Hemijska industrija pokretač razvoja

Nekada je Srbija proizvodila oko milion i sto hiljada tona sumporne kiseline. Od toga je RTB Bor proizvodio oko 500.000 tona, IHP u Prahovu oko 300.000 tona, Zorka iz Šapca oko 200.000 tona i Zorka iz Subotice oko 100.000 tona. Najveći deo, 80 posto, sumporne kiseline u svetu i u Srbiji koristi se za proizvodnju veštačkih đubriva, deo ide za luženje obojenih metala, a jedan deo za proizvodnju drugih kiselina kao što je borna kiselina i neke druge kiseline koje se dobijaju iz sumporne kiseline. Sa velikom proizvodnjom sumporne kiseline Srbija je nekada bila veliki izvoznik mineralnih đubriva, 50 posto velike proizvodnje mineralnih đubriva iz naše zemlje išlo je za izvoz.

Danas, veliku šansu za ponovni razvoj hemijske industrije i zapošljavanje radnika u našoj zemlji, kao i opravdani optimizam, daje to što Topionica RTB u Boru dobija novi pogon, novu topionicu bakra i modernu Fabriku sumporne kiseline. Fabrika će proizvoditi osnovne sirovine za kompleksna mineralna đubriva.

Da Srbija ima preduzimljivih i hrabrih privrednika koji mogu i žele da pokrenu privredne aktivnosti iz ove oblasti dokaz su dve fabrike mineralnih đubriva u Prahovu i Šapcu, koje godinama nisu radile. One su članice sistema Elixir Group iz Šapca, čiji je predsednik Stanko Popović. Ove dve fabrike danas ne samo što rade već i pored velike konkurencije iz inostranstva - izvoze u sve okolne zemlje. To je ujedno i potvrda da je njihovo đubrivo visokog kvaliteta. Sve ove činjenice potvrđuju očekivanja i pokazatelj su da se u Srbiji hemijska industrija oporavlja, što daje nadu da je moguće oživljavanje cele privrede u Srbiji.

Šta za Bor i za Srbiju znači završetak izgradnje Topionice i Fabrike sumporne kiseline, pitamo direktora RTB Bor Blagoja Spaskovskog?

Najveća industrijska investicija u Srbiji je izgradnja Topionice i Fabrike sumporne kiseline u Boru. Pored dobrog ekonomskog efekta za državu Srbije i RTB Bor, jer će doneti jeftiniju proizvodnju bakra po toni, od izuzetnog značaja je ekološki efekat, neprocenjivo je važno da će Bor i meštani okolnih sela dobiti čisto nebo i udisati čist vazduh. RTB danas proizvodi svega 100.000 tona kiseline godišnje i koristi 50 procenata sumpor-dioksida. Povećanjem kapaciteta proizvodnje bakra i izgradnjom fabrike sumporne kiseline proizvodiće 300.000 do 400.000 tona sumporne kiseline godišnje i koristiti 100 posto sumpor-dioksid i ništa neće ići u atmosferu i u vazduhu neće biti zagađenja.

Sumporna kiselina, prevođenjem u fosfornu kiselinu, jedna je od osnovnih sirovina za proizvodnju mineralnih đubriva. Upotrebom mineralnih đubriva povećava se prinos i pospešuje razvoj poljoprivrede. Veštačka đubriva se zadnjih godina u Srbiju uglavnom uvoze. Radom domaćih fabrika đubriva obezbeđuje se sigurnost snabdevanja naših oranica đubrivom, veći prinos u poljoprivredi, prehrambena sigurnost zemlje, smanjuje se spoljnotrgovinski deficit i povećava bruto društveni proizvod. Sledeći veoma važan pozitivan efekat je da domaća proizvodnja podrazumeva i direktno i indirektno zapošljavanje radnika.

Da li će rad Fabrike sumporne kiseline imati i pozitivan ako se zna da je pokrenuta proizvodnja mineralnih đubriva u Prahovu i Šapcu?

Sporazum između RTB Bor i Fabrike mineralnih đubriva u Prahovu, bivše IHP, a sada u vlasništvu Elixir grupe, daje višestruke garancije: RTB ima sigurno tržište za sumpornu kiselinu, ostvaruje dobit prodajom sumporne kiseline Elixir-u i oslobađa se velikih troškova oko neutralisanja kiseline kao opasne materije po zdravlje ljudi. Neutralisanje se ne rade u našoj zemlji i to je veoma skup proces.

Nabavkom sumporne kiseline od RTB Elixir je u mogućnosti da proizvede jeftinije veštačko đubrivo, i postigne cenu nižu od one na svetskim tržištu.

Kako se odlučio da uloži velika finansijska sredstva i pokrene proizvodnju mineralnih đubriva u fabrikama Prahovo i Šapcu, koje godinama nisu radile, pitamo predsednika poslovnog sistema Elixir Stanka Popovića?

Kada je RTB Bor odlučio da započne veliku investiciju, izgradnju nove Topionice i Fabrike sumporne kiseline u Boru, to je za nas u Elixir grupi bio pozitivan signal da uložimo sredstva u revitalizaciju fabrika u Prahovu i Šapcu i pokrenemo proizvodnju kompleksnih mineralnih đubriva.

