Grčka - otpis duga ili bankrot

Dalara kaže da sporazum sada zavisi od EU, Međunarodnog monetranog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB), koji obezbeđuju pomoć Atini.

"Uveren sam da je predlog koji smo ponudili grčkom premijeru sasvim u saglasnosti sa dogovorenim dobrovoljnim otpisom duga", naveo je Dalara, nakon što sporazum nije postignut tokom vikenda, kao što se očekivalo.

Pregovori o smanjenju ogromnog grčkog duga koji premašuje 350 milijardi evra za oko 100 milijardi odloženi su u petak, nakon razgovora Dalare i grčkog premijera Lukasa Papadimosa. Dalara je ukazao da sporazum sada zavisi od EU, MMF-a i ECB, koji su Atini ukazali pomoć za spasavanje i koji uglavnom kontrolišu grčku ekonomsku politiku. Sada je "većim delom u rukama zvaničnog sektora da izabere put - dobrovoljni otpis duga ili bankrot".

"I dalje sam pun nade da će brojni napori uroditi plodom i da će zajednički stav biti postignut veoma, veoma, veoma uskoro", naglasio je direktor IIF-a.

Glavna tačka spoticanja u pregovorima su kamatne stope koje Grčka treba da isplati na nove obveznice koje će privatni kreditori dobiti u zamenu za one koje dospevaju na naplatu.

MMF i zvanični Berlin žele da nove dužničke hartije, čija će vrednost biti upola manja od vrednosti starih, budu ponuđene uz prosečnu kamatnu stopu od tri odsto, dok je IIF predložio nivo od 4,35 odsto.

Otpis duga ima za cilj da pomogne Grčkoj da do 2020. smanji svoj javni dug na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa sadašnjih 160 odsto, a kamatne stope na obveznice jedan su od ključnih faktora za osiguranje održivosti grčkih finansija.

Dogovor o restrukturisanju grčkog duga neophodan je da bi bio pokrenut drugi paket pomoći Atini u vrednosti od 130 milijardi evra. Takođe je potrebno da dogovor bude postignut uskoro, da bi dobrovoljni otpis duga stupio na snagu pre 20. marta, kada stare grčke obveznice u vrednosti od 14,4 milijarde evra dospevaju na naplatu.

Ministri pokušavaju da postignu rešenje

Evropski ministri finansija pokušaće danas da podstaknu pregovore o rešavanju državnog duga Grčke, što je od ključne važnosti da se izbegne njena nelikvidnost, ali taj cilj i dalje nije dostižan zbog neslaganja s privatnim poveriocima Grčke - poslovnim bankama. Dogovor bi smanjio dug Grčke za oko 100 milijardi evra tako što bi poverioci grčke državne obveznice koje imaju od ranije, zamenili za nove koje dospevaju kasnije, uz potencijalno niže kamatne stope.

Nemačka, koja je u velikoj meri uključena u pregovore jer ona plaća veći deo pomoći Grčkoj, zahteva da kamata na nove obveznice bude niža nego što su poverioci spremni da prihvate. Ako poverioci dobrovoljno prihvate dogovor, izbegli bi plaćanje osiguranja za nove obveznice.

Komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren je izrazio optimizam da će pregovori sa privatnim bankama o otpisu dela grčkog duga biti okončani možda već ove sedmice.

"Uveren sam da bi pregovori o učešću privatnog sektora u otpisu dela duga mogli da budu okončani uskoro, a poželjno bi bilo već tokom ove nedelje", rekao je Ren.