Bajdenov plan uzdrman? Cene nezaustavljivo rastu; isto čeka EU, a i naše komšije

Toliko velika inflacija povećava troškove domaćinstava, nagriza rast plata i stvara pritisak na predsednika Džoa Bajdena i Federalne rezerve, jer se radi o najvećoj pretnji ekonomiji SAD, piše Index.

Šta je najviše poskupelo?

U odnosu na novembar cene su rasle za 0,5 odsto. Najviše su porasle cene automobila, hrane i odeće, dok su cene energije (gorivo, struja...) čak u padu. Činjenica da inflacija još raste na mesečnom nivou, a cene energenata padaju posebno je zabrinjavajuća jer je upravo rast cena energenata bio glavni izvor inflacije u prethodnim mesecima.

Na godišnjem nivou glavni izvori inflacije su energenti (gorivo, gas, struja...) i automobili, iako rast cena hrane od 6,3 odsto nije daleko od opšte stope inflacije.

Rast cena energenata od 29,3 odsto, među kojima je najviše rasla cena goriva (49,6 odsto), gurale su inflaciju kroz 2021, ali rast je nastavljen i u zadnjem mesecu 2021, kada su cene energenata bile u padu. To je opasno jer znači da se više ne radi o rastu cena zbog rasta cene energenata, nego da se inflacija proširila na celu ekonomiju.

Zašto cene rastu?

Značajan deo inflacije još uvek je podstaknut neusklađenošću potražnje i ponude uzrokovane pandemijom. Cene polovnih automobila porasle su za više od 37 odsto tokom prošle godine jer je proizvodnja novih automobila ograničena nedostatkom mikročipova. Veliki fiskalni stimulansi, ekspanzivna monetarna politika i ultraniske kamatne stope pomogle su da se podstakne potražnju, a prestanak lokdauna i procepljenost su ljudima omogućili da putuju i troše.

Ipak, rast cena od 0,5 odsto u decembru prošle godine je manji od rasta cena u 0,8 odsto u novembru i znak da rast inflacije usporava. Porast cena mogao bi se dodatno usporiti jer zastoji u lancima snabdevanja popuštaju, ali većina ekonomista se slaže s tim da se inflacija neće u skorije vreme vratiti na nivoe pre pandemije i ciljanu stopu od 2 odsto godišnje.

Inflacija postaje politički problem

Inflacija je izbrisala efekat povećanja plata za većinu građana SAD, što je domaćinstvima, posebno porodicama sa nižim primanjima, otežalo kupovinu osnovnih potrepština. Ankete pokazuju da je inflacija počela da istiskuje čak i koronavirus kao glavni problem, jasno pokazujući političku pretnju koju predstavlja predsedniku Bajdenu i vladajućoj Demokratskoj partiji.

U svom svjedočenju pred Kongresom, glavni čovek Federalnih rezervi (FED) Džerom Pauel je priznao pogrešnu procenu FED-a da uska grla u lancu snabdevanja koja su dovela do rasta cena neće trajati jako dugo. Ali nakon što se lanci snabdevanja raspetljaju, rekao je, cene će pasti.

Za sada su problemi sa snabdevanjem i dalje prisutni, ali iako postoje znakovi da u nekim industrijama popuštaju, Pauel je priznao da je napredak ograničen. Napomenuo je da su mnogi teretni brodovi usidreni izvan luke Los Anđelesa i Long Biča, najveće u zemlji, i čekaju iskrcavanje.

Inflacija je postala glavna javna tema u SAD i glavna politička tema. Kako inflacija raste, sve su veći otpori prema Bajdenovom programu "Build Back Better" koji se bazira na velikim državnim investicijama u infrastrukturu širom SAD, ali i brojnim društvenim programima.

Problemi s velikim Bajdenovim planom

Finansijski kostur plana iznosi dva biliona dolara, ali se njime otvaraju mogućnosti za dodatne programe i troškove koji mogu narasti do pet biliona dolara. Trenutni federalni javni dug SAD je nešto manji od 30 biliona dolara pa "Build Back Better" potencijalno predstavlja povećanje za više od 15 odsto.

Krajem godine se održavaju izbori, na kojima se bira svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa i 34 od 100 mesta u Senatu, a ako se inflacija ne stavi pod kontrolu do tada, onda će demokrate teško zadržati kontrolu nad Predstavničkim domom i svih 48 trenutnih mesta u Senatu.

Zbog mogućeg debakla demokrata na izborima i rastuće inflacije, Bajden pokušava da što pre progura "Build Back Better". Krajem prošle godine je demokratski senator Džo Mančin javno odbio da glasa za Bajdenov program i time uništio sve šanse da prođe u Senatu.

Demokrate zbog toga žele da Bajden iskoristi predsednička izvršna ovlašćenja i sam potpiše "Build Back Better", zaobilazeći Predstavnički dom i Senat. No čak i tada se zakon može srušiti na Vrhovnom sudu.

EU i Hrvatska nisu izolovane

Problem inflacije je sve veći i sa druge strane Atlantika, u EU. Godišnja inflacija u Nemačkoj je dosegla 5,3 odsto a ne nivou cele evrozone 5 odsto, kao i 5,1 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kako su ekonomije SAD i EU usko povezane, onda se može očekivati prelivanje inflacije među njima.

Kako piše Index, Hrvatska s godišnjom inflacijom za novembar prošle godine od 4,8 odsto prati u stopu ostale države EU, a za pretpostaviti je da će podaci o godišnjoj inflaciji za decembar, koji će se objaviti u ponedeljak, 17. januara, pokazati da je i Hrvatska dosegla stopu od 5 odsto.