Lekari savetuju kuda na odmor

Kao i zdravi, i bolesni bi trebalo da godišnji odmor provedu u prirodi, šetnji, plivanju, sportskim aktivnostima. Naravno, vodeći računa o tome šta će im, s obzirom na dijagnozu koju imaju, najviše prijati

Autorka: Vera Bošković
Izvor: Politika

Pitanje koje manje-više svi postavljamo sebi na početku leta jeste kako objediniti lepo i korisno. Jedan od ograničavajućih preduslova u izboru i ostvarenju želja jeste svakako novac, ali ako taj problem nekako rešimo, valja se odlučiti gde otići i koliko dugo ostati, a da nam bude lepo i da prija zdravlju.

– Kad su u pitanju zdravi ljudi, oni će se, kad se odvoje od svakodnevnih poslova i briga, gde god da odu već posle nekoliko dana osećati opušteno i sveže – podseća prim. dr Lela Popović, načelnica ogranka „Dr Aleksandar Jeličić“ u Domu zdravlja „Voždovac“. – Dobar i dovoljno dug san, šetnje u prirodi, plivanje, umerene fizičke aktivnosti, utiču da se oporavimo i da već posle nekoliko dana budemo kao novi. Sličan efekat na zdrav organizam imaju i more i planine, i jezera i banje. Mnogo veću dilemu imaju bolesnici sa hroničnim bolestima srca, krvnih sudova, pluća, jetre, žučnih puteva, krvi, malignim bolestima, bolestima zglobova, nervnim oboljenjima. Oni treba da odaberu mesto za odmor strogo vodeći računa o prirodi svoje bolesti.

Za hronične bolesnike važi pravilo: gde god da ste – na planini, moru, u banji, selu – pratite vremensku prognozu (temperaturu, vlažnost vazduha, vazdušni pritisak, oblačnost). Zdrav organizam se na vremenske promene lakše prilagođava, a ukoliko odgovor neurovegetativnog sistema nije odgovarajući – dolazi do umora, vrtoglavice, glavobolje, pospanosti ili nesanice.

Toplota i vlaga zamaraju srce

Nagli pad atmosferskog pritiska izaziva glavobolju, posebno pre početka padavina. Povećanje vlažnosti i temperature vazduha pojačava reumatske tegobe, srčane smetnje, izaziva promene raspoloženja, alergijske reakcije, napade astme. Visoka vlažnost naročito smeta osobama s bolestima cirkulacije. Tropske temperature i visoku vlažnost vazduha posebno teško podnose osobe s anginom pektoris i drugim srčanim bolestima, osobe s visokim pritiskom, oni koji su preležali infarkt miokarda, dijabetičari, starije osobe i hronični bolesnici. Vrućina, naime, širi krvne sudove, što dovodi do pada pritiska i slabijeg dotoka kiseonika i hranljivih materija u srce i mozak. Srce pokušava da ubrzanim radom obezbedi organizmu kiseonik i hranljive sastojke i zato brže pumpa, što za njega predstavlja veliki napor. Kao posledica, dolazi do popuštanja funkcija srca. Ukoliko se u nepovoljnim vremenskim uslovima pojave teškoće s disanjem, treba odmah prekinuti svaku fizičku aktivnost. Napor povećava potrebu za kiseonikom, a to nije poželjno kada je njegovo snabdevanje inače narušeno. Reumatski bolesnici takođe ne podnose velike vrućine i na vremenske promene bolovi im se pojačavaju.

Osobe sklone glavoboljama takođe teško podnose pad krvnog pritiska, jer širenjem krvnih sudova može da se smanji protok krvi. Olakšanje će doneti uzimanje tečnosti, pre svega negazirane mineralne vode i limunade.

Ako se opredelite za odmor na planini, planinski vazduh ojačaće imunitet, poboljšaće krvnu sliku i sve telesne funkcije. Pozitivno će uticati i na kožna oboljenja a ublažava i alergijske reakcije. Naročito prija osobama koje se oporavljaju od koronarne bolesti i osobama sa povišenim pritiskom, obolelima od štitaste žlezde, neurološkim bolesnicima, osobama koje boluju od depresije i psihičkih poremećaja. Mir i šetnje u prirodi koriste i osobama koje pate od nesanice.

