Radnicima posao preči od zdravlja

Zloupotreba bolovanja u Srbiji nije više tako učestala kao nekada. Ukupan broj bolovanja smanjuje iz godine u godinu, ali se, takođe, smanjuje i broj zaposlenih.

U poslednje dve godine broj prijavljenih na zdravstveno osiguranje po osnovu zaposlenja, smanjen je za čak 200.000 ljudi.

Na bolovanju dužem od 30 dana, koje se finansira iz kase RZZO, tokom 2009. godine bilo je ukupno 77.674 zaposlenih, koji su zajedno bolovali 4.144.491 dan - svaki u proseku 53,63 dana. Za bolovanja duža od 30 dana ostvarena u minuloj godini, Fond je isplatio 4,973 milijarde dinara.

Preventiva je, upozorava dr Nevenka Dimitrijević, jako bitan segment rada izabranog lekara, koji na vreme može da sumira sve faktore rizika kako bi pacijenti korigovali stilove života i izbegli komplikacije.

Za vreme bolovanja (65 odsto zarade) građani su u proseku primili po 75.470 dinara. Najvišu stopu bolovanja beleži filijala u Zaječaru, i to 5,14 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a najmanju filijala u Pančevu - 2,39 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

" Razlog za ređi odlazak na bolovanje nije samo činjenica da su mnogi ostali bez posla, već i podatak da je sve manje onih koji rade u državnom sektoru ", navodi prim. dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja Voždovac.

Dr Dimitrijević naglašava da je nekadašnja zloupotreba bolovanja sada praktično iskorenjena. Čak i u situacijama kada je neophodno da pacijenti budu u izolaciji, jer im je tako odredila sanitarna inspekcija, većina njih odbija da to i učini, upravo zato što poslodavci vrše pritisak na njih.

"Sada na bolovanje odlaze ljudi bukvalno s radnog mesta" , kaže sagovornica.

"To se prevashodno odnosi na naglo nastala teška akutna stanja bolesti (infarkt miokarda, šlog, maligne bolesti...). I kada moraju na bolovanje, zaposleni zbog težine bolesti moraju da miruju duže od 30 dana".