Šef Nvidije: Deco, manite se programiranja

Njen osnivač i izvršni direktor, Džensen Huang, sada je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, s neto vrednošću od blizu 70 milijardi američkih dolara, i onaj koji je najpozvaniji da govori o budućnosti koju u velikoj meri trasira njegova kompanija.

Huang je bio jedan od glavnih gostiju na samitu “Svetske vlade” u Dubaiju, koji je završen pre nekoliko dana. Na događaju je opširno govorio o budućnosti sveta u novoj stvarnosti veštačke inteligencije, uključujući uticaj koji će ona imati na naše karijere.

Prema Jensenu, mantra učenja kodiranja ili podučavanja vaše dece kako da programiraju ili čak nastave karijeru u informatici, koja je bila tako dominantna u poslednjih 10 do 15 godina, sada je deplasirana.

Već si programer

Možda pomalo paradoksalno, nedavna dostignuća IT industrije dovode je do toga da se automatizacija podrazumeva, čime se dugoročno smanjuje potreba za tehnološkim stručnjacima i broj tehnoloških poslova.

Evo šta je Nvidijin izvršni direktor rekao o tome:

“Tokom poslednjih 10, 15 godina, skoro svako ko sedi na ovakvoj bini rekao bi vam da je od vitalnog značaja da vaša deca uče informatiku. Da svako treba da nauči kako da programira. A u stvari, gotovo je upravo suprotno.

Naš posao je da stvorimo računarsku tehnologiju tako da niko ne mora da programira i da je programski jezik ljudski jezik. Svi na svetu su sada programeri.

Ovo je čudo veštačke inteligencije".

Budućnost ljudskog rada, prema njegovim rečima, u specifičnom je domenu ekspertize – granama nauke, proizvodnje, poljoprivrede, građevinarstva, obrazovanja, inženjeringa i tako dalje.

“Razumevanje izazova i zatim korišćenje autonomno inteligentne tehnologije koje nam pomažu u pružanju rešenja, bez potrebe da trošimo mesece ili godine na ručno razvijanje potrebnog softvera. Za većinu nas je irelevantno kako je određeno rešenje predviđeno. Naučili smo, ili nam je savetovano da naučimo, kako da kodiramo, jer je to bio jedini način na koji su ljudi mogli da komuniciraju s kompjuterima”, naveo je.

Ako ste hteli da mašina nešto uradi, morali ste da znate kako da razgovarate sa njom u njenom visoko tehničkom programskom jeziku (ili, tipičnije, bar nekoliko njih).

Ali brzi uspon AI obećava da će ove veštine učiniti zastarelim za većinu ljudi osim onih koji dizajniraju i održavaju sisteme od kojih ćemo mi ostali zavisiti, dodao je Huang.

Već je dokazano da je to moguće, s ranim eksperimentima koji su pokazali da bi posao koji bi obično obavljao tim ljudi tokom nekoliko nedelja mogao obaviti AI za samo nekoliko minuta.

“Nismo još tamo, naravno, ali smo na brzoj putanji koja bi mogla da poremeti vaše planove tehnološke karijere u roku od samo nekoliko godina. Mnogo je smislenije specijalizovati se za određenu industriju ili profesiju kako biste razumeli njene probleme ili moguće puteve budućeg poboljšanja kako biste znali šta da tražite od AI. Jer, dok veštačka inteligencija može da smisli bilo koji broj ideja, ona ne može da zna mnogo o stvarnosti vašeg rada, osim informacija koje joj dajete. Zbog toga je vaša stručnost u ovoj stvari toliko važna kako biste mogli da postavljate prava pitanja i ona vam može pružiti najbolje moguće odgovore”, kazao je Huang.

“Izaberite svoj pravac”

“Moram reći da mi je opšti savet 'uči programiranje' uvek bio pogrešan. To je zato što svi imamo vrlo ograničenu količinu vremena, i ako ga potrošimo na jednu stvar, automatski ga ne možemo uložiti u nešto drugo. I, realno, koliko nas može da bude sjajno u programiranju? Čak i ako zanemarimo čistu raznolikost onoga što to zapravo može da znači”, naveo je.

Kao i sa ljudskim jezicima, da biste bili dobri u korišćenju bilo kog kompjuterskog jezika, morate ga uvežbati i vremenom stalno nadograđivati ​​svoje veštine.

Površno gledano, "učenje kodiranja" može da vam da neko osnovno razumevanje. Čak i u domenu programiranja, postoje beskrajne mogućnosti i specijalnosti kojima se možete baviti.

Dakle, “programiranje” kao takvo je izuzetno širok pojam koji je sam po sebi zaista prazan. Programiranje šta? Kako? Zašto? Za koga? U kojoj skali?

Decu bi, možda, trebalo podučavati osnovama informatike, slično kao što uče biologiju, iako većina nas nikada neće biti doktor ili naučnik. Osnovno razumevanje o tome kako kompjuteri pokreću budući rad sa AI-om je svakako vredno.

Ali samo oni koji sebe vide da rade kao kompjuterski inženjeri trebalo bi da se bave određenim veštinama, a mi ostali da budemo usmereni na ono što nam je strast i/ili predispozicija, jer to povećava naše šanse da budemo zaista dobri u tome.

Dakle, nemojte učiti da kodirate – naučite da budete odlični u nečemu korisnom, šta god to bilo. AI će uvek biti tu da vam pomogne, poruka je Huanga.