Izvor: Istorijskizabavnik/KJ

Komentari 49

Kada govorimo glavnom gradu Srbije i njegovim lepotama, ne možemo da ne spomenemo jedno od najreprezentativnijih i najprepoznatljivijih obeležja Beograda - Kalemegdan.

Na Kalemegdanu se nalazi čuveni Spomenik zahvalnosti Francuskoj, koji je otkriven 1930. godine, u znak prijateljstva, uzajamne pomoći i saradnje Srbije i Francuske tokom Prvog svetskog rata, ovaj spomenik je više od devet decenija ušuškan u Kalemegdanskom parku, ali šta ako vam kažemo da je ranije na njegovom mestu bio drugi spomenik?

Retko ko zna da je na mestu na kome se danas nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj nekada stajao spomenik Karađorđu, postavljen 1913. godine, baš uoči Prvog svetskog rata.

Ideja za postavljanje spomenika Karađorđu datira još iz pedesetih godina 19. veka. Međutim, ponovnim dolaskom Obrenovića na presto 1858. godine, ta ideja biva automatksi isključena i yaboravljena. Ipak, dolaskom kralja Petra I Karađorđevića na presto, rađa se ponovo ideja za postavljanjem spomenika. Ideja je bila da se postavi na stogodišnjicu od Prvog srpskog ustanka 1904. godine, ipak, stvar se ponovo zakomplikovala usled nedostatka novca.

Spomenik je napravljen u Rimu, izradio ga je Paško Vučetić. Dopremljen u Beograd početkom ratne 1912. godine. Postavljanje na Kalemegdanu je moralo da sačeka kraj Balkanskih ratova, pa je spomenik Karađorđu 11. avgusta 1913. godine otkrio njegov unuk kralj Petar I Karađorđević.

Spomenik su činile skulpture slepog guslara, dva vojnika iz Prvog srpskog ustanka i Balkanskih ratova, žene koja drži dete, boginje Nike i Vožda Srbije na vrhu.

Skulptura je u Srbiji podelila javnost, tako na primer Jovan Dučić daje komplimente, dok Milutin Bojić, pak, govori o spomeniku kao o “jednoj bedi i sramoti”, da je “rasturen i ružan”, figure “nakazne”, ustanik je “pijan” a Karađorđe “najbedniji, u položaju rezigniranog čoveka”.

Kralj Petar je ipak bio zadovoljan izradom, pa kritike nisu naišle na veliko uporište. Danas, ovo kratkotrajno remek-delo mnogi smatraju najlepšim spomenikom koji je Beograd ikada imao.

Nažalost, spomenik nije dugo opstao.

Posle okupacije, Austrijanci su spomenik srušili početkom 1916. godine izgovarajući se da je oštećen i nebezbedan. Okupator je nameravao da na ovo mesto postavi spomenik caru Franji Josifu, ali je srpska pobeda to osujetila.

Foto: TANJUG/BEOINFO

Samo je jedna od skulptura s kompozicije, ona slepog guslara, preživela uništavanje. Bila je neoštećena, jedino joj je nedostajao štap. Danas, posle restauracije, skulptura slepog gusara nalazi se na Kalmegdanu, u blizini Spomenika zahvalnosti Francuskoj.

Podeli:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 49
Pogledaj komentare