Povećavaju vojni budžet, a imaju najveću armiju i mornaricu na svetu

Vang nije naveo da li će stopa povećanja, koja će biti objavljena u nedelju na otvaranju godišnjeg zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa, biti iznad ili ispod prošlogodišnjih 7,1 odsto.

Vang je rekao da je udeo budžeta za odbranu ostao stabilan u odnosu na BDP i napomenuo da kineska vojna modernizacija "neće predstavljati pretnju nijednoj zemlji“.

"Naprotiv, to će biti samo pozitivna sila za očuvanje regionalne stabilnosti i svetskog mira", naglasio je Vang na konferenciji za novinare. Vang je kazao da je povećanje izdataka za odbranu potrebno da bi se odgovorilo na složene bezbednosne izazove i da bi Kina ispunila svoje odgovornosti kao velika zemlja.

Potrošnja Kine za odbranu niža je od svetskog proseka i povećanje je zbog toga prikladno i razumno, rekao je Vang, preneo je AP.

Kina je 2021. godine potrošila 1,7 odsto BDP-a na vojsku, prema podacima Svetske banke, dok su SAD, sa svojim ogromnim obavezama u inostranstvu, potrošile relativno visokih 3,5 odsto.

Kina je za odbranu za prošlu godinu izdvojila 229 milijardi dolara, što je otprilike duplo više nego u 2013. Stalna godišnja povećanja budžeta tokom više od dve decenije omogućila su Narodnooslobodilačkoj vojsci Kine od dva miliona pripadnika da poveća sposobnosti u svim kategorijama, podseća američka agencija.

Uz najveću stalnu armiju na svetu, Kina ima najveću mornaricu na svetu i nedavno je lansirala svoj treći nosač aviona. Kina je već uspostavila jednu svoju vojnu bazu u Džibutiju na Rogu Afrike i renovira kambodžansku pomorsku bazu Ream, koja bi joj mogla pružiti prisustvo u Tajlandskom zalivu.

Napori za modernizaciju kineske vojske izazvali su zabrinutost SAD i zemalja saveznica, posebno u vezi sa Tajvanom, za koji je Kina saopštila da će biti stavljen pod njenu kontrolu i silom, ukoliko bude potrebno, podseća AP.