Pola veka neprekidnog rada prečistača otpadnih voda

Povodom 50 godina neprekidnog rada prečistača, postrojenje su obišli predstavnici Grada i državni sekretar za zaštitu životne sredine, Robert Jakša.

Otpadne vode grada su se sve do sedamdesetih godina prošlog veka ulivale u jezero Palić bez prečišćavanja. Sa razvojem industrije kvalitet jezerske vode se značajno pogoršao, što je dovelo do izumiranja nekih biljnih i životinjskih vrsta.

"Tadašnji rukovodioci grada su morali da donesu neke teške odluke, na koji način da spase jezero. Tada su formirani i sektori, totalno su isušili jezero, i tako odstranili deo mulja sa tla", rekla je prilikom obilaska Čila Goli, zamenica gradonačelnika.

U međuvremenu su izgradili i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koji je stavljen u funkciju 1975, znači tačno pre 50 godina. Naravno, kako se razvijala tehnologija, i standardi su postajali sve strožiji, imali smo priliku i mogućnost da zajmom od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj uradimo jednu veliku obnovu ovog postrojenja. To je bilo 2009, i to je bilo prvo postrojenje na teritoriji Republike Srbije sa tercijarnom tehnologijom prečišćavanja otpadnih voda.

Obnovom prečistača, došlo je do velikih promena – objašnjava Đerđ Šugar, direktor "Vodovoda".

Tri bitne promene su se desile u poređenju sa starim prečistačem: jedna je povećanje hidrauličkog kapaciteta, druga je za potrebe recipijenta. Naravno, 1975. još nije postojao tercijarni tretman, znači uklanjanje fosfora i azota. To je najbitnije što se tiče očuvanja prirode i tretmana otpadnih voda. Sa novim prečistačem, to je kompletirano. A treća stvar: stari prečistač nije imao tretman mulja.

Državni sekretar za ekologiju Robert Jakša je nakon obilaska postrojenja istakao kako je ovo preduzeće dokazalo da može da prati izazove vremena.

– Sa tehnološkim unapređenjem, ekološkom osvešćenošću, i sa standardima Evropske unije, mogli su da izrade jedan pouzdan i moderan sistem, za dobrobit građana.

Državni sekretar je govorio i o saradnji Republike i Grada, a jedan od najvažnijih aktuelnih projekata trenutno je sanacija i rekonstrukcija "Aleksandrovačke bare", koja je unazad nekoliko decenija najveći ekološki izazov i problem u Subotici. Završetkom treće faze projekta, na mestu nekadašnje deponije, biće zelena oaza.