Dok smo bili SFRJ, dug je bio 10x manji

Trend dugoročnog zaduženja SFRJ eskalirao je naročito između 1975. i 1980. godine, kada je dug sa oko šest milijardi narastao na 16 milijardi američkih dolara.

Problemi u platnom prometu sa inostranstvom nastali su sredinom 1987. mada treba naglasiti da je Jugoslavija, uprkos brojnim teškoćama, na vreme izmirivala svoje spoljne obaveze.

Prema podacima Narodne banke Jugoslavije, krajem 1987. spoljni dug je premašio 21,3 milijarde dolara (srednjoročni i dugoročni dug iznosio je 18,7 milijardi dolara). Ako se od toga iznosa odbiju potraživanja, uglavnom zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara i "prečiste" klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17,5 milijardi dolara.

Problem nije bio apsolutni iznos duga, s obzirom na to da nije bio veći od jedne trećine BDP-a, već visok koeficijent zaduženosti države od oko 45 odsto (prema kriterijumu MMF-a situacija je alarmantna ukoliko dostigne 25 do 30 odsto).

Ilustracije radi, 1986. i 1987. godine gotovo 10 odsto bruto domaćeg proizvoda odlazilo je na otplatu glavnice i kamata, a do 1990. na naplatu je dospevalo 58 odsto glavnice spoljnog duga Jugoslavije, što je bio preveliki zalogaj. Zbog toga je u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao koordinatorom multilateralne finansijske podrške, izvršena konsolidacija jugoslovenskih dugova (do 1995), čime je znatno olakšano breme njihovog servisiranja.

Ali, uprkos problemima u servisiranju obaveza, Jugoslavija je u finansijskim krugovima, smatrana sposobnim dužnikom, koji je smanjivao dug, iako nije bio u mogućnosti da dospele rate plaća u punom iznosu. SFRJ je, inače, u više navrata refinansirala spoljne dugove mada to nije ni jednostavna, ni jeftina operacija, jer se dug samo odlaže, dodeljuje se novi kredit za otplatu starog, koji se kasnije vraća sa kamatom.

Na primer, uz prosečnu kamatu od oko devet odsto i rok otplate od sedam godina, jedna milijarda dolara refinansiranog kredita košta oko 600 miliona dolara. U periodu od 1983. do 1990. godine, SFRJ je inostranim poveriocima platila u gotovom više od 30 milijardi dolara, što je bio veliki izazov u dokazivanju da može da bude uredan platiša. Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, krajem 1991, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području premašivao je 15 milijardi dolara, pri čemu je bivša Federacija bila garant za oko 11 milijardi. Koeficijent zaduženja tada je bio smanjen na oko 15 odsto, a indikativna cena jugoslovenskog duga na sekundarnom tržištu dugova zemalja u razvoju, kretala se oko 30 odsto nominalne vrednosti.

Posmatrano po republikama najviše zadužena bila je Srbija čiji je spoljni dug iznosio 4,8 milijardi dolara, sledi Hrvatska (2,7 milijardi), Slovenija (1,7 milijardi), BiH (1,5 milijardi), Makedonija (0,7 milijardi), Crna Gora (0,6 milijardi), dok je Federacija dugovala 3,1 milijardu dolara.

Međunarodnim finansijskim institucijama bivša država dugovala je oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4,4 milijarde, a vladama razvijenih zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara. Prema kriterijumu MMF-a i Svetske banke, SRJ je bila visoko zadužena zemlja sa "nižim srednjim dohotkom" po glavi stanovnika.

Zanimljiv je podatak da je danas spoljni dug Hrvatske, Slovenije i Srbije, posmatrano pojedinačno za svaku državu, veći od duga cele SFRJ. Ukupan spoljni dug država nastalih posle raspada SFR Jugoslavije sada iznosi oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), dok se pre rata, kretao oko 15 milijardi dolara, što je čak devet puta više nego krajem 1991.

To, doduše, ne odslikava pravo stanje, jer vrednost američkog dolara danas nije ista kao pre 25 godina - pojedini stručnjaci upozoravaju da je vrednost američke valute, od 1991. pa zaključno sa 2012, gotovo prepolovljena, ali uključujući i tu činjenicu, realno je ukupan iznos spoljnog duga svih država nastalih na području bivše SFRJ na kraju 2013. bio oko šest puta veći nego krajem 1991.

S druge strane, ukupan iznos BDP-a (u realnom iznosu) u 2013. svih šest država nastalih na području bivše SFRJ bio je manji nego 1991. Već iz tih podataka jasno je da je stepen spoljnog zaduženja svih novih država znatno povećan. Prema podacima Svetske banke, odnos spoljnog duga i BDP-a u 2013. godini iznosio je za BiH - 52,1 odsto, za Makedoniju - 64,4 odsto, za Sloveniju - 84,4 odsto, za Srbiju - 87,4 odsto, za Hrvatsku - 103,4 odsto, a za Crnu Goru 120,4 odsto. Ako se ima u vidu da se po kriterijumima međunarodnih finansijskih institucija država smatra visoko zaduženom ako odnos njenog spoljnog duga i BDP-a premašuje 80 odsto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko zadužene zemlje. Da ne govorimo o tome da je veličina BDP-a, izražena u dolarima, manje ili više naduvana, jer se BDP u domaćoj valuti deli sa veštačkom, nerealnom vrednošću američkog dolara.

Ubedljivo najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug ove godine dostigao oko 49 milijardi evra, slede Slovenija sa 45 milijardi evra, Srbija sa 27 milijardi evra, Makedonija sa šest milijardi evra, a na začelju liste su Bosna i Hercegovina sa četiri milijarde evra i Crna Gora sa oko dve milijarde evra. Evidentno je da je spoljni dug svih šest država zabeležio veliki rast.

Stručnjaci su saglasni i u tome da donekle samo Slovenija i Hrvatska kao punopravne članice Evropske unije, mogu dozvoliti sebi toliki dug, posmatrano u odnosu na BDP, jer u slučaju problema u izmirivanju svojih obaveza, mogu da očekuju podršku EU, koja je u sličnim situacijama (Grčka, Irska, Portugal, Kipar i španija) već intervenisala.

Prema podacima NBS spoljni dug Srbije na kraju prvog tromesečja iznosio je 26,73 milijarde evra pri čemu je dug javnog sektora iznosio 15,06 milijardi evra, a privatnog (banke, firme, građani) 11,48 milijardi evra. Na kraju 2014. spoljni dug Srbije iznosio je 26 milijardi evra, što je u odnosu na kraj 2013. godine povećanje za 284,1 miliona evra.

* Autor je naučni savetnik i redovni član NDES