Subotica obeležila 247 godina: Velika ulaganja menjaju grad, novi projekti već pred vratima

Subotica je danas svečanom sednicom Skupštine grada obeležila Dan grada i 247 godina od 1. septembra 1779. godine, kada je poveljom carice Marije Terezije dobila status slobodnog kraljevskog grada i ime Maria Theresiopolis.

O rezultatima ostvarenim između dva Dana grada i planovima za naredni period govorili su gradonačelnik Subotice Stevan Bakić i predsednik Skupštine grada Daniel Đivanović.

"Dan grada je prilika da se sa ponosom osvrnemo na godinu iza nas, ali i da pogledamo u budućnost. U središtu svega što radimo mora da bude čovek – građanin Subotice, njegove potrebe, brige i problemi sa kojima se svakodnevno susreće", poručio je Bakić.

Govoreći o najznačajnijim ulaganjima, posebno je izdvojio projekat "Čista Srbija", u okviru kojeg je na području Subotice ugovorena izgradnja 22,7 kilometara kanalizacione mreže. Do kraja avgusta postavljeno je oko 14 kilometara, dok su radovi na Paliću i u Bajmoku završeni.

Shutterstock/Baloncici

U okviru istog projekta počela je i izgradnja kolektora na Prozivci, kojim bi trebalo da bude rešen višedecenijski komunalni i ekološki problem otvorenog kanala. Radovi obuhvataju zacevljenje dela kanala i izgradnju kolektora prečnika dva i po metra, u dužini od 606 metara.

Među završenim ekološkim projektima izdvojena je i sanacija i rekultivacija nesanitarne deponije "Aleksandrovačka bara", realizovana u tri faze uz podršku Vlade Srbije.

Bakić je podsetio i da je Subotica tokom prethodne godine postala deo mreže brzih železničkih veza, čime je znatno bolje povezana sa Novim Sadom i Beogradom.

"To nije samo nova pruga, već nova razvojna šansa za Suboticu, njenu privredu, turizam i sve građane", naglasio je gradonačelnik.

Među važnijim ulaganjima izdvojeni su i novoizgrađena ambulanta na Paliću, vredna 56,53 miliona dinara, ponovno otvaranje rekonstruisanog i dograđenog Narodnog pozorišta, kao i rekonstrukcija i dogradnja OŠ "Đuro Salaj", za koju je Republika Srbija izdvojila 295 miliona dinara.

Kao značajan iskorak u razvoju dualnog obrazovanja izdvojena je izgradnja Trening centra pri Tehničkoj školi "Ivan Sarić", površine oko 3.600 kvadratnih metara, sa 11 radionica i 27 savremeno opremljenih kabineta.

Među prioritetima za naredni period su privlačenje domaćih i stranih investicija, širenje privredne zone, očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, kao i dalja ulaganja u komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu, ekologiju, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, kulturu i sport. Za izgradnju novih ulica opredeljeno je 180 miliona dinara, a početak radova planiran je tokom jeseni.

Predsednik Skupštine grada Daniel Đivanović poručio je da posebnost Subotice počiva upravo na njenoj različitosti i zajedničkom životu ljudi različitih nacionalnosti, vera, jezika i tradicija.

Shutterstock/Matyas Rehak

"Subotica nikada nije pripadala samo jednoj kulturi, jednom jeziku ili jednoj generaciji. Njenu istoriju stvarali su ljudi različitih nacionalnosti, vera i tradicija, koji su ovde živeli zajedno, radili, stvarali porodice i gradili budućnost", rekao je Đivanović.

Podsetio je i na razvoj grada početkom 20. veka, kada su podignuti Gradska kuća, Sinagoga i neki od najprepoznatljivijih objekata na Paliću. Kao primere očuvanja tog nasleđa naveo je obnovu Sinagoge, Vodotornja i Spomen-česme na Paliću, Gradske biblioteke i kuće nekadašnjeg gradonačelnika Karolja Biroa.

Najavljena je i obnova krova Gradske kuće, za koju su sredstva obezbeđena kroz IPA projekat, kao i obnova Sovine kule na Paliću, važnog dela sportske istorije grada i nasleđa Lajoša Vermeša.

Đivanović je ocenio da Subotica ne mora da bira između tradicije i savremenog razvoja. Završetak Ipsilon kraka, obnova železničke veze sa Segedinom i brza pruga ka Beogradu i Budimpešti, prema njegovim rečima, otvaraju nove mogućnosti za privredu, turizam i ostanak mladih.

Poseban deo svečanosti bio je posvećen ovogodišnjim dobitnicima gradskih priznanja.

Zvanje Počasni građanin Subotice uručeno je novinaru Ištvanu Benčiku za više od pola veka rada u novinarstvu, doprinos informisanju na mađarskom jeziku i angažovanje na zaštiti životne sredine.

"Čuvajmo Suboticu i zajedno je gradimo za generacije koje dolaze. Neka bude grad u kojem se različitosti poštuju, dobri ljudi prepoznaju, znanje ceni, deca sigurno odrastaju, a svaki čovek oseća da je važan", zaključio je Bakić.

nik_yurginson/Shutterstock

Od Maria Theresiopolisa do današnje Subotice

Dan grada obeležava se 1. septembra u znak sećanja na 1779. godinu, kada je carica Marija Terezija Subotici dodelila status slobodnog kraljevskog grada i ime Maria Theresiopolis. Jedan od najznačajnijih perioda urbanog razvoja usledio je početkom 20. veka, kada su nastali objekti koji i danas određuju prepoznatljiv izgled grada, među kojima su Gradska kuća, Sinagoga i reprezentativna zdanja na Paliću. Upravo spoj tog arhitektonskog nasleđa i višekulturnog karaktera ostao je jedno od glavnih obeležja Subotice.