Kome prija more

Boravak na moru, gde vazduh obiluje kiseonikom, posebno u blizini borove šume, pogoduje svima koji se oporavljaju od veoma različitih bolesti (astme, bronhitisa, alergija, depresije, srčanih oboljenja...). Šetnja morskom obalom u jutarnjim i večernjim satima povoljno deluje na psihijatrijske bolesnike. Osobama sa bolestima srca i krvnih sudova takođe prijaju ovakve šetnje, ali treba da izbegavaju sunce od 10 do 18 sati. To vreme treba da provode u dubokoj hladovini, daleko od sunčeve svetlosti. Izlaganje suncu hroničnih bolesnika treba da bude postepeno, svakog dana sve duže, u početku ne više od 15 minuta. Obavezna je zaštita glave kačketom ili šeširom. Mladeže po koži redovno premazujte kremama sa visokim zaštitnim faktorom.

-------------------------------------------

Uživanje i oporavak

* Za bolesti srca i krvnih sudova preporučuje se more (najbolje juni i septembar), Niška Banja, planine od 600 do 800 m nadmorske visine i Zlatar.

* Oporavak od bolesti koštano-zglobnog sistema i posle operacije na zglobovima ubrzava boravak na moru, u Banji Koviljači, Niškoj Banji, Gornjoj Trepči, Sijarinskoj Banji, Ribarskoj Banji, Vrdniku...

Neurološke bolesti leče se u Gornjoj Trepči, Ribarskoj Banji, Banji Vrdnik.

Za ginekološka oboljenja savetuje se Banja Koviljača, Vrdnik, Sijarinska Banja...

Za bolesti bubrega i mokraćnih puteva preporučuju se Prolom banja i Sijarinska Banja.

Obolelima od bolesti kože (psorijaza, ekcem) prijaju more, Prolom banja...

Dijabetičari će se dobro oporaviti u Vrnjačkoj Banji.

Za bolesti organa za varenje, jetre, žučnih puteva savetuju se Vrnjačka i Sijarinska Banja...

Psihijatrijskim bolesnicima prijaće Gornja Trepča, Sokobanja, more...

Za oporavak od bolesti disajnih puteva, astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i alergijske bolesti, idealni su more, Sokobanja...

Bolesnicima sa problemima štitne žlezde odgovara Zlatibor.

Za hematološke bolesti (malokrvnost) preporučuju se Zlatar, Ivanjica, Zlatibor…

Na reumatičare mogu nepovoljno da utiču mesta za odmor gde su veće razlike između dnevne i noćne temperature. Letnje vreme, ako je stabilno, predstavlja povoljan period za vežbe koje se preporučaju ovim bolesnicima, zato je poželjno da isplaniraju odmor tamo gde one mogu da se izvode. Za reumatičare je najpogodniji boravak na nadmorskoj visini od 500 do 800 metara. Banje su takođe dobro rešenje kao i lečilišta na moru.

----------------------------------------------------

Korisni saveti za leto

* Za odmor izaberite mesto u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem.

* Planirajte dovoljno dug boravak na odmoru (najmanje 10 dana, a optimalno bi bilo tri nedelje), jer je svakom organizmu potreban period adaptacije na nove klimatske uslove.

* Uzimajte dosta voća i povrća, izbegavajte teške obroke, bogate mesom i mesnim prerađevinama.

* Najbolje je imati više manjih obroka dnevno (na tri sata).

* Izbegavajte kafu i alkohol u većim količinama.

* Uzimajte veće količine tečnosti važnih za termoregulaciju. Preporuka je 1,5 do dva litra ne preterano rashlađenih tečnosti, limunade.

* Redovno uzimajte terapiju, eventualno je prilagodite vremenskim prilikama. Tako pri visokim temperaturama vazduha, zbog širenja krvnih sudova, može da dođe do pada krvnog pritiska i nesvestica, pa lekove protiv povišenog krvnog pritiska možete da smanjite.

* Izbegavajte stres bilo koje vrste.

* Umerena fizička aktivnost. Preporučuju se duže šetnje u prirodi, plivanje, lake vežbe.

*Izbegavajte jako sunce (ono od 10 do 18 sati).

* Pazite na velike razlike između spoljne i unutrašnje temperature (ukoliko je prostorija klimatizovana ta razlika ne bi trebalo da bude veća od pet stepeni).

Pronađite neku dobru knjigu, pijte svoje omiljeno bezalkoholno piće u nekom prijatnom društvu, gde god da ste – na moru, planini, jezeru ili u banji – i uživajte. Uostalom, na odmoru ste.