 centimetara i koji neprestano raste i blokira život u vodi. Jezero je plitko, a mulj se širi na prostoru od milion kvadratnih metara, podstiče rast algi i korova, koji troše kiseonik, utiče na pojavu žabokrečine i pomor riba u jezeru...

- Volim da dođem sa suprugom na jezero na nekoliko dana, čisto da pobegnemo iz velegradske gužve, ali sada ne uživam jer ima mnogo žabokrečine i prljavštine. Čula sam i za pomor ribe u jezeru. Videla sam starijeg čoveka kako se kupa kod „ženskog štranda“. Starim Subotičanima je zaista teško - oni se, uz rizik od bolesti, i dalje kupaju u jezeru pored kog su odrasli - kaže Milena Radovanović iz Beograda.

Jezero Palić je zaštićeno prirodno dobro treće kategorije. O njemu brinu država i opština. Ministarstvo za zaštitu životne sredine započelo je akciju sanacije mulja i zaštite vode, ali za to nema dovoljno sredstava. Subotičani su nezadovoljni što se pred njihovim očima gubi, kako kažu, biser Panonije.

- Postoji čak 13 rešenja kako taj mulj da se ukloni, ali je svaki način težak i skup. Ako bi se dno čistilo bagerima, čija je cena pet evra po metru, za to je potrebno pet miliona evra. Ako bi se jezero praznilo i čistilo, taj proces bi trajao pet godina. Za to vreme svi gosti pobegli bi s Palića. Zato se najviše razmišlja o tome kako da se spreči dotok fekalija iz septičkih jama i da se jezero puni što kvalitetnijom vodom - otkriva nam Blagoje Lečić.

PREČISTAČ

Pored odmuljavanja jezera, projekat vredan 20 miliona evra predviđa i rešavanje otpadnih voda iz industrijske zone i finansiranje kompletne kanalizacije na Paliću. Za finansiranje izgradnje novog prečistača za preradu otpadnih voda Subotica je, uz garancije Vlade Srbije, podigla kredit od devet miliona evra. Uređaj vredan 18 miliona evra kasni zbog holandske firme „DHV voters“. Početak radova na prečišćavanju najavljuje se za kraj avgusta.

I BAZEN NEUPOTREBLJIV?

Kako je posetiocima Palića ostala jedina mogućnost osveženja na termalnom bazenu, zbog velikih gubitaka JP „Palić - Ludaš„ nameravalo je da i bazene zatvori za kupanje. Naime, dnevni pazar bio je samo 70.000 dinara, a trošak za termalnu vodu 260.000 dinara mesečno. Uz to, rukovodstvo JP „Palić - Ludaš„ odlučilo je da se bazen prazni jednom dnevno, u 13 sati. Ponovni ulaz naplaćivan je 160 dinara za penzionere i 240 dinara za ostale kupače. Posetioci bazena su bili posebno nezadovoljni zbog uvođenja duplih ulaznica.