Usvojena uredba za pomoć kroz dokapitalizaciju - šta donosi?

Razlog tome je otklanjanje poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zaradne bolesti kovid-19.

Ko može da konkuriše?

Kao glavni uslov za dobijanje dotacije uvodi se procena da li bi bez nje privredni subjekt prekinuo svoje poslovanje, a da bi se to utvrdilo, posmatraće se odnos duga i kapitala preduzeća, ali i to da li je došlo do značajnog smanjenja prhoda.

Takođe, razmatraće se da li ima interesa da se interveniše u konkretnom slučaju, a smatraće se da državni interes postoji ukoliko se sprečavaju, kako se navodi, "socijalne teškoće, tržišni neuspeh koji bi nastao usled značajnog gubitka zaposlenja, odlazak sa tržišta neke inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik da se prekine sa pružanjem važne usluge ili isporuke robe".

Uz to, Uredba će se odnositi i na učesnike na tržištu koji nisu u mogućnosti da pribave finansiranje po pristupačnim uslovima, kao i na one kojima postojeće mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica pandemije nisu dovoljne za održivost i likvidnost.

Kako se navodi, prilikom dodele pomoći za dokapitalizaciju, uzimaće se u obzir i državna pomoć koju je neko preduzeće primilo ili je planirano da mu se dodeli zbog otežanog poslovanja tokom pandemije.

Kakvi su uslovi?

Davalac može da dodeli državnu pomoć kroz dokapitalizaciju pojedinačno ili u kombinaciji primenom dva tipa instrumenata:

1) vlasničkim instrumentom, izdavanjem običnih ili preferencijalnih akcija, odnosno na drugi način kojim se direktno stiče udeo u kapitalu;

2) kroz ostvarivanje prava na učešće u dobiti, sporazumom o "tihom" partnerstvu bez učešća u upravljanju, konvertibilnim osiguranim ili neosiguranim obveznicama, varantima, odnosno drugim instrumentom kojim se indirektno stiče udeo u kapitalu.

Napominje se da državna pomoć kroz dokapitalizaciju ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala korisnika koja je prethodila izbijanju epidemije zarazne bolesti kovid-19.

U uredbi se precizira da će naknada za državnu pomoć kroz dokapitalizaciju predstavljati cenu, odnosno nagradu državi, za ulaganje u kapital nekog preduzeća kome je dokapitalizacija bila potrebna. Otkup dokapitalizacije predstavljaće isplatu celog njenog iznosa kada istekne ugovoreni period.

Naknada za državnu pomoć povećavaće se postepeno, da bi se približila tržišnim cenama zaduživanja. Cilj toga, kako se precizira, biće da se zaštiti konkurencija.

Procena vrednosti državnog udela kod korisnika vršiće se u odnosu na njegovu tržišnu vrednost, a u slučaju da se korisnik ne nalazi na berzi biće angažovan nezavisni procentelj.

Foto: Depositphotos, SergeyNivens

Кorisnik u svakom trenutku može da otkupi udeo u kapitalu koji je država stekla po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju, napominje se u usvojenoj uredbi.

Takođe, država može u bilo kom trenutku prodati svoj kapital po tržišnoj ceni kupcu koji nije korisnik dokapitalizacije.

Zabranjeno unakrsno subvencionisanje

Državna pomoć kroz dokapitalizaciju ne sme da se koristi u cilju ubrzanog širenja poslovanja, niti preuzimanja povećanih rizika u poslovanju, navodi se.

Isto tako, državna pomoć u skladu sa uredbom o dokapitalizaciji neće moći da se koristi za unakrsno subvencionisanje, pa će korisnici biti u obavezi da otvore poseban račun na koji će se uplaćivati novac za dokapitalizaciju.

Bonusi, varijabile ili uporedive naknade zaposlenima neće biti dozvoljene sve dok se ne otkupi najmanje 75 odsto državne pomoći koja je stigla kroz dokapitalizaciju.

Između ostalog, navedeno je i to da nakon godinu dana od dobijanja pomoći, korisnici dokapitalizacije, izuzev mikro, malih i srednjih preduzeća, biće u obavezi da na svakih 12 meseci objavljuju informacije o korišćenju pomoći sve dok je ne otplate.

Vlada Srbije predvidela je da uredba o dokapitalizaciji važi do 31. decembra 2021. godine.