Još dve zemlje su pored Hrvatske stopirale Srbiji uvoz ruske nafte – evo koje

Međutim, ispod radara je ostala informacija da su još dve zemlje bile u tom društvu.

U pitanju su Letonija i Poljska, njihovi šefovi država takođe su tražili da Srbija ne bude izuzeta iz sankcija, piše Blic.

U Praškom dvorcu u Češkoj, predstavnici 27 zemalja članica EU su 6. oktobra odlučivali o osmom paketu sankcija Rusiji, ovog puta usmerenih na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi u treće zemlje van EU.

I to nije bilo iznenađenje, dugo se znalo da će ove mere uslediti, ali je prethodno dogovoreno i da Zapadni Balkan bude izuzet iz ovog paketa oko JANAF-a. Ipak, desio se preokret i kao grom iz vedra neba je Beograd ostao u paketu sankcija. Inicijativu je podnela Hrvatska na čelu sa premijerom te zemlje Andrejem Plenkovićem.

To je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i otkrio da je Zagreb povukao taj potez uz podršku "jedne baltičke i jedne zemlje nedaleko od nje", uz argumentaciju da "nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte".

"Da li se zabranom kažnjava Rusija ili Srbija?", upitao je tad Vučić.

Diplomatski izvor sada otkriva koje su još dve dve zemlje "kumovale" ovom scenariju.

"U pitanju su Letonija i Poljska", kaže sagovornik.

NIje teško zaključiti da je ovaj potez još jedan od načina kojim EU pokušava da se izvrši pritisak i privoli Beograd da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Moskvi, piše Blic.

Pitanje je kakva je računica Poljske i Letonije u ovom slučaju, a Suzana Grubješić kaže da je njihova blizina Ukrajini svakako imala uticaj.

Ali, i još jedan element - loše istorijsko iskustvo sa Moskvom.

"Baltičke zemlje i Poljska su odavno upozoravale na mogućnost ruske agresije, ali im nisu svi verovali. Ispostavilo se da su bile u pravu. To su zemlje kojima je zbog blizine i bliskosti sa Ukrajinom i prethodnog lošeg istorijskog iskustva sa ruskom dominacijom, teško da razumeju poziciju Srbije i neuvođenje sankcija Rusiji", ističe Grubješić.

Stav Hrvatske, dodaje ona, ima drugačiju pozadinu.

"Iz tog razloga smatrale su da Srbija ne treba da bude izuzeta od embarga na rusku naftu, a Hrvatska je zauzela isti stav iz sopstvenih razloga koji nemaju nikakve veze sa iskustvom Poljske i Letonije, već isključivo sa ličnim, a na momente i nepromišljenim stavom prema evropskim integracijama Srbije, pokušavajući da ga već nekoliko puta do sada blokira i zaustavi", ocenila je Grubješić.