Mađarska: Cipele za četiri evra

Polovina lokala je zatvorena, njihovi vlasnici žele da ih što pre prodaju ili iznajme, a samo nekoliko uličica dalje u više prodavnica su počele totalne rasprodaje.

Na izlogu jedne, zalepljena je ručno ispisana poruka o sniženju cena od čak 92 odsto, tako da se kožne muške i ženske cipele mogu kupiti za samo 1.000 forinti, ili manje od četiri evra, a pre su stajale 19.900. Cena italijanskih džempera je sa 15.900 pala na simboličnih 600 forinti.

Sve to liči na narodnu poslovicu o prodaji poslednjeg porodičnog srebrnog escajga, kako bi se preživeli crni dani. A ta prodaja se ovde u našem severnom susedstvu tumači kao nešto što ne bi smelo da se uradi, osim u krajnjem slučaju.

Generalni sekretar Državnog trgovinskog saveza Đerđ Vamoš ovih dana je upozorio da će opšta kriza u zemlji uništiti male prodavce, a dobro uzdrmati one veće. Prema njegovim rečima u Mađarskoj je lane, kada se činilo da privreda cveta, zatvoreno čak 3.000 prodavnica, a ove godine ta će brojka biti drastično veća.

Prodaja svih artikala je, kako je rekao, u padu, posebno trajne robe.

„Svi očekujemo pomoć države, u suprotnom ljudi će se naći na ulici i mnogi će pokušati da obezbede egzistenciju radom na crno. Time će izbeći plaćanje poreza i doprinosa, što će oštetiti državni budžet. Zato je bolje da vlada odmah smanji administratiranje i pronađe novac za zadržavanje radnih mesta“, zaključio je on.

Premijer Ferenc Đurčanj je to i obećao, mada se još ne vidi kako. Vlada je pripremila treću verziju budžeta za 2009. godinu, no nije sigurno da će dobiti dovoljnu podršku u parlamentu. Od 1. maja ove godine, naime, Mađarska ima manjinsku vladu, pa za svaku odluku mora da pronađe spoljnu potporu, što u politički podeljenoj zemlji ni malo nije jednostavno.

Pre samo nekoliko meseci ministar finansija Janoš Vereš je govorio kako je „neodgovorno“ govoriti da se Mađarska nalazi u dužničkoj zamci, da joj preti finansijski kolaps i trajna privredna kriza.

Krajem oktobra Vereš je, na sastanku Mađarskog privrednog društva, priznao da situacija u zemlji nije ružičasta, ali da nema ni govora o monetarnom krahu države.

Đurčanj je, međutim, ispoljio dovoljno hrabrosti da koriguje svog bliskog saradnika.

„Postojala je opasnost od državnog sloma i socijalne krize, koju smo rešili uzimanjem kredita, prevashodno od Međunarodnog monetarnog fonda. Da to nismo uradili forinta bi oslabila za 40, možda i 60 odsto, a inflacija bi dostigla 20 do 30 procenata“, izjavio je premijer u intervjuu jednom budimpeštanskom nedeljniku.

Tu sigurnost Mađarskoj pružio je paket od 25,1 milijarde dolara, koji će definitivno biti odobren već ovog meseca, saopšteno je u Vašingtonu. Od te svote 15,7 milijardi dolara će stići od MMF-a, 8,1 od Evropske unije i 1,3 milijarda dolara od Svetske banke.

Vlada će, kako je najavila, već u narednoj godini sniziti sopstvene troškove i smanjiti budžetski deficit za oko 300 milijardi forinti.

Prema najnovijem predlogu Đurčanja, koji bi morao da dobije podršku većine u parlamentu, najpre će se zamrznuti primanja u državnoj upravi na ovogodišnjem nivou i njeni uposlenici moraće da se odreknu 13. plate. Privremeno će se stati i sa isplatom 13. penzije, ali samo za one koji mesečno dobijaju manje od 80.000 forinti, ili oko 300 evra.

Za 10 procenata će se smanjiti i nadoknade članovima upravnih i nadzornih odbora u državnim preduzećima, a njihovi direktori će morati da se odreknu takođe 13. plate i raznih premija. Među merama štednje, najzad, nalazi se i smanjenje troškova za službene automobile, telefone, nabavku kancelarijskog nameštaja i drugo.

Veliko je pitanje, međutim, da li je sve to dovoljno. Strani analitičari, poput britanskog ekonomskog stručnjaka Martina Hačinsona, smatraju da će pomenute milijarde dolara omogućiti aktuelnoj mađarskoj vladi da nastavi s prekomernom potrošnjom i zemlju zaduži još više.

„Budžetski deficit u Mađarskoj dostigao je četiri procenta bruto domaćeg proizvoda, a ponovna preraspodela dohotka je sa 46,5 u 2000. godini skočila na sadašnjih 52,5 odsto. Mađarska privreda, dakle, nije uspela da se oslobodi komunističke prošlosti“, zaključio je Hačinson.

Postoje i teorije da pomenuti kredit predstavlja doprinos međunarodne zajednice budućoj novoj pobedi socijalista u Mađarskoj 2010. godine, jer Zapad navodno ne voli previše populistički i evroskeptični Savez demokratske omladine (Fides), s bivšim premijerom Viktorom Orbanom na čelu.

Ostaje pitanje da li će MMF, posredno i metaforički, ponovo otvoriti radnje u Vaci ulici.