Srbija sada živi u 1971. godini

Ova poražavajuća činjenica pokazuje da se u suštini nismo makli ni za pedalj od već davne 1971. godine. Te godine je rođen i autor ovog istraživanja ekonomista Miroslav Zdravković koji je i došao na ideju da uporedi osnovne podatke iz 1971. sa današnjim.

"Baš kao da se neko zaverio da u 2011. godini ponovi realne vrednosti iz 1971, što pokazuje da se nismo makli dalje od početka. Stariji od mene možda su sačuvali i neku pozitivnu sliku, mlađi od mene, u zavisnosti od godine rođenja, imaju svoje viđenje i svoju priču. Ali, moja generacija vrti se oko nulte tačke ", ocenjuje Zdravković.

On je izračunao da za sadašnju prosečnu platu od 39.928 dinara može da se kupi skoro identična količina namirnica kao npr. 1972. kada je plata bila 1.550 dinara.

"Tada je moglo da se kupi nešto više hleba, krompira i piva u gotovo istim količinama, dok recimo sada može da se kupi više mesa, kafe i vinjaka. Početkom sedamdesetih više se trošilo na pozorište i bioskop, ali je manje izdvajano za rentu, pa je recimo za jednu platu moglo da se iznajmi 10 stanova od 60 kvadrata. Danas onome ko iznajmi stan te veličine ostane manje od pola plate. U drugim zemljama danas se za platu može kupiti mnogo više namirnica nego pre. Četrdeset godina ekonomskog napretka znači da svega možeš da kupiš više jer ti plata raste. U Srbiji, posle 40 godina, situacija po tom pitanju je gotovo nepromenjena ", ističe Zdravković.

Industrijska proizvodnja bila je veća u skoro svim granama koje su izvozile, ali mnogo manja u proizvodnji hrane i struje.

"To je bilo vreme kad su se gradile termo i hidroelektrane, kao i putevi, pa je investiciona, građevinska aktivnost bila tri puta veća. Ali, tada nisu postojala zanimanja kao što su, recimo, informisanje i komunikacije gde danas radi 37.000 ljudi. Dakle, industrijska proizvodnja je na nivou iz 1971. ali sa promenjenom strukturom. BDP indeksi su takođe isti kao i sada ", dodaje on.

U Srbiji se pre 40 godina na hranu trošio 41 odsto prihoda, a danas samo nešto malo manje - 38 odsto. Iako je čak i broj stanovnika na približno istom nivou kao 1971, samo je starosna granica promenjena, danas je neuporedivo teže doći do stana.

" Ranije su se stanovi dobijali od države, a sada oko 70.000 građana ima kredit, dok mnogi žive kod roditelja ili iznajmljuju stan", kaže Zdravković.

Uz opasku da mu je zaključak mnogo više lični nego ekonomski, Zdravković kaže da pripada generaciji koja je na neki način „promašena" jer je primorana da se bori za život, pa nije mali broj onih koji su pobegli u inostranstvo.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić potvrđuje da nam je industrija, naročito poslednjih 20 godina, u velikoj krizi.

"Razumem zašto smo imali probleme u poslednjoj deceniji 20. veka, to je vreme koje nam je svima dobro poznato, vreme raspada, sankcija, ratova i industrija je tada stvarno ozbiljno izgubila korak. Ali je neprihvatljivo da je i nakon 2000. godine nastavila da se tako razvija. Neverovatno je da je stopa rasta industrijske proizvodnje od 2001. do 2008. iznosila svega 1,9 odsto godišnje, a istovremeno je stopa rasta BDP-a bila 5,4 odsto. I umesto industrije razvijale su se usluge koje su beležile stopu rasta od 10 do 15 odsto na godišnjem nivou. I to je ta loša činjenica koja je dovela do toga da nam je industrijska proizvodnje na nivou iz 1970.", kaže Savić.