Lovran: Skriveni biser Kvarnera

Ako je Opatija bajna, Lovran je tajna. Ovo mestašce, danas neznatno i sa ponešto više patine nego bi trebalo za nekadašnji biser turizma celog Kvarnera, bilo je poznato po kapetanima i brodogradilištu, ali sa nestankom jedrenjaka počinje nova priča o Lovranu koja kulminira s kraja 19. veka, kada mesto postaje poznato lečilište.

Divne vile elite iz Beča i Budimpešte ostale su do danas, pa iako oronuli, još su otmeni svedoci vremena, jer neke od njih, građene u stilu secesije, spadaju u svetske domete građevinarstva. Zbog toga je sa mondenskom Opatijom Lovran bio povezan tramvajskom linijom, izgrađen je vodovod, dva javna gradska kupališta, a još 1909. doneti su posebni higijenski propisi kojima je regulisana ukupna turistička delatnost Lovrana. A ime je dobio po lovoru koji u izobilju raste samoniklo uz obalu. Nekad prefinjeno i jedno od najnegovanijih mesta Austougarske monarhije, danas je leti malko melanholično, ali je zato njegovo pravo vreme jesen. Trg u starom gradskom jezgru koji je leti pust, u oktobru je krcat. Naime, upravo se navršava 40 godina kako se u Lovranu sredinom oktobra održava čuvena fešta od maruna. Marun je oplemenjena vrsta pitomog kestena, nastala ukrštanjem domaćeg divljeg kestena sa kestenom koji su lovranski pomorci doneli nekada iz Japana. Ovaj kesten koji raste samo ovde, pa se i zove „lovranski marun“, spada u najkvalitetnije u svetu. Počeo se izvoziti još u 17. veku. Zato je Marunada pravi karneval posvećen kestenu. Glavna fešta u Lovranu na Trgu Brajdice ima celodnevni program folklora, nastup limenih orkestara, a na ogromnoj limenoj „tepsiji“ peče se kestenje koje je primamljivo za sve ljubitelje.

Ove godine jubilarna fešta počela je 11. oktobra, a završiće se tek krajem meseca u kome padaju lišće i kesten. Turisti koji specijalno dolaze godinama, a i ja imam sreću da mi tu živi omiljena tetka, već su navikli da probaju delicije od maruna kakvih nigde nema do u Lovranu, jer su upravo maruni obeležili celu gastronomsku ponudu. Nadevom od maruna pune se patke, teleći odresci i lignje, a umaci se serviraju uz divljač. Od maruna pomešanih s brašnom mese se kroketi i ravioli. Uz tradicionalnu marunjaču pred vama su i torte, pite, rolade, pudinzi, palačinke i sladoled. Sve poslastice tradicionalno se umesto šećerom zaslađuju medom. U prošlosti su ljudi marune pekli, a zatim mljeli i kuhali kao zamenu za kafu, a danas vas najčešće svuda poslužuju specijalitetom, a to je medica, odnosno medena rakija spremljena od kestenovog meda. Koliko je ova „fešta od maruna“ poseban doživljaj govori dovoljno to što ju je poznati britanski dnevni list Guardian uvrstio među top 10 evropskih gastronomskih festival koje se moraju posetiti tokom jeseni.