Ima li razloga za ljutnju? Uvoz iz SAD eksplodirao - skok 150%

Trenutno, Srbija više uvozi iz SAD, nego što izvozi proizvode u tu zemlju i ne koristi dovoljno sve pogodnosti preferencijalne trgovinske tarife, zahvaljujući kojoj, kao još 139 zemalja, može da izvozi blizu 5.000 proizvoda a da za to ne plaća ili da plaća minimalnu carinu.

Od više od 50 proizvoda samo pet, koji se izvoze iz Srbije u SAD podležu carini, dok u obratnom pravcu SAD kada izvozi u Srbiju plaća za 30 od 35 proizvoda, tako da je samo pet oslobođeno visokih carinskih tarifa, objasnio je Skot.

Američki diplomata je na nedavnom Samitu EU - jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan, kao primer naveo kalifornijsko vino, koje se u Srbiji carini 30 odsto, dok se za vina iz Italije i Francuske, kako kaže Skat, uopšte ne plaća carina.

On kaže da razume cilj Srbije da ima dobre odnose sa četiri ose - Kinom, Rusijom, SAD i EU - ali tvrdi da ne tretiramo ravnopravno sve partnere ako se pogledaju trgovinski odnosi.

Profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije kaže da je reč o relativno malom broju proizvoda, za koji se plaća tako visoka carina, i da smatra da će taj problem u narednom periodu biti prevazidjen.

"Mislim da će Vlada Srbije, sigurno u sklopu svih mera i orjentacija na izvoz rešiti taj problem tako da budemo jednaki bar za ovih pet hiljada proizvoda, koje mi možemo da izvozimo u Ameriku bez carina", rekao je Musabegović.

On je naveo da je već godinama trend da Srbija više uvozi nego što izvozi u SAD. Kako je istakao profesor, SAD je skoro najveće pojedinačno tržište na svetu, a Srbija je nedovoljno prisutna, odnosno ne koristi povlašćeni status, što znači da blizu 5.000 proizvoda može da se izveze u Ameriku bez carina.

"Jednom kad uđete na američko tržiste morate držati količine i kvalitet. Mislim da Srbija ima velike šanse da ispravi trenutno stanje a to je da više uvozimo nego izvozimo i mislim da je pored klasičnih i standarnih proizvoda iz poljoprivrde i industrije važan segment softvera koji sve više dominira u izvozu Srbije, a jedno od najvećih tržišta softvera su upravo SAD", rekao je on.

Foto: Tanjug/Zoran Žestiæ

Profesor to vidi i kao mogućnost da se poveća trgovinska razmena koja se godinama kreće između 400 i 500 miliona evra, smanji deficit i poveća izvoz naše robe na američko tržište.

Šansu vidi pre svega u oblasti poljoprivede, ali proizvodima sa višim novoom obrade. "Primera radi, umesto maline da izvozimo džem od maline ili ajvar ili bilo koji sličan proizvod, specijalitet i još ako imamo oznaku organske proizvodnje, možemo osvojiti dobar deo tržišta", rekao je Musabegović.

On je podsetio da su američke kompanije sve prisutnije na domaćem tržistu. U Srbiji trenutno posluje 598 aktivnih privrednih subjekata, čiji je većinski vlasnik SAD.

Posmatrajući 2017. godinu, ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Sjedinjenim Američkim Državama iznosila je 560 miliona dolara.

Vrednost izvoza u robi u SAD iznosio je 257,9 miliona američkih dolara i predstavljao je 1,5 odsto ukupnog izvoza Srbije.

I u PKS navode da je za spoljnotrgovinsku razmenu Srbije i SAD značajna trgovinska mera koju su odobrile SAD, a koja podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja, uključujući i Srbiju, bez carina ili sa minimalnom carinom.

Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Uzimajući u obzir ponudu američkog tržišta i naprednih industrijskih grana, te mogućnosti srpskog tržišta, perspektivne oblasti za unapređenje saradnje postoje u energetici (vetrofarme, solarne farme, istraživanje uljnih škriljaca, eksploatacija i transport prirodnog gasa), finansijskom sektoru (investicioni fondovi i bankarstvo), proizvodnji nameštaja i opreme za kuću i vojno-ekonomskim odnosima, navode u PKS.

Poljoprivredno-prehrambeni sektor, metalska industrija, kao i IT industrija, su svakako značajni sektori u perspektivama ekonomske saradnje.

Kako navode u PKS, pozivajući se na podatke NBS, neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju za period 2010. - 2017. godine iznosile su 255 miliona evra i iz godine u godine su rasle. Prema ovim podacima, SAD se nalaze na 16. mestu zemlje investitora u Srbiju.