Red letenja Niš–Frankfurt se ne menja, uprkos bankrotu: Koliko uopšte aerodroma treba Nemačkoj?

Onim manjima nikad nije išlo sjajno, a korona bi mogla da ih dokrajči.

Putnici Er Srbije koji uobičajeno iz Niša lete za Frankfurt za sada mogu biti mirni. Po svemu sudeći, red letenja se do daljeg neće menjati iako je nemački aerodrom bankrotirao, kako je prošle sedmice saopštio sud. Naravno, nije u pitanju divovski međunarodni aerodrom u Frankfurtu, već maleni Frankfurt-Han, koji se tako prozvao iako je na sat i po vožnje zapadno od metropole na Majni.

Prema pisanju medija, za taj regionalni aerodrom već ima interesenata, pa je moguće da će ipak preživeti, iako godinama finansijski nije izašao na zelenu granu.

Frankfurt-Han se broji u veće među malim aerodromima u Nemačkoj. Pandemija preti da dokusuri takve, mada im ni pre nije išlo bogzna kako. Prošlogodišnja studija organizacije BUND koja se bavi zaštitom životne sredine (i stalno protestuje protiv avionskog saobraćaja) pokazala je da od četrnaest manjih aerodroma samo dva imaju ekonomsku logiku.

U pitanju su Memingen na pola puta između Minhena i Štutgarta, kao i Veze na samoj holandskoj granici, između Duizburga i Ajndhovena (sa oba aerodroma postoje direktni letovi do Srbije).

"Kada pogledamo rezultate aerodroma u Nemačkoj, izgleda da je potrebno oko tri miliona putnika godišnje kako bi se posao isplatio", kaže Ivone Cigler, profesorka menadžmenta međunarodnog avio-saobraćaja na Frankfurtskom univerzitetu primenjenih nauka. No, mnogi mali aerodromi ni pre pandemije nisu bili blizu te sume. "U prevodu", kaže Ivone Cigler, "oni nemaju dobit."

Prošle godine se sve raspalo. Aerodromčić Erfurt-Vajmar imao je tek 27.000 putnika, Minster/Osnabrik je imao 220.000. Dortmund, koji se isto broji u regionalne aerodrome, zabeležio je 1,2 miliona. Poređenja radi, beogradski aerodrom "Nikola Tesla" je u pandemijskoj 2020. godini imao blizu dva miliona putnika, a godinu pre toga oko šest miliona.

Život na budžetu

Odavno je jasno da je Nemačka – mnogoljudna, ali teritorijom relativno mala i kompaktna – pretrpana aerodromima. Njih 24 se broji u "glavne" putničke. Tu su oni najveći u Frankfurtu (70 miliona putnika 2019), Minhenu (48 miliona), Diseldorfu (25), Berlinu (24) i Hamburgu (17), te veliki regionalni u Kelnu/Bonu (12), Štutgartu (12), Hanoveru (6) i još poneki. I onda ide niz malih.

Mogući spas za te male je da postanu baza i čvorište za neku od niskotarifnih kompanija, kao što je recimo to slučaj sa Dortmundom i Vizerom. Aerodrom Frankfurt-Han je tako propatio kada je irski Rajaner počeo da ga napušta, i umesto toga otišao na pravi frankfurtski aerodrom.

"Može se očekivati da se posle korona-krize nastavi strukturni trend da se traži prisustvo na velikim aerodromima, nauštrb malih", kaže Erik Hejman, stručnjak za vazdušni saobraćaj iz Dojče banke. A što manje ponude, to su, logično, mali aerodromi sve nezanimljiviji za putnike.

Mali aerodromi još uvek dobijaju novac iz budžeta, ali to, prema pravilima Evropske unije, može da traje najdalje do 2024. godine. Osim pomenutih i relativno uspešnih Memingena i Vezea, svi ti mali aerodromi su barem delimično u javnom vlasništvu. Recimo pokrajina Hesen drži 17,5 odsto sada posrnulog aerodroma Han.

U interesnoj zajednici koja zastupa regionalne aerodrome IDRF drukčije gledaju na stvari. Kažu, infrastruktura je uvek skupa, a niko se ne čudi što država subvencioniše železnicu, održava stanice ili gradi puteve. "Samo kod aerodroma se u Nemačkoj javlja to čudnovato gledište da moraju sasvim sami da zarade sve pare", kaže Klaus-Jirgen Švan, predsednik IDRF.

Mali treba da se specijalizuju?

Ovih dana se čuje da provincijski aerodrom Frankfurt-Han ima prednost jer poseduje dozvolu za noćne letove. Možda ga to spase ako od 2024. više ne bude živeo od subvencija?

To je, naposletku, političko pitanje, kaže za DW Hajman iz Dojče banke. Posrnuli aerodromi se mogu naprosto zatvoriti ili pak "zdravo smanjiti", kako objašnjava ovaj stručnjak. Recimo, mogu se odreći linijskog saobraćaja i čarter-letova velikih putničkih aviona pa se tako mogu odreći i infrastrukture potrebne za njih. Aerodrom može potražiti budućnost kao odrednica privatnih aviončića, možda spasilačkih letelica ili za obuku pilota.

U Nemačkoj ima skoro hiljadu aerodroma i manjih pista sa kojih je dozvoljeno poletanje i sletanje. Ekološki aktivisti iz organizacije BUND su kritikovali podršku toj infrastrukturi poreskim novcem jer je to, kako kažu, "rasipanje para štetno po klimu".

Aerodromi su do sada tretirani i kao stvar prestiža, te su pokrajine pokušavale da ih održe u životu. Erik Hajman smatra da bi više nadležnosti trebalo preneti u ruke savezne države koja bi realno trebalo da sagleda da li ima rupa u mreži avio-saobraćaja, ili je pak aerodroma previše.