Mak se vratio na njive kod Subotice: Zasejao 20 jutara, a gotovo sav rod ide u izvoz

Proizvodnja maka na vojvođanskim njivama ponovo privlači pažnju, a Dragan Antunović iz Male Bosne kod Subotice već drugu sezonu ovu kulturu gaji na 20 jutara.

Iako se mak danas retko može videti na vojvođanskim njivama, Dragan Antunović iz Male Bosne kod Subotice nije imao dilemu kada je odlučio da ga uvrsti u plodored. Umesto nekoliko oglednih parcela, već prve godine zasejao je 20 jutara. Posle dve proizvodne sezone, njegovo iskustvo pokazuje da li se takva odluka isplatila.

Ideja da se oproba u proizvodnji maka nije potekla od samog proizvođača, već od otkupljivača sa kojim već godinama sarađuje. Umesto da, kako kaže, počne sa svega nekoliko jutara, Antunović je odmah zasejao dvadeset.

IrinaMonte/Shutterstock

"Lane sam prvi put počeo da gajim mak. Čovek koji ima otkupno mesto predložio mi je da pokušamo sa ovom kulturom. Ljudi uglavnom poseju dva ili tri jutra, ali ja, ako nešto radim, odmah to radim na većoj površini. Zasejali smo 20 jutara i prošle godine mak je odlično rodio. Bila je idealna godina", rekao je za portal Subotica.com poljoprivredni proizvođač iz Male Bosne Dragan Antunović

Prošla sezona donela je veoma dobre prinose, dok je ovogodišnja bila znatno zahtevnija zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Ipak, Antunović je uspeo da očuva useve i zadovoljan je ostvarenim rezultatima.

"Još nemamo konačan prinos jer nismo završili selektovanje, ali očekujemo između 800 i 900 kilograma po jutru. Ima proizvođača koji su imali znatno manje, između 300 i 500 kilograma. Ovu godinu obeležio je majski mraz, koji je ostavio posledice i na drugim kulturama", dodaje Antunović

Najveći deo maka proizvedenog u ovom kraju namenjen je izvozu. Kupci su velike prerađivačke kompanije iz Nemačke i Mađarske, koje, prema rečima proizvođača, imaju dovoljno kapaciteta i zainteresovane su za različite sorte.

"Naš mak završava u nemačkoj i mađarskoj firmi. U Nemačkoj postoji velika fabrika, dok je u Mađarskoj izgrađena nova, druga po veličini u Evropi. Njihovi predstavnici dolaze kod nas i nude ugovore za plavi mak, a moguće je da će ubuduće biti tražen i beli", precizira Antunović

Proizvođači ističu da je mak manje zahtevan od pojedinih ratarskih kultura, ali uspešna proizvodnja ipak zahteva poštovanje plodoreda, kvalitetno seme i pažljiv izbor parcela.

Shutterstock/xpixel

"Trenutno je proizvodnja isplativa. Ulaganja su slična ili manja nego kod uljane repice i pšenice. Mak nije zahtevna biljka, ali treba voditi računa da na parceli nema pupe, koja mu predstavlja najveći problem. Važno je i kakvo seme dobijete, jer se može dogoditi da se tek posle setve pokažu određeni problemi", objašnjava poljoprivrednik iz Male Bosne

Većina semena koje se koristi u proizvodnji dolazi iz uvoza. Antunović objašnjava da se mak razlikuje od drugih kultura jer seme namenjeno setvi mora određeni period da odstoji kako bi dostiglo najbolju klijavost.

"Devedeset odsto semena dolazi iz uvoza. Mak je specifičan jer seme ne možete odmah da sačuvate i ponovo posejete. Potrebno je da odstoji godinu ili dve u odgovarajućim uslovima kako bi dostiglo najbolju klijavost", zaključuje Antunović