Niš dobija snažan energetski oslonac: Sa gasnom elektranom obezbediće i električnu i toplotnu energiju

Gasna elektrana u Nišu trebalo bi da bude završena do 2030. godine, dok je početak izgradnje planiran za 2028, izjavila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović, gostujući na Niš TV.

Prema njenim rečima, pripremne aktivnosti na realizaciji ovog projekta već su odmakle, a buduća elektrana trebalo bi da doprinese dugoročnoj energetskoj sigurnosti Niša, ali i stabilnosti celokupnog elektroenergetskog sistema Srbije.

Naredni korak je formiranje zajedničkog preduzeća koje će biti nosilac razvojnih aktivnosti, nakon čega slede izgradnja postrojenja, nabavka opreme i gasnih turbina.

Planirano je da elektrana proizvodi i električnu i toplotnu energiju, čime bi Niš dobio značajan novi energetski kapacitet.

Zašto je gasna elektrana važna za Niš i Srbiju

Đedović Handanović istakla je da će gasne elektrane imati važnu ulogu u daljem razvoju energetskog sistema Srbije, pre svega zbog mogućnosti brzog uključivanja i isključivanja iz proizvodnje.

Za razliku od pojedinih obnovljivih izvora energije, njihov rad ne zavisi neposredno od vremenskih prilika, zbog čega mogu da doprinesu stabilnosti snabdevanja i omoguće veću integraciju energije iz obnovljivih izvora.

Ministarka je ukazala i na rast potrošnje električne energije, navodeći da je letnja potrošnja već dostigla nivo zimske, zbog čega su Srbiji potrebni dodatni proizvodni kapaciteti.

Energenata ima dovoljno za grejnu sezonu

Govoreći o spremnosti Srbije za predstojeću grejnu sezonu, Đedović Handanović poručila je da energenata ima dovoljno.

Navela je da će gas biti isporučen svim toplanama, uključujući i one koje imaju dugovanja, ali je istovremeno apelovala na gradove i toplane da redovno izmiruju obaveze prema dobavljačima.

Prema podacima koje je iznela, u državnim rezervama nalazi se više od 47.000 tona mazuta, dok je na deponijama oko 1,89 miliona tona uglja.

Osvrnula se i na hidrološke prilike, ističući da je nizak vodostaj Dunava ove godine značajno otežao proizvodnju električne energije, zbog čega hidroelektrane na ovoj reci rade sa oko 40 odsto kapaciteta.

NIS i rad rafinerije od ključnog značaja

Jedna od tema razgovora bila je i situacija u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).

Đedović Handanović naglasila je da je za Srbiju od ključnog značaja da rafinerija nastavi sa radom i poručila da država neće dozvoliti da energetska sigurnost zemlje bude ugrožena.

"Nama je najvažnije da rafinerija radi, rafinerija ne sme da stane", poručila je ministarka.

Objasnila je da je rad rafinerije važan za obezbeđivanje dovoljnih količina dizela, benzina, kerozina, mazuta i drugih naftnih derivata za domaće tržište.

Prema njenim rečima, američka strana produžila je dozvolu do 30. oktobra, čime je ostavljen dodatni prostor za nastavak pregovora.

Ministarka je navela i da je Srbija u razgovorima sa mađarskom stranom uspela da obezbedi povoljniji položaj u slučaju promene vlasničkih odnosa u NIS-u.

Kako je objasnila, cilj je da Srbija, kao manjinski akcionar, dobije snažniji glas prilikom donošenja važnih odluka o nabavci sirove nafte, remontima i drugim strateškim pitanjima.

Više od 1.000 domaćinstava u Nišu dobilo subvencije

Poseban deo gostovanja bio je posvećen energetskoj efikasnosti domaćinstava i rezultatima državnih i gradskih programa subvencionisanja.

Đedović Handanović navela je da je u Nišu do sada, uz pomoć subvencija države i grada, energetski sanirano 1.046 domaćinstava, dok ukupna vrednost izvedenih radova iznosi oko 401 milion dinara.

Kao primer navela je porodicu iz okoline Niša kojoj su, nakon ugradnje solarnih panela i toplotne pumpe, računi za električnu energiju praktično prepolovljeni.

Ta porodica je kroz dva javna poziva ostvarila pravo na subvencije u ukupnom iznosu od oko 770.000 dinara.

Ministarka je podsetila i na iznose podrške koji su građanima dostupni za unapređenje energetske efikasnosti domaćinstava.

Subvencije mogu da pokriju 50 odsto vrednosti investicije za jednu meru energetske sanacije, odnosno do 65 odsto ukoliko se građani prijavljuju za dve mere.

Za socijalno ugrožene građane predviđena je podrška koja može dostići i 90 odsto vrednosti radova.

Đedović Handanović poručila je da će država nastaviti sa ulaganjima u nove proizvodne kapacitete, gasnu infrastrukturu, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.

Ona je ocenila da je stabilan i razvijen energetski sistem jedan od osnovnih uslova za dalji privredni razvoj Srbije.