"Penzije od 1. januara 20 odsto više nego sada"

Tako će penzioneri sledeće godine imati penziju veću za više od 20 odsto nego sada, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je govoreći za Jutarnji dnevnik RTS rekao i da će plate u javnom sektoru od 1. januara biti povećane za 12,5 odsto i podsetio da je i minimalna zarada povećana za 14,3 odsto i da će sledeće godine prvi put preći 40.000 dinara.

Stendbaj aranžman sa MMF-om doprineo bi sigurnosti

Ministar finansija izjavio je da misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Srbiju 20. oktobra i da će se tada sa tom međunarodnom finansijskom institucijom razgovarati o novom stendbaj aranžmanu, koji bi trebalo da pruži dodatni impuls reformama i sigurnosti ulaganja u Srbiji.

"Zadovoljni smo saradnjom sa MMF-om i potpuno je prirodno da je nastavimo, a jedan od potencijalnih načina je upravo stendbaj aranžman. Imajući u vidu situaciju u svetu, smatramo da bi to dalo dodatni impuls reformama u Srbiji i dozu sigurnosti, s obzirom na to da je, kada imate aranžman sa MMF-om, vaš kredibilitet i sigurnost po pitanju dolaska investicija mnogo veća“, rekao je ministar gostujući na RTS-u.

Siniša Mali je naglasio da je za Srbiju aranžman sa MMF-om izuzetno važan i podsetio da je sa tom finansijskom institucijom saradnja počela 2015. godine, kao i da su nam pomogli da kroz dosadašnji reformski proces prođemo brzo i uspešno.

"Danas je Srbija primer uspešnosti reformi od 2014. do 2018. godine, kada smo završili tešku fiskalnu konsolidaciju. Nakon toga smo ušli u visoke stope privrednog rasta, još pre krize izazvane pandemijom“, podsetio je Mali.

Prema njegovim rečima, sada bismo od MMF-a mogli da povučemo mnogo povoljnije novčana sredstva, nego što bi to bio slučaj kada bismo se zaduživali na finansijskom tržištu kapitala.

"Tokom Generalne skupštine UN predsednik Vučić je imao sastanak sa predsednicom MMF-a Kristalinom Georgievom i ona je rekla jednu važnu stvar, a to je: pravite finansijske bafere, što bi značilo finansijske rezerve. Da imate dovoljno novca da reagujete ukoliko se situacija pogorša. A kao što smo svedoci, tu je konflikt u Ukrajini koji se nastavlja, ogromna energetska kriza, veliki broj zemalja ulazi u recesiju i sve to zahteva da imamo dovoljno novca. Zato je i bilo važno da od UAE dobijemo kredit od milijardu dolara po stopi od samo tri odsto. Da smo izašli na tržište kapitala, mi bismo imali kamatu od sedam do osam odsto i to ne zbog Srbije, već zbog toga što je sada trenutno takva cena novca“, naglasio je Mali.

Ministar je i komentarisao visinu javnog duga Srbije, istakavši da o njemu pričaju neodgovorni pojedinci, te da je reč o paušalnim ocenama.

"Zbog građana Srbije, bitno mi je da kažem da je u ovom trenutku javni dug Srbije 31,5 milijardi evra. Ako pogledate apsolutni iznos tog javnog duga mi nemamo nikakav problem, otplaćujemo sve obaveze na vreme“, rekao je Mali.

Ministar finansija je podsetio da neke druge zemlje imaju mnogo veći javni dug u apsolutnom iznosu, pa tako Francuska ima 2.900 milijardi evra javnog duga, Nemačka 2.482 milijarde duga, a naš dug je 31,5 milijardi evra.

"To još nije pravi pokazatelj. Pravi je kada to uporedite sa vrednošću bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno sa vrednošću ukupno proizvedenih roba i usluga u jednoj godini. Kada stavite naš dug u odnosu na BDP, nama je javni dug oko 53 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto“, naveo je Mali.

On je dodao da je, poređenja radi, javni dug u Grčkoj 193 odsto BDP-a, u Španiji 118 odsto, Francuskoj 113, u Crnoj Gori 103, dok je prosek u EU oko 90 odsto.

