Rusi nam daju 3 mlrd. USD za avione

Taj kredit koji je navodno Vladimir Putin, premijer Rusije, ponudio srpskim vlastima predviđa uglavnom nabavku aviona i sistema protivraketne zaštite.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da će Srbiji, s obzirom na to da je u pitanju kredit, izbor biti sužen na samo jedno ili dva vojna sredstva u istoj kategoriji.

To odstupa od ideje da se na otvorenom tržištu izvrši modernizacija vojske, a uz to bi je ova kupovina dugoročno (politički, vojno i ekonomski) vezala za Rusiju, kaže on. Vojska Srbije već duže vreme ima problema sa stanjem u Ratnom vazduhoplovstvu, gde je većina vazduhoplova starija od 20 godina i uglavnom je reč o „migovima” tipa 21, ali i onih sa oznakom 29.

Nakon Putinove posete varijanta kupovine u Rusiji dobila je i konkretne detalje. Pored aviona „mig 29M” i „suhoj 30”, pominje se i sistem protivraketne zaštite dugog dometa S300.

“„Mig” već duže vremena nema proizvodnju i nema više neku posebnu reputaciju, dok je „suhoj” u drugačijoj poziciji. Radi se o izuzetnim avionima, ali sa zastarelom elektronskom opremom. Što se tiče protivraketne zaštite, do sada su nam nudili sistem „buk”, a moguće je da je sada u opciji i S300”, navodi Radić i dodaje da bi Srbija mogla da, putem ovog kredita, nabavi jaku eskadrilu od 18 aviona, kao i nekoliko diviziona protivraketne zaštite.

Po Radićevom mišljenju je, u odnosu na to šta bi bilo u paketu koji bi Srbija kupila, bitnije pitanje šta je motiv Rusije da nudi ovakav kredit.

Zoran Dragišić s Međunarodnog instituta za bezbednost rekao je da je naše vazduhoplovstvo do sada bilo bazirano na sovjetskom, odnosno ruskom naoružanju nasleđenom od JNA, pa bi nam s tog aspekta odgovarala ovakva kupovina, ali naglašava da ona u političkom smislu ima nedostatke.

„Takvo naoružanje smo i do sada koristili, imamo na njemu obučene pilote, mehaničare i inženjere. Ova kupovina uopšte ne mora da znači definitivno udaljavanje ili odvajanje od NATO jer dobar deo članica NATO poseduje rusko naoružanje. Bivše članice Varšavskog ugovora sada, kada im ističu resursi, nabavljaju novo oružje na Zapadu, ali Česi i Slovaci razmišljaju da ostanu na ruskom”, kaže Dragišić.

Inače, kako su domaći mediji prethodnih dana pisali u "ruskom paketu" za Srbiju vrednom 10 milijardi dolara nalaze se uglavnom projekti za grinfild investicije u energetici i infrastrukturi. Rusi bi tako deo novca uložili u izgradnju hidro, termo i gasnih elektrana, ali i saobraćajnica i železničkih pruga.

Takođe, ruska kompanija Gasprom namerava da izgradi rafineriju za biogorivo, i uloži novac u pančevačku i novosadsku rafineriju. Pored toga, Rusi su navodno pokazali veliko interesovanje da grade novi stadion FK Crvene zvezde i okolne objekte, za šta su spremni da izdvoje čak 450 miliona evra.

Ekonomista Ljubodrag Savić je, tim povodom, rekao da Rusija ima komercijalni interes da investira u Srbiju deset milijardi evra, ali je i dodao da u Srbiji trenutno nema ozbiljnjih projekta već samo "spisak lepih želja". "To je za Srbiju ogroman novac a za Rusiju sa druge strane nije naročito velika svota", kazao je on.