Zatvaraju vrata – zbogom dolaru?

Ona je dodala da se neće žuriti sa odlukom.

Podizanje kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama i geopolitički sukobi podigli su vrednost američke valute i svih roba vezanih za dolar na štetu većine tržišta u razvoju. To je podstaklo pozive za stvaranjem alternative korišćenju dolara kao globalne trgovinske valute, a jedna od opcija je da blok BRIKS - koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika - uvede sopstvenu jedinicu.

Kako najavljuje "Blumberg", o ovom pitanju će biti reči na samitu BRIKS-a 22. avgusta u Johanezburgu.

"Ne želim da prejudiciram diskusije lidera BRIKS-a", rekla je južnoafrička ministarka za međunarodne odnose i saradnju Naledi Pandor.

"To je stvar o kojoj moramo da razgovaramo, i to na pravi način", dodala je ona.

BRIKS predstavlja više od 40 odsto svetske populacije i skoro trećinu globalne ekonomske proizvodnje, što ga čini jednim od najvažnijih svetskih ekonomskih blokova. Nekoliko drugih nacija, uključujući Saudijsku Arabiju i Iran, izrazilo je interesovanje da se pridruži grupi.

Zemlje BRIKS-a i druge zemlje "pitaju zašto ne možemo da trgujemo u sopstvenim valutama? Zašto smo posvećeni trgovanju preko dolara? Južna Afrika ima valutu kojom se obavlja međunarodna trgovina. Međutim, imamo mnogo dugova u dolarima, tako da ovoj diskusiji moramo pristupiti odgovorno", kaže Pandor.

Bivši specijalni savetnik u Savetu ekonomskih savetnika Bele kuće u vreme administracije Donalda Trampa, Džozef Saliven, smatra da je uvođenje alternative dolaru izvodljivo i moguće.

U tekstu za "Forin polisi", Saliven navodi da je "trenutak dedolarizacije možda konačno stigao" i objašnjava razloge zašto.

Ovaj viši savetnik "Lindzi grupe", ekonomske savetodavne firme sa sedištem u Vašingtonu koja prati makroekonomske trendove, navodi da najave iz BRIKS-a da razmatraju novu valutu koja će u trgovini zameniti dolar komplikuju narativ da je vladavina dolara stabilna.

Valuta BRIKS-a bila bi drugačija jer po ukupnom BDP-u članice ovog bloka kolektivno nadmašuju ne samo SAD, već i čitav G7. A nezadovoljstvo u BRIKS-u ključa. Iako se o oslobađanju od američkog dolara govori već decenijama, šanse za to bile su male budući da se dolar sada koristi u 84,3 odsto prekogranične trgovine - u poređenju sa samo 4,5 odsto za kineski juan.

Međutim, izgledi za uspeh valute BRIKS-a su sada sve veći i ova valuta bi zaista mogla da izbaci američki dolar kao rezervnu valutu članica BRIKS-a. Za razliku od konkurenata predlaganih u prošlosti, poput digitalnog juana, ova hipotetička valuta zapravo ima potencijal da preuzme, ili barem uzdrma mesto dolara na tronu, navodi Saliven.

Kada bi BRIKS koristio samo svoju valutu (koju Saliven hipotetički naziva "brik" - cigla) za međunarodnu trgovinu, uklonili bi prepreku koja sada onemogućava njihove napore da izbegnu hegemoniju dolara. Ti napori sada često imaju oblik bilateralnih sporazuma o trgovini u valutama koje nisu dolari, poput juana, sada glavne valute trgovine između Kine i Rusije. Prepreka? Rusija nije voljna da nabavlja ostatak svog uvoza iz Kine. Dakle, nakon bilateralnih transakcija između dve zemlje, Rusija teži da zadrži prihode u imovini u dolarima kako bi kupila ostatak svog uvoza iz ostatka sveta, koji i dalje koristi dolar za trgovinu.

Međutim, ako bi Kina i Rusija koristile samo brik za trgovinu, Rusija ne bi imala potrebe da sredstva bilateralne trgovine stavlja u dolar. Na kraju krajeva, Rusija bi koristila brike, a ne dolare, da kupuje ostatak svog uvoza. I tako kreće dedolarizacija, navodi on.

Da li je realno zamisliti da BRIKS koristi samo brik za trgovinu, pita Saliven i odmah odgovara: Da.

Za početak, mogli bi sami da finansiraju sav svoj uvoz. U 2022. godini, u celini, BRIKS je ostvario trgovinski suficit, poznat i kao suficit platnog bilansa, od 387 milijardi dolara – uglavnom zahvaljujući Kini.

BRIKS bi takođe bio spreman da postigne nivo samodovoljnosti u međunarodnoj trgovini kakav nije moguć drugim svetskim valutnim grupacijama. Pošto valutna unija BRIKS-a – za razliku od bilo koje pre nje – ne bi bila među zemljama ujedinjenim zajedničkim teritorijalnim granicama, njene članice bi verovatno mogle da proizvode širi spektar dobara od bilo koje postojeće monetarne unije, što je uslov za samodovoljnost kakvu nemaju valutne unije poput evrozone - doma trgovinskog deficita od 476 milijardi dolara 2022, ukazuje Salivan.

Ali zemlje BRIKS-a ne bi ni morale da trguju samo međusobno. Pošto je svaka članica grupacije BRIKS ekonomski "teška kategorija" u svom regionu, svojom "gravitacionom silom" privlačila bi i svoje susede, te bi zemlje širom sveta verovatno bile spremne da posluju u BRIKS-ovim brikovima.

Finansijska sredstva denominirana u briku, navodi dalje Saliven, imala bi karakteristike koje će ih verovatno učiniti neobično privlačnim stranim investitorima. Među glavnim nedostacima zlata za globalne investitore je to što, uprkos svojoj vrednosti koja smanjuje rizik kao diverzifikator, ono ne plaća kamatu. Pošto BRIKS navodno planira da svoju novu valutu podrži zlatom i drugim vrednim metalima, poput retkih metala, sredstva denominirana u briku bi ličila na zlato na koje se plaća i kamata. To je, ukazuje Saliven, neobična karakteristika, koja bi imovinu denominiranu u briku mogla da učini privlačnom za investitore.

Saliven ukazuje i da bi brik izazvao niz praktičnih problema. Korišćen prvenstveno za međunarodnu trgovinu, zakomplikovao bi posao nacionalnih centralnih bankara u zemljama BRIKS-a. Stvaranje nadnacionalne centralne banke poput Evropske centralne banke koja bi upravljala brikom takođe bi bio zahtevan posao ali ovi izazovi nisu nepremostivi.

Saliven smatra da bi valuta BRIKS-a predstavljala saradnju u dobro definisanoj oblasti u kojoj su interesi usklađeni. Zemlje poput Indije i Kine mogu imati međusobno sukobljene bezbednosne interese. Ali Indija i Kina dele interes za dedolarizaciju. I oni mogu da sarađuju na zajedničkim interesima dok se takmiče na drugima, naveo je on.

Brik ne bi toliko oteo krunu sa glave dolara koliko bi smanjio veličinu njegove teritorije, navodi stručnjak. Čak i da se BRIKS dedolarizuje, veliki deo sveta bi i dalje koristio dolare, a globalni monetarni poredak bi postao više multipolaran nego unipolaran, zaključuje Salivan.