Paralelno sa velikom investicijom Republike Srbije u izgradnju topionice i fabrike sumporne kiseline, Elixir investira 55 miliona u revitalizaciju obe fabrike.

U Zorki iz Šapca ostali su infrastrukturni objekti, rezervoari amonijaka, rezervoari sumporne i fosforne kiseline i magacini. Kupljena je nova francuska oprema. Sve podatke smo plasirali u javnost i mogu se pogledati na našoj prezentaciji na Youtub Elixir Group – kompanijski film. Fabrika u Prahovu je revitalizovana, pogon za proizvodnju fosforne kiseline iz sumporne kiseline je potpuno modernizovan. Proizvedena fosforna kiselina u IHP Prahovu se delom pretvara u đubrivo u pogonima u Prahovu a deo se železničkim cisternama transportuje u Zorku u Šapcu i od nje prave druge vrste kompleksnih đubriva.

Koliko je značajna poslovna saradnja za RTB Bor, a koliko za Elixir?

Industrija hemijskih proizvoda iz Prahova je nekada bila u sastavu RTB-a. RTB je veliki proizvođač sumporne kiseline, koji generiše sumpornu kiselinu kao nusproizvod, jer kada se prži bakar on u sebi ima 33 posto sumpora. Bakar je sulfidna ruda i da bi se proizvodio bakar prženjem rude bakra dobija se SO2 gas, ako ga pustite u vazduh onda se zagađuje atmosfera. Da se to ne bi desilo mora se prevesti u SO3 gas koji se ispira kroz vodu i tako se dobija sumporna kiselina. Sumporna kiselina se ne sme pustiti u reku ili u zemlju, jer je i dalje veoma opasna po zdravlje ljudi.

U RTB su još 60-ih godina shvatili da pored sebe moraju imati fabriku za proizvodnju mineralnih đubriva, koja će 12 meseci u godini apsorbovati kiselinu i tako rešiti ekološki problem i obezbediti rad topionice. Napravljena je velika fabrika đubriva u Prahovu, koja je bila u sastavu RTB Bor i koja je apsorbovala ukupnu proizvodnju sumporne kiseline koju je Topionica Bor proizvodila. U vreme bivše Jugoslavije ovakav problem je na sličan način rešavan u Cinkari u Titovom Velesu, u Trepči i Cinkari u Šapcu. One su imale u svom sastavu ili svojoj blizini i fabrike đubriva, apsorbere sumporne kiseline. Znači, topionice u Srbiji morale su, kao i u celom svetu, imati u vlasništvu ili strateškom poslovnom odnosu fabriku koja 12 meseci apsorbuje sumpornu kiselinu.

Bez obzira na to ko je danas vlasnik i ko će u budućnosti biti vlasnik RTB-a i Fabrike đubriva u Prahovu, te dve firme moraju da sarađuju, one su tehnološki povezane i one su potrebne jedna drugoj. Ono što je u RTB nusproizvod i problem koji, da bi ga rešili, iziskuje velika finansijska sredstva, to je fabrici u Prahovu strateška sirovina.

Smatrate li da ste ušli u rizik investirajući u pokretanje proizvodnje u Prahovu i Šapcu, ukoliko u Boru dođe do zastoja proizvodnje sumporne kiseline?

Svaki privrednik, pa i ja, koji je uložio velika sredstva u pokretanje proizvodnje, ne sme da dozvoli da fabrika stane zbog nedostat kasirovine. Ukoliko bi se desilo da Topionica u Boru stane i da nam ne isporučuje kiselinu, mi imamo rezervno snabdevanje iz topionice bakra u Bugarskoj. Bugarska ima oko milion tona suficita sumporne kiseline i izvozi je u region, Maroko i Tursku. Ove godine od njih ćemo preuzeti 100.000 tona sumporne kiseline, ali čim Topionica Bor krene sa proizvodnjom većeg kapaciteta, mi ćemo preuzimati sumpornu kiselinu iz Bora. Po vama, ima li uslova da hemijska industrija u Srbiji ponovo bude jaka privredna grana i da li ste na osnovu tog uverenja koncipirali razvoj Elixir-a?

Potpuno sam siguran da će hemijska industrija u Srbiji, uz podršku države i banaka, ponovo biti jedan od najjačih činilaca na putu napretka naše zemlje. Zbog toga smo planirali dugoročni razvoj Elixir-a, koji ide pravcu proizvodnje vodotopivih đubriva koja su skuplja i koriste se u folijarnom navodnjavanju kap po kap, zatim, proizvodnja specijalnih đubriva kao što su kalijum-sulfat, kalijum-fosfat. Ostaćemo u branši đubriva, ali ćemo fosfornu kiselinu koristiti za višu fazu prerade u proizvode koji su skuplji.

Tako generišemo veću vrednost i veći profit. U budućih deset godina očekujem i nadam se da Bor neće biti jedini proizvođač sumporne kiseline, niti Zorka i Prahovo jedini konzument sumporne kiseline. U desetogodišnjim planovima Elixir Group-a je izgradnja sopstvene fabrike sumporne kiseline od elementarnog sumpora koji NIS izdvaja iz sirove nafte ili iz pirita koji se nalazi u borskoj rudi.