Hleb ćemo peći od domaće pšenice

“Mi smo ranije procenili da bi pšenicom trebalo zasejati između 550.000 i 600.000 hektara”, kaže on.

Budimirović je ukazao na to da je nešto manja realizacija planiranog uzrokovana i problemima s finansiranjem i visokim cenama setve. On je napomenuo da se rezultati još prikupljaju, a konačni podaci o zasejanim površinama biće poznati za dve do tri nedelje. “U svakom slučaju, i 90 odsto zasejanih planiranih površina je dobar rezultat, i proizvodnja će omogućiti dovoljno pšenice za naše potrebe, a verovatno i za izvoz”, rekao je Budimović.

Po vojvođanskim opštinama situacija je slična. U ataru kikindske opštine setva ozimih useva je završena. Oko 30 odsto od ukupno posejanih površina zasejano je pre padavina sredinom oktobra.

“Najviše parcela, oko 70 procenata, pod ječmom i pšenicom zasejano je krajem oktobra i početkom novembra”, istakao je Zoran Simić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

“Pšenica zasejana u prvom delu oktobra već je nikla i u fazi je dva do tri lista te poljoprivrednici treba da obrate pažnju na pojave prvih štetočina koje mogu izazvati oboljenja, odnosno pojavu lisnih vaši. Ukoliko se to desi, neophodno je odmah intervenisati. Pšenica, koja je poslednja posejana, nići će za četiri do pet dana jer vlage u zemljištu, kao i sunca, ima dovoljno”, kaže on.

Pšenicom je zasejano od 12.000 do 13.000 hektara. U ataru je u toku i oranje, odnosno priprema zemljišta za setvu prolećnih kultura. Najveći deo parcela boće uzoran do kraja novembra.

I na severu Vojvodine najznačajniji posao u poljoprivredi je završen. Parcele koje su posejane u dobrom su stanju i u fazi su bokorenja. Ispostavilo se da je ove jeseni setva završena uspešno jer je bilo dovoljno vlage. Za sada pšenica izgleda mnogo bolje nego prošle godine u ovo vreme. Izgled i lepu sliku na pojedinim parcelama kvari pojava žutila na listovima.

Savetodavka u Poljoprivrednoj službi iz Subotice Hajnalka Bognar Pastor izjavila je da je terenskim uzorkovanjem utvrđeno da se, na konkretnim parcelama na severu Vojvodine, ne radi o simptomima snežne plesni, niti o mrkoj pegavosti, što znači da nije u pitanju problem već uticaj nekog faktora na razvoj vegetacije. Ipak, na manjem procentu parcela primećeni su simptomi sive i mrežaste pegavosti kod ječma.

“Savet je da se problematične parcele za sada ne prskaju fungicidima jer se najavljuje hladno vreme pa će usevi biti zaštićeni pošto gljivice neće moći da se razvijaju, za razliku od dosadašnjeg perioda velike vlažnosti i visokih temperatura koje im pogoduju, što je i uzrokovalo mestimičnu pojavu navedenih bolesti”, rekla je Hajnalka Bognar Pastor.