BiH priprema novi gasovod ka Hrvatskoj: Trasa duga 196 kilometara

Reč je o Zapadnoj interkonekciji, projektu koji bi kroz približno 196 kilometara gasovoda i odvojaka omogućio gasifikaciju Unsko-sanskog kantona i pristup novim izvorima snabdevanja, uključujući gas sa LNG terminala na Krku, piše BiznisInfo.ba.

BH-Gas je pokrenuo novi postupak izbora izrađivača studije izvodljivosti, procenjene vrednosti 370.000 KM bez PDV-a. Ponude se primaju do 7. decembra 2026. godine, a kriterijum za dodelu ugovora je najniža cena.

Tri faze za povezivanje Krajine

Ipak, značaj projekta daleko prevazilazi vrednost ovog tendera. On bi delu zemlje koji nije uključen u postojeću gasnu transportnu mrežu otvorio mogućnost korišćenja novog energenta, a dugoročno bi mogao da doprinese i sigurnosti snabdevanja šireg područja.

Prema ranijim informacijama Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, dostavljenim u odgovoru na pitanje delegata Azhara Sejarića, projekat je podeljen u tri faze.

Prva obuhvata gasovod Tržac – Bosanska Krupa, sa odvojcima prema Bihaću i Velikoj Kladuši, ukupne dužine oko 80 kilometara. Druga faza predviđa pravce Bosanska Krupa – Sanski Most – Ključ i Ključ – Bosanski Petrovac, ukupne dužine približno 105 kilometara.

Trećom fazom planirano je dodatnih 11 kilometara gasovoda između Pećigrada i Bužima. Ukupno je reč o približno 196 kilometara infrastrukture, pri čemu će studija tek precizirati trasu transportnog gasovoda, odvojke i lokacije potrebnih objekata.

Put do gasa sa Krka vodi preko hrvatske mreže

Zapadna interkonekcija povezala bi Unsko-sanski kanton sa transportnim sistemom Hrvatske. Time bi se otvorio pristup raspoloživim izvorima prirodnog gasa u Evropi, uključujući LNG terminal Krk, što Ministarstvo izričito navodi u svom odgovoru.

To ne znači izgradnju zasebne cevi od Krka do Krajine, već pristup gasu preko hrvatske transportne mreže. Ključni spoj na hrvatskoj strani predstavlja planirani gasovod Lička Jesenica – Rakovica – granica Hrvatske i BiH. Njegova realizacija važan je uslov da buduća infrastruktura u Unsko-sanskom kantonu dobije funkcionalnu vezu za snabdevanje.

Zbog toga dinamika projekta neće zavisiti samo od aktivnosti u BiH, već i od pripreme i izgradnje odgovarajućeg pravca u Hrvatskoj.

Šta bi dobila domaća privreda

Ministarstvo opravdanost projekta prvenstveno vidi u proširenju tržišta prirodnog gasa i interesovanju potencijalnih potrošača na području Unsko-sanskog kantona. Za privredu bi nova infrastruktura mogla da znači dodatni izbor energenta i mogućnost uvođenja tehnologija koje zahtevaju dostupnost prirodnog gasa.

Koliko su kompanije zaista zainteresovane, kakvu potrošnju mogu da ostvare i može li ona da opravda troškove izgradnje, pitanja su koja treba detaljnije razraditi studijom izvodljivosti.

Dolazak transportnog gasovoda ne znači automatski i priključak za svaku fabriku ili domaćinstvo. Za snabdevanje krajnjih potrošača potrebno je razviti distributivnu mrežu i priključke, dok će uslovi korišćenja zavisiti od budućeg modela realizacije i snabdevanja.

Zato je studija važna i kao provera ekonomske održivosti, a ne samo kao dokument kojim će se nacrtati trasa.

Pripreme traju još od 2008. godine

Zapadna interkonekcija nije nova ideja. Predinvesticiona studija gasifikacije Unsko-sanskog kantona završena je još 2008. godine, pa sada treba ažurirati podatke na kojima bi se zasnivala dalja realizacija.

Nova studija trebalo bi da obuhvati procenu energetskih potreba, kao i tehničku, ekonomsku i ekološku opravdanost projekta. Treba da ponudi i ažuriranu procenu ukupne investicione vrednosti. Iznos od 370.000 KM odnosi se isključivo na izradu studije, a ne na izgradnju gotovo 200 kilometara gasovoda.

Ministarstvo navodi da je projekat uključen u strateške dokumente BiH i Federacije BiH. U aprilu 2025. godine zaključen je i memorandum o razumevanju i saradnji između nadležnog federalnog ministarstva i Vlade Unsko-sanskog kantona, radi koordinacije aktivnosti.

Južna interkonekcija menja trasu

Pripreme za zapadni pravac odvijaju se dok je mnogo poznatija Južna interkonekcija i dalje opterećena nerešenim pitanjima. Kako je BiznisInfo.ba ranije pisao, američki investitori pripremaju novu trasu kako bi zaobišli prepreke povezane sa državnom imovinom, dok ugovor sa Vladom Federacije BiH još čeka potpis.

Predstavnik kompanije AAFS Amer Bekan rekao je da su počeli izradu novog projekta nakon što su od BH-Gasa dobili informaciju da Evropska unija nije dala saglasnost za preuzimanje postojeće projektne dokumentacije, čiju je izradu finansirala. Promena bi mogla da znači dužu i skuplju trasu, dok detalji njenog novog pravca još nisu predstavljeni javnosti.

Zapadna interkonekcija ima drugačiji neposredni cilj: gasifikaciju Krajine. Ipak, oba projekta pokazuju koliko su za nove pravce snabdevanja, uz političke najave, važni dokumentacija, prekogranično usklađivanje i obezbeđeno finansiranje.

Prva faza do 2030, ali uz važne uslove

U odgovoru Ministarstva od 15. maja 2026. godine navedeno je da bi prva faza Zapadne interkonekcije mogla da bude završena do kraja 2030. godine. Ta procena uslovljena je pravovremenom realizacijom hrvatskog dela projekta, podrškom nadležnih institucija i obezbeđivanjem potrebnih sredstava.

Rok se, dakle, odnosi na prvih približno 80 kilometara, a ne na celu planiranu mrežu. Završetkom prve faze stvorile bi se pretpostavke za nastavak projekta.

Ministarstvo navodi i da bi realizacija prve i druge faze dugoročno otvorila mogućnost povezivanja Zapadne interkonekcije sa postojećim gasnim transportnim sistemom BiH, čime bi njen značaj prevazišao granice Unsko-sanskog kantona.

Prvi naredni konkretan korak je završetak izbora izrađivača studije. Njeni rezultati trebalo bi da pokažu koliko bi projekat koštao, kakvu potrošnju može da očekuje i pod kojim uslovima gotovo dve decenije stara zamisao može da pređe u fazu izgradnje.