Karađorđevići traže Dedinje

Za porodicu Karađorđević sporna je odrednica u Nacrtu zakona o restituciji - „Izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku“ koja kaže da je „Dvorski kompleks na Dedinju, uređen posebnim zakonom kao i druga kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini“.

To, praktično, znači da dvorski kompleks, koji od 2001. godine koristi prestolonaslednik sa suprugom i sinovima, nije predviđen za vraćanje, pa je prestolonaslednik od Vlade Srbije zatražio izmenu i vraćanje dvorskog kompleksa kao porodične imovine. Vlada Srbije proletos je donela poseban zakon o dvorskom kompleksu, u kome on ostaje u svojini Republike Srbije i proglašava se kulturnim dobrom od opšteg interesa.

Dvorski kompleks na Dedinju izuzet je iz Zakona o restituciji, ali u skupštinskoj proceduri od aprila čeka poseban propis o ovom zdanju. Tekst predviđa da se velelepno zdanje besplatno i dugoročno ustupi porodici princa Aleksandra Karađorđevića, a da iz državnog budžeta ide novac za obezbeđenje, struju, vodu, održavanje parkova i šuma, restauraciju zdanja...

Ipak, u okviru vlasti nema sloge oko usvajanja ovog propisa. Deo poslanika ne želi da Karađorđevići koriste kompleks, a da ne daju ni dinara za kiriju i navode da Srbija nije monarhija. Zbog nesuglasica, propis će do daljeg biti u fioci i ne zna se kada bi mogao biti usvojen. Inače, za održavanje dvora iz budžetske kase potrošeno je 445 miliona dinara.

Karađorđevići u Srbiji, ali i u bivšim jugoslovenskim republikama, potražuju sve ono što im je Ukazom Josipa Broza Tita iz 1947. godine konfiskovano, a što su, prema rešenju Srpskog suda Beograda, od kralja Aleksandra na ravne delove nasledili njegovi sinovi Petar Drugi, Tomislav i Andreja.

Pravni naslednik imovine je i knez Pavle, odnosno njegova deca, kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar.

Prema državnom popisu imovine, Karađorđevići su u Srbiji u vreme progonstva, imali dvorac Dedinje i Beli dvor u Beogradu, sa ogromnim parkom i šumom. Pripadala im je i dvorska bašta u Rakovici od oko deset hektara, staklenici i zgrade. U Bulevaru kralja Aleksandra, imali su kuću i 14 ari okućnice, a u Krunskoj 7 pomoćne zgrade i 20 ari placa.

Karađorđevićima je pripadala i kuća u Sarajevskoj 7, sa 14 ari zemlje. Bili su i vlasnici vile u Tolstojevoj 2 i oko sto ari zemlje. Lično vlasništvo kneginje Olge na Topčiderskom vencu 6 bila je vila i oko hektar zemlje.

U Topoli i okolini imali su više razbacane imovine, ali manje vrednosti: kuća s dućanom i placem, još jedna kuća s placem, mehana s placem, plac stare mehane, vodenica sa livadom, ciglana, tri vinograda, voćnjak, dve bašte, njive i livade. U Kragujevcu i okolini pripadali su im: dva dela kuće i plac, čair, dućan, šljivici, njive i vinograd.

Ukupna vrednost nepokretne imovine Karađorđevića, koja je, prema arhivskim spiskovima posle Drugog svetskog rata konfiskovana, procenjena je na 159.621.969 dinara. U vreme konfiskacije, 1947. godine, dolar je vredeo 56 dinara. To je gotovo tri miliona dolara, što je u to vreme bila ogromna suma.

Po rečima člana Krunskog saveta Dragoljuba Acovića, potomci Karađorđevića polažu pravo na ogromnu imovinu širom bivše Jugoslavije.

"Očekujemo da se vrati sve što je oduzeto i što može da se vrati, ili da se nekako nadoknadi. Pravni zastupnici su sve prijavili na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, sad čekamo zakon", kaže Acović.

Sada svoj krov nad glavom u Srbiji, i to privremeni, pored Aleksandra Karađorđevića i njegove porodice, ima samo Linda Karađorđević, supruga pokojnog princa Tomislava, koji je i preminuo i sahranjen na Oplencu. Njoj je dodeljena prostrana vila na Senjaku, ali samo na korišćenje.

Kneginja Jelisaveta, kćerka kneza Pavla Karađorđevića, podstanar je u Beogradu, iako je pravni vlasnik vile „Crnogorke“ na Dedinju. Svi ostali Karađorđevići, kada su u Srbiji, borave u hotelima.

" Naslednici su svi biološki potomci kralja Aleksandra i kraljice Marije.Pojedinačni odnos između njih i njihovih naslednika zakonom je regulisan", kaže Dragoljub Acović.

Zakonski naslednici su prestolonaslednik Aleksandar i pravni sledbenici prinčeva Tomislava i Andreje Karađorđevića. Na osnovu toga prestolonaslednik ima pravo starešinstva, rečeno nam je u Kraljevskom dvoru. Pravni naslednik je i knez Pavle, odnosno njegova deca kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar.