Ostaje harač na zvonjavu mobilnog

Petar Đurić, direktor OPFS, navodi da sa ona zato tretira kao javno saopštavanje fonograma i podleže naknadi po tarifi koju je propisala ta organizacija.

Advokati, sa druge strane, objašnjavaju da bi ta muzika morala da bude puštena u komercijalne svrhe, u protivnom ne spada pod naknadu po ovom osnovu.

Da podsetimo, vlasnici frizerskog salona je krajem prošle godine kontrolor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OPFS) naplatio 10.620 dinara na ime godišnje naknade za korišćenje fonograma jer je sa njenog mobilnog telefona čuo muzičku numeru, iako je to, zapravo, bila zvonjava na mobilnom telefonu. Advokati i stručnjaci upućeni u ovu problematiku tvrde da je ovakva naplata primer bezakonja i zloupotrebe sistema autorskih prava.

"Muzika koja podleže zaštiti prava mora da bude korišćena u komercijalne svrhe, a ako se konzumira radi prijatnije atmosfere u, recimo, kiosku, onda bi ta naknada trebalo da bude simbolična, a nikako u visini koju je odredio OPFS", kaže Ognjen Uzelac, član Komisije za zaštitu autorskog i srodnih prava.

Advokat Srđan Stojković takođe smatra da su primeri poput naplate zvonjave mobilnog telefona na ime naknade za korišćenje fonograma doveli do apsurda. "To znači da bi svaka četiri takta mogla da podležu ovom tarifniku. Dokle bi nas to dovelo?", ocenio je Stojković.

Direktor OPFS-a tvrdi, međutim, da sporna muzika na mobilnom telefonu nije bila zvonjava, već da je vlasnica frizerskog salona u lokalu od 20 kvadrata puštala muziku snimljenu na mobilnom telefonu i da se to tretira kao „javno saopštavanje fonograma”.

"Naknada se određuje ili kao procenat od prihoda ili paušalno za celu godinu. Da nam je početkom godine prijavila da će puštati muziku u salonu, vlasnica salona bi platila 7.000 dinara, ovako je platila skoro 11.000. Uostalom, ona je platila tu naknadu i to u tri rate, zašto nas nije tužila sudu? Mogla je da se obrati i Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. I da je neko drugi pustio muziku u njenom salonu, ona bi platila", objašnjava Đurić.

Svako javno emitovanje mora da se plati

Svi koji emituju muziku javno u komercijalne svrhe, po zakonu su obavezni da plaćaju godišnju naknadu za to, izjavio je direktor Organizacije proizvođača fonograma (OFPS) Petar Đurić.

Đurić je kazao da se naknada za emitovanje plaća ukoliko se muzika pušta javno sa mobilnog telefona, televizora, radio aparata ili bilo kog drugog uređaja za slušanje muzike. "Javno emitovanje je ukoliko se muzika pušta, a ima više od jedne prisutne osobe", dodao je on.

On je dodao i da je u 2010. godini OFPS naplatio oko tri miliona evra na ime naknade od emitovanja, reemitovanja i javnog saopštavanja fonograma.

Prema podacima OFPS-a, u obavezi da plaćaju nadoknadu za javno puštanje muzike su radio i TV stanice, ugostiteljski objekti, hoteli, tržni centri, diskoteke, frizerski saloni, pekare, poslastičarnice, sportske hale, stadioni, sajamske hale, prevozna sredstva, škole plesa, fitnes centri i svi drugi objekti koji u svojim kancelarijama javno puštaju muziku.

Naknade za javno saopštavanje fonograma na godišnjem nivou, prema podacima OFPS-a, kreću se od 8.000 dinara za zanatske radnje, do 57.360 dinara za ugostiteljske objekte.