"Mi smo daleko od bilo kakvog problema. Drugo je što su neodgovorni pojedinci pokušali da kažu da je sada situacija mnogo gora nego u njihovo vreme 2012. godine. Međutim, 2012. ukupan javni dug je bio 17,7 milijardi (53 odsto BDP), naš BDP je bio 33,6 milijardi. Danas je isto 53 odsto učešće javnog duga u BDP-u, ali je razlika u tome što je tada sve što smo proizveli vredelo 33,6 milijardi evra, a danas vredi 60,2 milijarde evra. Mi ćemo krajem godine imati najveći BDP ikada“, naglasio je Mali.

On je podsetio i da je tada prosečna plata bila 331 evro, a u julu ove godine 633 evra. BDP po stanovniku tada je bio 4.700 dolara, a danas je preko 8.000 dolara. Tada je stopa nezaposlenosti bila 25,9 odsto i svaki četvrti u Srbiji nije imao posao, a danas je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto i istorijski je najniža. Tada nije bilo nijedne investicije u Srbiji, a danas je za prvih osam meseci nivo investicija oko 2,6 milijardi evra.

"Srbija se potpuno promenila. Zato nam je važno da nastavimo sa reformama, sa aranžmanom sa MMF i da pokažemo svima da, uprkos krizi, nastavljamo dalje. Država je pokazala da je jaka, stabilna, da ima dovoljno novca. Pomogli smo građanima, privredi, sačuvali radna mesta i evo danas veliki broj zemalja ulazi u recesiju, dok smo mi u prvom kvartalu imali stopu privrednog rasta od 4,3 odsto, a u drugom kvartalu 3,9 odsto i daleko smo od recesije“, kazao je Mali.

On je dodao da se država iz dana u dan bori da ublaži negativne posledice krize po stanovništvo i privredu. Naglasio je da Srbija nije izazvala krizu, već neko drugi, i da se borimo da svakog dana imamo dovoljno gasa, struje, goriva, hrane, te da je država ponovo preuzela teret krize na sebe.

"Uprkos svemu mi smo stabilni i jaki. Imamo 2,5 milijardi evra na računu i potpuno smo likvidni, a to je upravo ono o čemu je predsednica MMF govorila. To znači da smo spremni za predstojeću zimu“, naveo je Mali.

Ministar je rekao da u budućnosti neće biti lako. On je podsetio da smo svake godine kupovali struju i da to nije ništa novo, samo je razlika u tome što je cena struje po megavat-satu bila 70 ili 90 evra, a sada je 400 ili 500 evra.

"Moja molba za građane je da malo štedimo energiju. Ceo svet to radi. Ugasiš sijalicu i uštedećemo, lakše ćemo proći kroz zimu i manje ćemo novca davati za uvoz struje“, poručio je ministar i dodao da ćemo tako imati više novca na proleće.

Ministar Mali je rekao da će bez obzira na otežavajuće okolnosti, naši najstariji sugrađani moći da očekuju povećanje penzija od 1. novembra od devet odsto, a od 1. januara naredne godine od 12 odsto.

"Tako će od 1. januara penzioneri imati preko 20 odsto veću penziju. Imajući u vidu da je prosek inflacije za ovu godinu oko 11,5 odsto, a za sledeću je projekcija 8,7 odsto, imaćemo povećanje penzija u realnom iznosu. Imamo i odluku o povećanju minimalne zarade od 14,3 odsto i po prvi put minimalna zarada ide preko 40.000 dinara, a od 1. januara idemo i sa povećanjem plata u javnom sektoru od 12,5 odsto“, podsetio je Mali.

Kako je rekao, nastavlja se sa ekonomskom politikom, koja sa jedne strane vodi računa o životnom standardu građana, a sa druge strane, ekonomski je važno da se potrošnja nastavi i da ekonomska aktivnost u našoj zemlji nastavi da se odvija.

"Nisam rekao da ne brinem, ali zajedno ćemo se boriti i izboriti. Srbija će biti jača od drugih“, zaključio je ministar.